1. A Jeftaj od Galada bese hrabar junak, ali sin jedne kurve, s kojom Galad rodi Jeftaja.

<Sud. 6:12>

2. Ali Galadu i zena njegova rodi sinove, pa kad dorastose sinovi te zene, oterase Jeftaja rekavsi mu: Neces imati nasledstvo u domu oca naseg, jer si sin druge zene.

3. Zato pobeze Jeftaj od brace svoje, i nastani se u zemlji Tovu; i stekose se k njemu ljudi praznovi, i idjahu s njim.

<Sud. 9:4> <1 Sam. 22:2> <Jov 30:1>

4. A posle nekog vremena zavojstise sinovi Amonovi na Izrailja;

5. I kad zavojstise sinovi Amonovi na Izrailja, otidose staresine galadske da dovedu Jeftaja iz zemlje Tova.

6. I rekose Jeftaju: Hodi i budi nam vojvoda, da vojujemo sa sinovima Amonovim.

7. A Jeftaj rece staresinama galadskim: Ne mrzite li vi na me, i ne isteraste li me iz doma oca mog? Sto ste dakle dosli k meni sada kad ste u nevolji?

<1 Moj. 26:27>

8. A staresine galadske rekose Jeftaju: Zato smo sada dosli opet k tebi da podjes s nama i da vojujes sa sinovima Amonovim i da nam budes poglavar svima koji zivimo u Galadu.

<Sud. 10:18> <Luka 17:4>

9. A Jeftaj rece staresinama galadskim: Kad hocete da me odvedete natrag da vojujem sa sinovima Amonovim, ako mi ih da Gospod, hocu li vam biti poglavar?

10. A staresine galadske rekose Jeftaju: Gospod neka bude svedok medju nama, ako ne ucinimo kako si kazao.

<1 Moj. 31:50> <Jer. 29:23> <Mih. 1:2> <Rim. 1:9> <1 Sol. 2:5>

11. Tada otide Jeftaj sa staresinama galadskim, i narod ga postavi poglavarem i vojvodom nad sobom: i Jeftaj izgovori pred Gospodom u Mispi sve reci koje bese rekao.

<Sud. 10:17> <Sud. 20:1> <1 Sam. 8:21> <1 Sam. 10:17> <Price 16:3>

12. Potom posla Jeftaj poslanike k caru sinova Amonovih, i poruci: Sta imas ti sa mnom, te si dopao k meni da ratujes po mojoj zemlji?

13. A car sinova Amonovih rece poslanicima Jeftajevim: Sto je uzeo Izrailj moju zemlju kad dodje iz Misira, od Ariona do Javoka i do Jordana; sada dakle vrati mi je s mirom.

<1 Moj. 32:22> <4 Moj. 21:24>

14. Ali Jeftaj posla opet poslanike k caru sinova Amonovih..

15. I poruci mu: Ovako veli Jeftaj: Nije uzeo Izrailj zemlje moavske ni zemlje sinova Amonovih.

<4 Moj. 22:13> <5 Moj. 2:9> <5 Moj. 2:19> <2 Dn. 20:10>

16. Nego izasavsi iz Misira predje Izrailj preko pustinje do Crvenog Mora i dodje do Kadisa.

<4 Moj. 13:27> <4 Moj. 14:25> <5 Moj. 1:40> <5 Moj. 1:46> <Is.N. 5:6>

17. I posla Izrailj poslanike k caru edomskom i rece: Pusti da prodjem kroz tvoju zemlju. Ali ne poslusa car edomski. Posla takodje k caru moavskom:, ali ni on ne hte. I tako staja Izrailj u Kadisu.

<4 Moj. 20:1> <4 Moj. 20:14> <4 Moj. 20:20>

18. Potom iduci preko pustinje obidje zemlju edomsku i zemlju moavsku, i dosavsi s Istoka zemlji moavskoj stade u logor s one strane Ariona; ali ne predjose preko medje moavske, jer Arion bese medja moavska.

<4 Moj. 21:4> <4 Moj. 21:11>

19. Nego posla Izrailj poslanike k Sionu caru amorejskom, caru esevonskom, i rece mu Izrailj; dopusti nam da prodjemo kroz tvoju zemlju do svog mesta.

<4 Moj. 21:21> <4 Moj. 21:35> <5 Moj. 2:26> <Is.N. 13:8>

20. Ali Sion ne verova Izrailju da ga pusti da predje preko medje njegove, nego Sion skupi sav svoj narod i stadose u logor u Jasi, i pobi se sa Izrailjem.

