1. I rece Gospod Mojsiju govoreci:

2. Posveti mi svakog prvenca, sta god otvara matericu u sinova Izrailjevih, i od ljudi i od stoke; jer je moje.

<2 Moj. 22:29> <3 Moj. 27:26> <4 Moj. 3:13> <4 Moj. 8:16> <4 Moj. 18:15> <5 Moj. 15:19> <Luka 2:23>

3. I Mojsije rece narodu: Pamtite ovaj dan, u koji izidjoste iz Misira, iz doma ropskog, jer vas rukom krepkom izvede Gospod odande; neka se dakle ne jede nista s kvascem.

<2 Moj. 12:42> <5 Moj. 6:1> <5 Moj. 16:3> <Psal. 114:1>

4. Danas izlazite, meseca Aviva;

<2 Moj. 12:2> <2 Moj. 23:15> <2 Moj. 34:18> <4 Moj. 33:3> <5 Moj. 16:1>

5. Pa kad te Gospod uvede u zemlju hananejsku i hetejsku i amorejsku i jevejsku i jevusejsku, za koju se zakleo ocima tvojim da ce ti je dati, zemlju u kojoj tece mleko i med, tada da sluzis sluzbu ovu ovog meseca;

6. Sedam dana jedi hlebove presne, a sedmi dan neka je praznik Gospodnji.

<2 Moj. 12:15>

7. Hlebovi presni da se jedu sedam dana, i da se ne vidi u tebe nista s kvascem, niti da se vidi u tebe kvasac u celom kraju tvom.

8. I kazaces sinu svom u taj dan govoreci: Ovo je za ono sto mi je ucinio Gospod kad sam izlazio iz Misira.

<Psal. 44:1>

9. I neka ti bude kao znak na ruci tvojoj i kao spomen pred ocima tvojim, da ti zakon Gospodnji bude u ustima; jer te je rukom krepkom izveo Gospod iz Misira.

<2 Moj. 12:14> <4 Moj. 15:39> <5 Moj. 6:8> <5 Moj. 11:18> <Price 1:9> <Isa. 49:16> <Jer. 22:24> <Mat. 23:5>

10. Zato vrsi zakon ovaj na vreme, od godine do godine.

11. I kad te uvede Gospod u zemlju hananejsku, kao sto se zakleo tebi i tvojim ocima, i da ti je,

<1 Moj. 15:18> <1 Moj. 17:8> <1 Moj. 28:15> <Psal. 105:42>

12. Odvajaces Gospodu sta god otvara matericu, i od stoke tvoje sta god otvara matericu, sta je musko, da bude Gospodu.

<2 Moj. 22:29> <2 Moj. 34:19> <3 Moj. 27:26> <4 Moj. 18:15> <Jezek. 44:30>

13. A svako magare prvence otkupi jagnjetom ili jaretom; ako li ga ne bi otkupio, slomi mu vrat. Ali svakog prvenca covecjeg izmedju sinova svojih otkupi.

<4 Moj. 3:46> <4 Moj. 18:15>

14. A kad te zapita sin tvoj unapred govoreci: Sta je to? Reci mu: Rukom krepkom izvede nas Gospod iz Misira, iz doma ropskog.

<2 Moj. 12:26> <5 Moj. 6:20> <Is.N. 4:6> <Is.N. 4:21>

15. Jer kad otvrdnu Faraon, te nas ne hte pustiti, pobi Gospod sve prvence u zemlji misirskoj od prvenca covecjeg do prvenca od stoke; zato prinosim Gospodu sve musko sto otvara matericu, a svakog prvenca sinova svojih otkupljujem.

16. I to neka ti je kao znak na ruci i kao poceonik medju ocima tvojim, da nas je rukom krepkom izveo Gospod iz Misira.

<5 Moj. 6:8>

17. A kad Faraon pusti narod, ne odvede ih Bog putem k zemlji filistejskoj, ako i bese kraci, jer Bog rece: Da se ne pokaje narod kad vidi rat, i ne vrati se u Misir.

<2 Moj. 14:11> <4 Moj. 14:1> <5 Moj. 17:16>

18. Nego Bog zavede narod putem preko pustinje na Crvenom Moru. A vojnickim redom izidjose sinovi Izrailjevi iz zemlje misirske.

<2 Moj. 14:2> <4 Moj. 33:6>

19. I Mojsije uze kosti Josifove sa sobom; jer bese zakleo sinove Izrailjeve rekavsi: Zaista ce vas pohoditi Bog, a tada iznesite kosti moje odavde sa sobom.

<1 Moj. 50:25> <Is.N. 24:32> <Dela 7:16>

20. Tako otisavsi iz Sohota stadose u logor u Etamu, nakraj pustinje.

<4 Moj. 33:6>

21. A Gospod idjase pred njima danju u stupu od oblaka vodeci ih putem, a nocu u stupu od ognja svetleci im, da bi putovali danju i nocu.

<4 Moj. 9:15> <5 Moj. 1:33> <Nem. 9:12> <Nem. 9:19> <Psal. 78:14> <Isa. 4:5> <1 Kor. 10:1>

22. I ne uklanjase ispred naroda stup od oblaka danju ni stup od ognja nocu.

<Psal. 121:5>