|
|
|
Up
Naziv: Bogu
Autor: Jovan Ducic
Nikad se nisam na Te bacio kamenom,
Niti u svome duhu Tvoj sjaj odricao;
I svoj put predjoh ceo sa Tvojim znamenom,
Svugde sam Tebe zvao i svud Te klicao.
Iz sviju stvari Ti si u mene gledao,
Tvoj gromki glas sam cuo u morskom cutanju...
S bolom pred noge Tvoje svagda se predao,
Samo za Tvojim ziskom sledio putanju.
A od Tebe se nikad nisam odvajao,
Stoga i ne beh samac u dnu svih osama...
Zbog Tebe sam se kleo i za Te kajao,
Kad padne gorko vece po gorskim kosama.
U masti sam Ti bele svud crkve zidao;
I za molitve sam Tvoje u zvona zvonio;
Za Tvoga blagog Sina i ja sam ridao;
I djavola sam crnog s Tvog krsta gonio.
A Ti sto sazda sunca i plod oranice
Bio si samo Slutnja, bolna i stravicna:
Jer svaka Istina duha znade za granice,
Jedino nasa Slutnja stoji bezgranicna.
(Iz poslednje zbirke "Lirika", dodate ciklusu "Vecernje pesme" u
I knj. Sabranih dela, Cikago, 1943, cije izlazenje iz stampe
pesnik nije doziveo.)
|
|
|