1. Opet mi dodje rec Gospodnja govoreci:

2. Idi i vici Jerusalimu da cuje i govori: Ovako veli Gospod: Opominjem te se po milosti u mladosti tvojoj i po ljubavi o veridbi tvojoj, kad idjase za mnom po pustinji, i po zemlji gde se ne seje.

<Isa. 40:6> <Jezek. 16:8> <Jezek. 16:22> <Os. 2:15> <Os. 9:10>

3. Izrailj bese svetinja Gospodu i prvina od rodova Njegovih; koji je jedjahu svi behu krivi, zlo dolazase na njih, veli Gospod.

<5 Moj. 7:6> <Jakov 1:18> <Otkr. 14:4>

4. Cujte rec Gospodnju, dome Jakovljev i sve porodice doma Izrailjevog.

5. Ovako veli Gospod: Kakvu nepravdu nadjose oci vasi u mene, te odstupise od mene, i pristase za nistavilom, i postase nistavi?

<Isa. 5:4> <Isa. 44:9> <Mih. 6:3> <Rim. 1:21>

6. I ne rekose: Gde je Gospod koji nas je izveo iz zemlje misirske, koji nas je vodio po pustinji, po zemlji pustoj i punoj propasti, po zemlji suvoj i gde je sen smrtni, po zemlji preko koje niko nije hodio i u kojoj niko nije ziveo?

7. I kad vas dovedoh u zemlju rodnu da jedete rod njen i dobra njena, dosavsi oskvrniste zemlju moju i od nasledstva mog naciniste gad.

8. Svestenici ne rekose: Gde je Gospod? I koji se bave zakonom ne poznase me, i pastiri odustase me, i proroci prorokovase Valom i idose za stvarima zaludnim.

<Mal. 2:6> <Rim. 2:20>

9. Za to cu se jos preti s vama, veli Gospod, i sa sinovima sinova vasih precu se.

<Isa. 3:13> <Os. 2:2> <Mih. 6:2>

10. Jer prodjite ostrva kitimska i vidite i posljite u Kidar, i razgledajte dobro, i vidite, je li bilo takvo sta:

<Jer. 18:13>

11. Je li koji narod promenio bogove, ako i nisu bogovi? A moj narod promeni slavu svoju na stvar zaludnu.

<1 Sam. 4:22> <Psal. 106:20> <Mih. 4:5> <Rim. 1:23>

12. Cudite se tome, nebesa, i zgrozite se i upropastite se! Veli Gospod.

13. Jer dva zla ucini moj narod: ostavise mene, izvor zive vode, i iskopase sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu da drze vode.

<Psal. 36:9> <Jer. 17:13> <Otkr. 21:6>

14. Je li Izrailj rob? Je li rob u kuci rodjen? Zasto posta grabez?

15. Rikase na nj lavici i dizase glas svoj, i obratise zemlju njegovu u pustos; gradovi su mu popaljeni, te nema nikoga da zivi u njima.

<Jer. 51:38> <Zah. 11:3>

16. I sinovi nofski i tafneski opasose ti teme.

<Jezek. 30:18>

17. Nisi li to sam sebi ucinio ostavivsi Gospoda Boga svog kad te vodjase putem?

18. A sada sta ce ti put misirski da pijes vode siorske? Sta li ce ti put asirski da pijes vode iz reke?

<Isa. 30:1> <Jezek. 16:28> <Jezek. 17:15>

19. Tvoja ce te zloca pokarati i tvoje ce te odmetanje prekoriti. Poznaj dakle i vidi da je zlo i gorko sto si ostavio Gospoda Boga svog i sto nema straha mog u tebi, veli Gospod Gospod nad vojskama.

<Isa. 3:9> <Os. 5:5> <Mih. 1:5>

20. Jer davno izlomih jaram tvoj i raskidoh sveze tvoje, i ti rece: Necu biti sluga; a na svaki visoki hum i pod svako zeleno drvo ides da se kurvas.

