1. A sinovi Izrailjevi cinise sto je zlo pred Gospodom, i Gospod ih dade u ruke Madijanima za sedam godina.

<1 Moj. 25:22> <3 Moj. 26:14> <Sud. 2:19> <Avak. 3:7>

2. I osili ruka madijanska nad Izrailjem, te od straha madijanskog nacinise sebi sinovi Izrailjevi jame koje su po gorama, i pecine i ograde.

<1 Sam. 13:6> <Jov 30:6> <Jevr. 11:38>

3. I kad bi Izrailjci posejali, dolazahu Madijani i Amalici i istocni narod, dolazahu na njih.

<1 Moj. 29:1> <Sud. 7:12> <Sud. 10:12> <1 Car. 4:30> <Jov 1:3> <Jezek. 25:4>

4. I stavsi u logor protiv njih, potirahu rod zemaljski dori do Gaze, i ne ostavljahu hrane u Izrailju, ni ovce ni vola ni magarca.

<3 Moj. 26:16> <5 Moj. 28:30> <5 Moj. 28:51> <Jov 31:7> <Isa. 1:7> <Jer. 5:17> <Mih. 6:15>

5. Jer se podizahu sa stadima svojim i sa satorom svojim, i dolazahu kao skakavci, tako mnogo, i ne bese broja njima i kamilama njihovim, i dolazeci u zemlju pustosahu je.

<Sud. 7:12> <Jer. 46:23>

6. Tada osiromasi Izrailj veoma od Madijana, i povikase ka Gospodu sinovi Izrailjevi.

<Psal. 50:15> <Psal. 78:34> <Os. 5:15>

7. A kad povikase sinovi Izrailjevi ka Gospodu od Madijana,

8. Gospod posla proroka sinovima Izrailjevim, a on im rece: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Ja sam vas izveo iz Misira, i izveo sam vas iz doma ropskog,

9. I izbavio sam vas iz ruke misirske i iz ruku svih onih koji vas mucahu; i odagnao sam ih ispred vas, i dao sam vama zemlju njihovu.

<4 Moj. 10:9>

10. Pak vam rekoh: Ja sam Gospod Bog vas, ne bojte se bogova Amoreja u kojih zemlji zivite. Ali ne poslusaste glas moj.

<Is.N. 24:15> <2 Car. 17:35>

11. Potom dodje andjeo Gospodnji i sede pod hrastom u Ofri koji bese Joasa Avijezerita; a sin njegov Gedeon vrsase psenicu na gumnu, da bi pobegao s njom od Madijana.

<Is.N. 17:2> <Sud. 8:2>

12. I javi mu se andjeo Gospodnji, i rece mu: Gospod je s tobom, hrabri junace!

<1 Moj. 16:7> <Sud. 13:3> <Luka 1:1> <Luka 1:28>

13. A Gedeon mu rece: O gospodaru moj! Kad je Gospod s nama, zasto nas snadje sve ovo? I gde su sva cudesa Njegova, koja nam pripovedase oci nasi govoreci: Nije li nas Gospod izveo iz Misira? A sad nas je ostavio Gospod i predao u ruke Madijanima.

<5 Moj. 31:17> <2 Dn. 15:2> <Psal. 89:49> <Isa. 59:1>

14. A Gospod ga pogleda i rece mu: Idi u toj sili svojoj, i izbavices Izrailj iz ruku madijanskih. Ne poslah li te?

<1 Sam. 12:11> <Psal. 48:4> <Psal. 58:11> <Psal. 68:1> <Psal. 83:9> <Jevr. 11:32> <Otkr. 6:10> <Otkr. 18:20>

15. A on Mu rece: O Gospode, cim cu izbaviti Izrailj? Eto, rod je moj najsiromasniji u plemenu Manasijinom, a ja sam najmanji u domu oca svog.

16. Tad mu rece Gospod: Ja cu biti s tobom, te ces pobiti Madijane kao jednog.

<Psal. 19:5>

17. A Gedeon Mu rece: Ako sam nasao milost pred Tobom, daj mi znak da Ti govoris sa mnom.

<2 Moj. 4:1>

18. Nemoj otici odavde dokle se ja ne vratim k Tebi i donesem dar svoj i stavim preda Te. A On rece: Cekacu dokle se vratis.

<1 Moj. 18:3>

19. Tada otide Gedeon, i zgotovi jare i od efe brasna hlebove presne, i metnu meso u kotaricu a supu u lonac, i donese Mu pod hrast, i postavi.

