1. Tada Josif pade na lice ocu svom, i plaka nad njim celujuci ga.

<1 Moj. 46:4> <2 Car. 13:14>

2. I zapovedi Josif slugama svojim lekarima da mirisima pomazu oca njegovog; i lekari pomazase mirisima Izrailja.

<2 Dn. 16:14> <Mat. 26:12> <Mar. 16:1>

3. I navrsi mu se cetrdeset dana, jer toliko dana treba onim koje pomazu mirisima; i plakase za njim Misirci sedamdeset dana.

<4 Moj. 20:29> <5 Moj. 34:8>

4. A kad prodjose zalosni dani, rece Josif domasnjima Faraonovim govoreci: Ako sam nasao milost pred vama, govorite Faraonu i recite:

<Jest. 4:2>

5. Otac me je moj zakleo govoreci: Evo, ja cu skoro umreti; u grobu mom, koji iskopah u zemlji hananskoj, onde me pogrebi. Pa sada da idem da pogrebem oca svog, a posle cu opet doci.

<2 Dn. 16:14> <Isa. 22:16> <Mat. 27:60>

6. A Faraon mu rece: Idi, pogrebi oca svog kako te je zakleo.

7. I otide Josif da pogrebe oca svog; i s njim podjose sve sluge Faraonove, staresine od doma njegovog i sve staresine od zemlje misirske.

8. I sav dom Josifov i braca njegova i dom oca njegovog; samo decu svoju i ovce svoje i goveda svoja ostavise u zemlji gesemskoj.

9. A podje s njim kola i konjanika toliko da bese vojska vrlo velika.

10. A kad dodjose na gumno Atadovo, koje je s one strane Jordana, plakase onde mnogo i vrlo tuzno; i Josif ucini zalost za ocem svojim za sedam dana.

<1 Sam. 31:13> <Jov 2:13> <Dela 8:2>

11. A ljudi iz one zemlje, Hananejci, kad videse plac na gumnu Atadovom, rekose: U velikoj su zalosti Misirci. Zato prozvase ono mesto s one strane Jordana Zalost misirska.

12. I ucinise mu sinovi njegovi kako im bese zapovedio.

13. Odnesose ga sinovi njegovi u zemlju hanansku, i pogrebose ga u pecini na njivi makpelskoj, koju kupi Avram da ima svoj grob u Efrona Hetejina prema Mamriji.

<1 Moj. 23:16> <1 Moj. 23:17> <Dela 7:16>

14. I pogrebavsi oca svog vrati se Josif u Misir i braca njegova i svi koji behu izasli s njim da pogrebu oca njegovog.

15. A braca Josifova videci gde im otac umre, rekose: Moze biti da se Josif srdi na nas, pa ce nam se osvetiti za sve zlo sto mu ucinismo.

<Jov 15:21>

16. Zato porucise Josifu: Otac tvoj zapovedi na samrti i rece:

17. Ovako kazite Josifu: Molim te, oprosti braci svojoj bezakonje i greh, sto ti pakostise; sada oprosti bezakonje slugama Boga oca tvog. A Josif zaplaka se kad mu to rekose.

<1 Moj. 49:25> <Price 28:13>

18. Posle dodjose i braca njegova i padose pred njim i rekose: Evo smo sluge tvoje.

<1 Moj. 37:7> <1 Moj. 37:10>

19. A Josif im rece: Ne bojte se, zar sam ja mesto Boga?

<5 Moj. 32:35> <Rim. 12:19> <Jevr. 10:30>

20. Vi ste mislili zlo po me, ali je Bog mislio dobro, da ucini sta se danas zbiva, da se sacuva u zivotu mnogi narod.

<1 Moj. 45:5> <1 Moj. 45:7> <Psal. 56:5> <Isa. 10:7> <Dela 3:13>

21. Ne bojte se dakle; ja cu hraniti vas i vasu decu. Tako ih utesi i oslobodi.

<1 Moj. 47:12> <Mat. 5:44>

22. Tako zivljase Josif u Misiru s domom oca svog, i pozive sto i deset godina.

23. I vide Josif sinove Jefremove do treceg kolena; i sinovi Mahira sina Manasijinog rodise se i odrastose na kolenima Josifovim.

<1 Moj. 30:3> <Jov 42:16>

24. I rece Josif braci svojoj: Ja cu skoro umreti; ali ce vas zacelo Bog pohoditi, i izvesce vas iz ove zemlje u zemlju za koju se zakleo Avramu, Isaku i Jakovu.

<1 Moj. 26:3> <1 Moj. 48:21> <2 Moj. 3:16> <4 Moj. 11:12> <Jevr. 11:22>

25. I zakle Josif sinove Izrailjeve i rece: Zaista ce vas pohoditi Bog; a vi onda odnesite kosti moje odavde.

<1 Moj. 47:29> <2 Moj. 13:19> <Is.N. 24:32>

26. Potom umre Josif, a bese mu sto i deset godina; i pomazavsi ga mirisima metnuse ga u kovceg u Misiru.