<2 Moj. 19:8>

21. Ja te posadih, lozu izabranu, sve seme istinito; pa kako mi se promeni i izmetnu se odvoda od tudje loze?

<Psal. 80:8> <Mat. 21:33> <Mar. 12:1>

22. Da se izmijes salitrom i uzmes mnogo sapuna, opet ce se poznavati bezakonje tvoje preda mnom, veli Gospod Gospod.

<5 Moj. 32:34> <Jov 9:30> <Psal. 90:8> <Price 6:33> <Os. 13:12>

23. Kako mozes reci: Nisam se oskvrnio, nisam isao za Valima? Pogledaj put svoj po dolu; poznaj sta si ucinila, brza kamilo, koja ostavljas znake na svojim putevima.

<1 Moj. 3:12> <Price 30:12> <Jer. 7:31> <Rim. 3:19>

24. Kao divlja magarica, koja je navikla na pustinju i po zelji duse svoje vuce u se vetar, kad navali, ko ce je vratiti? Koji je traze nece se umoriti, naci ce je u mesecu njenom.

<Jov 39:8>

25. Cuvaj nogu svoju, da nije bosa, i grlo svoje, da ne zedni. Ali ti velis: Od toga nema nista; ne, jer ljubim tudje, i za njima cu ici.

<Isa. 57:10> <Jer. 22:20> <Plac 1:2>

26. Kao sto se lupez posrami kad se uhvati, tako ce se posramiti dom Izrailjev, oni, carevi njihovi, knezovi njihovi, i svestenici njihovi i proroci njihovi,

<Jer. 48:27> <Jezek. 16:54>

27. Koji govore drvetu: Ti si otac moj; i kamenu: Ti si me rodio; jer mi okrenuse ledja, a ne lice; a kad su u nevolji govore: Ustani i izbavi nas.

<Sud. 10:10> <2 Dn. 29:6> <Jezek. 8:16>

28. A gde su bogovi tvoji koje si nacinio sebi? Neka ustanu, ako te mogu izbaviti kad si u nevolji, jer imas, Juda, bogova koliko gradova.

<5 Moj. 32:37> <Isa. 45:20> <Jer. 11:13> <Jer. 37:19>

29. Zasto hocete da se pravdate sa mnom? Vi ste se svi odmetnuli od mene, veli Gospod.

30. Uzalud bih sinove vase, ne primise nauke; mac vas prozdre proroke vase kao lav koji davi.

<2 Dn. 36:16> <Jer. 26:23> <Mat. 23:29> <Luka 13:33> <Dela 7:52> <1 Sol. 2:15>

31. O rode! Vidite rec Gospodnju; bejah li pustinja Izrailju ili mracna zemlja? Zasto govori moj narod: Gospodari smo, necemo vise doci k tebi?

<Mih. 6:3>

32. Zaboravlja li devojka svoj nakit i nevesta ures svoj? A narod moj zaboravi me toliko dana da im nema broja.

<Psal. 106:21> <Jer. 13:25> <Os. 8:14>

33. Zasto govoris da je dobar tvoj put trazeci sta ljubis? Pa si i nevaljale zene naucio svojim putevima.

34. I jos na skutovima tvojim nalazi se krv siromaha pravih; ne nalazim kopajuci, nego je na svima njima.

<Psal. 106:38> <Jer. 19:4>

35. A ti govoris: Nisam kriv, gnev se Njegov odvratio od mene. Evo ja cu se preti s tobom sto govoris: Nisam zgresio.

<Price 28:13>

36. Zasto trckas tako menjajuci svoj put? Posramices se od Misirca kako si se posramio od Asirca.

<2 Dn. 28:16> <2 Dn. 28:21> <Isa. 30:3> <Jer. 31:22> <Jer. 37:7> <Os. 5:13>

37. Otici ces i odatle s rukama nad glavom svojom, jer Gospod odbacuje uzdanice tvoje, i neces biti srecan u njima.

<4 Moj. 14:41> <2 Sam. 13:19>