20. A andjeo Bozji rece mu: Uzmi to meso i te hlebove presne, i metni na onu stenu, a supu prolij. I on ucini tako.

<Sud. 13:19> <1 Car. 18:33>

21. Tada andjeo Gospodnji pruzi kraj od stapa koji mu bese u ruci i dotace se mesa i hlebova presnih; i podize se oganj sa stene i spali meso i hlebove presne. I andjeo Gospodnji otide ispred ociju njegovih.

<3 Moj. 9:24> <2 Dn. 7:1>

22. A Gedeon videci da bese andjeo Gospodnji, rece: Ah Gospode Boze! Zato li videh andjela Gospodnjeg licem k licu?

<1 Moj. 16:13> <2 Moj. 33:20> <Sud. 13:22>

23. A Gospod mu rece: Budi miran, ne boj se, neces umreti.

<Dan. 10:19> <Luka 24:36>

24. I Gedeon nacini onde oltar Gospodu, i nazva ga Mir Gospodnji. Stoji i danas u Ofri avijezeritskoj.

<Sud. 8:32>

25. I istu noc rece mu Gospod: Uzmi junca koji je oca tvog, junca drugog od sedam godina; i raskopaj oltar Valov koji ima otac tvoj, i iseci lug koji je kod njega.

<2 Moj. 34:13> <5 Moj. 7:5> <Sud. 3:7>

26. I nacini oltar Gospodu Bogu svom navrh ove stene, na zgodnom mestu, pa onda uzmi drugog junca, i prinesi zrtvu paljenicu na drvima onog luga koji iseces.

27. Tada uze Gedeon deset ljudi izmedju sluga svojih, i ucini kako mu zapovedi Gospod; ali se bojase doma oca svog i mestana, te ne ucini danju nego ucini nocu.

<Jovan 3:1>

28. A kad ujutru ustase mestani, a to raskopan oltar Valov i lug kod njega isecen; a junac drugi prinesen na zrtvu paljenicu na oltaru nacinjenom.

29. I rekose jedan drugom: Ko to ucini? I trazivsi i raspitavsi rekose: Gedeon sin Joasov ucini to.

30. Pa rekose mestani Joasu; izvedi sina svog da se pogubi, sto raskopa oltar Valov i sto isece lug kod njega.

<Jovan 16:2> <Dela 26:9>

31. A Joas rece svima koji stajahu oko njega: Vi li hocete da branite Vala? Vi li hocete da ga izbavite? Ko ga brani, poginuce jutros. Ako je bog, neka sam raspravi s njim sto mu je raskopao oltar.

32. I prozva ga onog dana Jeroval govoreci: Neka raspravi s njim Val sto mu je raskopao oltar.

33. A svi Madijani i Amalici i istocni narod behu se skupili i presavsi preko Jordana behu stali u logor u dolini Jezraelu.

<Is.N. 17:16> <1 Car. 18:45> <1 Car. 21:1> <Os. 1:5>

34. A Duh Gospodnji naoruza Gedeona, i on zatrubi u trubu, i skupi oko sebe porodicu Avijezerovu.

<Sud. 3:10> <Sud. 3:27> <Sud. 11:29> <Sud. 13:25> <1 Dn. 12:18> <2 Dn. 24:20> <1 Kor. 12:8>

35. I posla glasnike po svemu plemenu Manasijinom, i skupise se oko njega; posla glasnike i u pleme Asirovo i Zavulonovo i Neftalimovo, te i oni izidjose pred njih.

36. Tada rece Gedeon Bogu: Ako ces Ti izbaviti mojom rukom Izrailja, kao sto si rekao,

37. Evo, ja cu metnuti runo na gumnu: ako rosa bude samo na runu a po svoj zemlji suvo, onda cu znati da ces mojom rukom izbaviti Izrailja, kao sto si rekao.

<2 Moj. 4:3> <2 Moj. 4:6> <5 Moj. 32:2> <Psal. 72:6> <Os. 6:3>

38. I bi tako; jer kad usta sutradan, iscedi runo, i istece rosa iz runa puna zdela.

39. Opet rece Gedeon Bogu: Nemoj se gneviti na me, da progovorim jos jednom; da obidjem runo jos jednom, neka bude samo runo suvo, a po svoj zemlji neka bude rosa.

<1 Moj. 18:32>

40. I Bog ucini tako onu noc; i bi samo runo suvo a po svoj zemlji bi rosa.