1. I rece Gospod Mojsiju: Idi k Faraonu, i reci mu: Ovako veli Gospod: Pusti narod moj, da mi posluzi.

<2 Moj. 3:12>

2. Ako li neces pustiti, evo cu moriti svu zemlju zabama.

<2 Moj. 7:14> <2 Moj. 9:2> <Otkr. 16:13>

3. I reka ce se napuniti zaba, i one ce izaci i skakati tebi po kuci i po kleti gde spavas i po postelji tvojoj i po kucama sluga tvojih i naroda tvog i po pecima tvojim i po nacvama tvojim;

<2 Moj. 10:6> <Psal. 105:30>

4. I na tebe i na narod tvoj i na sve sluge tvoje skakace zabe.

5. I rece Gospod Mojsiju: Kazi Aronu: Pruzi ruku svoju sa stapom svojim na reke i na potoke i na jezera, i ucini nek izadju zabe na zemlju misirsku.

<2 Moj. 7:19>

6. I pruzi Aron ruku svoju na vode misirske, i izadjose zabe i pokrise zemlju misirsku.

<Psal. 78:45> <Psal. 105:30>

7. Ali i vracari misirski ucinise tako svojim vracanjem, ucinise te izadjose zabe na zemlju misirsku.

<2 Moj. 7:11>

8. A Faraon dozva Mojsija i Arona i rece: Molite Gospoda da ukloni zabe od mene i od naroda mog, pak cu pustiti narod da prinesu zrtvu Gospodu.

<2 Moj. 9:28> <2 Moj. 10:17> <2 Moj. 12:31> <4 Moj. 21:7> <1 Car. 13:6> <Dela 8:24>

9. A Mojsije rece Faraonu: Cast da ti je nada mnom! Dokle da mu se molim za te i za sluge tvoje i za narod tvoj da odbije zabe od tebe i iz kuca tvojih, i samo u reci da ostanu?

10. A on rece: Do sutra. A Mojsije rece: Bice kako si kazao, da poznas da niko nije kao Gospod Bog nas.

<2 Moj. 9:14> <5 Moj. 33:26> <2 Sam. 7:22> <1 Dn. 17:20> <Psal. 86:8> <Isa. 46:9> <Jer. 10:6>

11. Otici ce zabe od tebe i iz kuca tvojih i od sluga tvojih i od naroda tvog; samo ce u reci ostati.

12. I otide Mojsije i Aron od Faraona; i zavapi Mojsije ka Gospodu za zabe koje bese pustio na Faraona.

<2 Moj. 9:33> <2 Moj. 10:18> <2 Moj. 32:11> <Jakov 5:16>

13. A Gospod ucini po reci Mojsijevoj; i pocrkase zabe, i oprostise ih se kuce i sela i polja.

14. I na gomile ih grtahu, da je smrdela zemlja.

15. A kad Faraon vide gde odahnu, otvrdnu mu srce, i ne poslusa ih, kao sto bese kazao Gospod.

<Price 21:29> <Prop. 8:11>

16. A Gospod rece Mojsiju: Kazi Aronu: Pruzi stap svoj, i udari po prahu na zemlji, nek se pretvori u usi po svoj zemlji misirskoj.

17. I ucinise tako: Aron pruzi ruku svoju sa stapom svojim, i udari po prahu na zemlji, i postase usi po ljudima i po stoci, sav prah na zemlji pretvori se u usi po celoj zemlji misirskoj.

<Psal. 105:31>

18. A gledase i vracari misirski vracanjem svojim da ucine da postanu usi, ali ne mogose. I behu usi po ljudima i po stoci.

<2 Moj. 7:11> <2 Tim. 3:8>

19. I rekose vracari Faraonu: Ovo je prst Bozji. Ali opet otvrdnu srce Faraonu, te ih ne poslusa kao sto bese kazao Gospod.

<2 Moj. 10:7> <1 Sam. 6:3> <1 Sam. 6:9> <Jov 27:11> <Psal. 8:3> <Mat. 12:28> <Luka 11:20> <Dela 13:11>

20. A Gospod rece Mojsiju: Ustani rano i izadji pred Faraona, evo, on ce izaci k vodi, pa mu reci: Ovako veli Gospod: Pusti narod moj da mi posluzi.

<2 Moj. 2:5> <2 Moj. 7:15>

21. Ako li ne pustis narod moj, evo, pusticu na tebe i na sluge tvoje i na narod tvoj i na kuce tvoje svakojake bubine, i napunice se bubina kuce misirske i zemlja na kojoj su.

22. Ali cu u taj dan odvojiti zemlju gesemsku, gde zivi moj narod, i onde nece biti bubina, da poznas da sam ja Gospod na zemlji.

<2 Moj. 9:4> <2 Moj. 9:6> <2 Moj. 9:26>

23. I postavicu razliku izmedju naroda svog i naroda tvog. Sutra ce biti znak taj.

24. I ucini Gospod tako, i dodjose silne bubine u kucu Faraonovu i u kuce sluga njegovih i u svu zemlju misirsku, da se sve u zemlji pokvari od bubina.

<Psal. 78:45>

25. I Faraon dozva Mojsija i Arona, i rece im: Idite, prinesite zrtvu Bogu svom ovde u zemlji.

26. A Mojsije rece: Ne valja tako; jer bismo prineli na zrtvu Gospodu Bogu svom sto je necisto Misircima; a kad bismo prineli na zrtvu sto je necisto Misircima na oci njihove, ne bi li nas pobili kamenjem?

<1 Moj. 46:34> <5 Moj. 7:25> <5 Moj. 12:31>

27. Tri dana hoda treba da idemo u pustinju da prinesemo zrtvu Gospodu Bogu svom, kao sto nam je kazao.

<2 Moj. 3:12> <2 Moj. 3:18>

28. A Faraon rece: Pusticu vas da prinesete zrtvu Gospodu Bogu svom u pustinji; ali da ne idete dalje; pa se molite za me.

<2 Moj. 9:28> <1 Car. 13:6> <Jezd. 6:10> <Dela 8:24>

29. A Mojsije rece: Evo ja idem od tebe, i molicu se Gospodu da otidu bubine od Faraona i od sluga njegovih i od naroda njegovog sutra; ali nemoj opet da prevaris, i da ne pustis narod da prinese zrtvu Gospodu.

30. I otide Mojsije od Faraona, i pomoli se Gospodu.

31. I ucini Gospod po reci Mojsijevoj, te otidose bubine od Faraona i od sluga njegovih i od naroda njegovog; ne osta ni jedna.

<Jakov 5:17>

32. Ali opet otvrdnu srce Faraonovo, i ne pusti narod.

<2 Moj. 4:21> <Price 28:14> <Rim. 9:17> <Jakov 1:13>