1. A u ono vreme kad sudise sudije bi glad u zemlji; i jedan covek iz Vitlejema Judinog otide da zivi kao dosljak u zemlji moavskoj sa zenom svojom i sa dva sina svoja.

<1 Moj. 12:10> <5 Moj. 28:38> <Sud. 2:16> <Sud. 17:8> <1 Car. 18:2> <Mih. 5:2>

2. A ime tom coveku bese Elimeleh, a zeni mu ime Nojemina, a imena dvojice sinova njegovih Malon i Heleon; i behu Efracani, iz Vitlejema Judinog; i dodjose u zemlju moavsku i nastanise se onde.

<1 Moj. 35:19> <Sud. 3:30>

3. Potom umre Elimeleh muz Nojeminin i ona osta sa dva sina svoja.

4. Oni se ozenise Moavkama; Jednoj bese ime Orfa a drugoj Ruta; i onde stajahu do deset godina.

5. Potom umrese obojica, Malon i Heleon; i zena osta bez dva sina svoja i bez muza svog.

6. Tada se ona podize sa snahama svojim da se vrati iz zemlje moavske, jer cu u zemlji moavskoj da je Gospod pohodio narod svoj davsi im hleba.

<1 Moj. 28:20> <1 Moj. 48:15> <2 Moj. 4:31> <2 Moj. 16:4> <2 Moj. 16:6> <Psal. 80:14> <Psal. 104:14> <Psal. 111:5> <Psal. 132:15> <Psal. 145:15> <Price 30:8> <Isa. 55:10> <Jer. 29:10> <Sof. 2:7> <Zah. 10:3> <Mat. 6:11> <Luka 1:68>

7. I izidje iz mesta gde bese, i obe snahe njene s njom; podjose putem da se vrate u zemlju Judinu.

8. Tada rece Nojemina obema snahama svojim: Idite, vratite se svaka u dom matere svoje; Gospod neka vam ucini milost kao sto vi uciniste umrlima i meni.

<Is.N. 24:15> <2 Tim. 1:16>

9. Da vam da Gospod da nadjete pocinak svaka u domu muza svog. I poljubi ih; a one povikavsi zaplakase,

<Ruta 3:1>

10. I rekose joj: Ne, nego cemo se s tobom vratiti u tvoj narod.

11. A Nojemina im rece: Idite natrag, kceri moje; sto biste isle sa mnom? Zar cu jos imati sinova u utrobi svojoj da vam budu muzevi?

<1 Moj. 38:11> <5 Moj. 25:5>

12. Vratite se, kceri moje, idite; jer sam ostarela i nisam za udaju. A i da kazem da se nadam i da se jos nocas udam, i da rodim sinove,

13. Zar cete ih vi cekati dok odrastu? Zar cete toga radi stajati neudate? Nemojte, kceri moje; jer su moji jadi veci od vasih, jer se ruka Gospodnja podigla na me.

<Sud. 2:15> <Jov 19:21> <Psal. 32:4> <Psal. 38:2> <Psal. 39:9> <Rim. 7:3>

14. Tada one podigavsi glas svoj plakase opet; i Orfa poljubi svekrvu svoju; a Ruta osta kod nje.

<5 Moj. 4:4> <5 Moj. 10:20> <Price 17:17> <Jovan 6:66> <Jevr. 10:39>

15. A ona joj rece: Eto, jetrva se tvoja vratila narodu svom i k bogovima svojim; vrati se i ti za jetrvom svojom.

<Is.N. 24:15> <Is.N. 24:19> <Is.N. 24:21> <Sud. 11:24>

16. Ali Ruta rece: Nemoj me nagovarati da te ostavim i od tebe otidem; jer kuda god ti ides, idem i ja; i gde god ti nastanis, nastanicu se i ja; tvoj je narod moj narod, i tvoj je Bog moj Bog.

17. Gde ti umres, umrecu i ja, i onde cu biti pogrebena. To neka mi ucini Gospod i to neka mi doda, smrt ce me samo rastaviti s tobom.

<1 Sam. 3:17> <1 Sam. 20:13> <1 Car. 2:23> <2 Car. 6:31>

18. A ona kad vide da je tvrdo naumila ici s njom, presta je odvracati.

<Dela 21:14>

19. Tako idose obe dok ne dodjose u Vitlejem; a kad dodjose u Vitlejem, sav grad uzavre njih radi, i govorahu: Je li to Nojemina?

<Isa. 23:7> <Plac 2:15> <Mat. 21:10>

20. A ona im govorase: Ne zovite me vise Nojemina, nego me zovite Mara, jer mi velike jade zadade Svemoguci.

<Price 14:10>

21. Obilna sam otisla, a praznu me vrati Gospod. Zasto me zovete Nojemina, kad me Gospod obori i Svemoguci me ucveli.

<1 Sam. 2:7> <Jov 19:21>

22. Tako dodje natrag Nojemina i s njom Ruta Moavka, snaha njena, vrativsi se iz zemlje moavske; a dodjose u Vitlejem o pocetku jecmene zetve.

<2 Moj. 9:31> <Ruta 2:6> <2 Sam. 21:9>