21. A Gospod Bog Izrailjev predade Siona i sav narod njegov u ruke sinovima Izrailjevim, te ih pobise; i zarobi Izrailj svu zemlju Amoreja, koji zivljahu u onoj zemlji.

<4 Moj. 21:24> <5 Moj. 2:33>

22. Zadobise svu zemlju amorejsku od Ariona do Javoka, i od pustinje do Jordana.

23. Tako je dakle Gospod Bog Izrailjev oterao Amoreje ispred naroda svog Izrailja, pa ti li hoces da je zemlja njihova tvoja?

24. Nije li tvoje ono sto ti da da je tvoje Hemos bog tvoj? Tako koga god Gospod Bog nas otera ispred nas, onog je zemlja nasa.

<2 Moj. 23:31> <2 Moj. 34:11> <4 Moj. 21:29> <5 Moj. 9:3> <5 Moj. 18:12> <Is.N. 3:10> <1 Car. 11:7> <2 Dn. 20:7> <Psal. 44:2> <Jer. 48:7> <Dela 13:19>

25. Ili si ti po cem bolji od Valaka sina Seforovog cara moavskog? Je li se on kad svadjao s Izrailjem? Je li kad vojevao s nama?

<4 Moj. 22:2> <Is.N. 24:9> <Mih. 6:5>

26. Izrailj zivi u Esevonu i u selima njegovim i u Aroiru i selima njegovim i po svim gradovima duz Arnona tri stotine godina; zasto ne oteste za toliko vremena.

<5 Moj. 2:36> <Dela 13:20>

27. I tako nisam ja tebi skrivio, nego ti meni cinis zlo ratujuci na me. Gospod sudija nek sudi danas izmedju sinova Izrailjevih i sinova Amonovih.

<1 Moj. 18:25> <Jov 9:15> <Jovan 5:22>

28. Ali car sinova Amonovih ne poslusa reci koje mu poruci Jeftaj.

29. I sidje na Jeftaja duh Gospodnji, te prodje kroz Galad i kroz Manasiju, prodje i Mispu galadsku, i od Mispe galadske dodje o sinova Amonovih.

<Sud. 3:10>

30. I zavetova Jeftaj zavet Gospodu i rece: Ako mi das sinove Amonove u ruke,

<1 Moj. 28:20> <1 Sam. 1:11>

31. Sta god izidje na vrata iz kuce moje na susret meni, kad se vratim zdrav od sinova Amonovih, bice Gospodnje, i prinecu na zrtvu paljenicu.

<3 Moj. 27:2> <1 Sam. 1:11>

32. I tako dodje Jeftaj do sinova Amonovih da se bije s njima; i Gospod mu ih dade u ruke.

33. I pobi ih od Aroira pa do Minita u dvadeset gradova i do ravnice vinogradske u boju vrlo velikom; i sinovi Amonovi bise pokoreni pred sinovima Izrailjevim.

<Jezek. 27:17>

34. A kad se vracase Jeftaj kuci svojoj u Mispu, gle, kci njegova izidje mu na susret s bubnjevima i sviralama; ona mu bese jedinica, i osim nje ne imase ni sina ni kceri.

<2 Moj. 15:20> <Sud. 10:17> <Psal. 68:25> <Jer. 31:4>

35. Pa kad je ugleda, razdre haljine svoje i rece: Ah kceri moja! Vele li me obori! Ti si od onih sto me cvele; jer sam otvorio usta svoja ka Gospodu i ne mogu poreci.

<1 Moj. 37:29> <Sud. 21:18> <Jov 1:20> <Psal. 15:4> <Prop. 5:2> <Prop. 5:4>

36. A ona mu rece: Oce moj, kad si otvorio usta svoja ka Gospodu, ucini mi, kako je izaslo iz usta tvojih, kad te je Gospod osvetio od neprijatelja tvojih, sinova Amonovih.

<4 Moj. 30:3> <2 Sam. 18:19>

37. Jos rece ocu svom: Ucini mi ovo: ostavi me do dva meseca da otidem da se popnem na gore da oplacem svoje devojastvo s drugama svojim.

<1 Moj. 30:23> <Luka 1:25>

38. A on joj rece: Idi. I pusti je na dva meseca, i ona otide s drugama svojim i oplakiva devojastvo svoje po gorama.

39. A kad prodjose dva meseca, vrati se k ocu svom; i on svrsi na njoj zavet svoj koji bese zavetovao. A ona ne pozna coveka. I posta obicaj u Izrailju

<1 Sam. 1:22>

40. Da od godine do godine idu kceri Izrailjeve da placu za kcerju Jeftaja od Galada, cetiri dana u godini.