|
|
|
Up First Prev Next Last
Naslov: Obretenije glave kneza Lazara
Napomena: Objavljena u Becu 1845., Vuk Stefanovic Karadzic
Obretenije glave kneza Lazara
Kad Lazaru odsekose glavu
Na ubavu na polju Kosovu,
Od Srblja se niko ne desio,
Vec se desi jedno Ture mlado,
Jeste Ture, al' je od robinje,
Rodila ga Srpkinja robinja,
Pa besedi Tursko momce mlado:
"Ao Turci, moja braco draga!
"Ovo j' glava jednog gospodara,
"Greota je od Boga jednoga,
"Da je kljuju orli i gavrani,
"Da je gaze konji i junaci."
Uze glavu svetoga Lazara,
Zavi u skut kolaste azdije,
Pa je nosi do vode kladenca,
Spusta glavu u vodu kladenac.
Stajala je glava u kladencu
Lepo vreme cetrdeset leta,
A ubavo na Kosovo telo,
Ni ga jedu orli ni gavrani,
Ni ga gaze konji ni junaci.
Mili Boze na svem' tebi vala!
Podigle se kiridzije mlade
Od ubava Skoplja bela grada,
Ovi voze Grke i Bugare,
Oni idu Nisu i Vidinu,
Na Kosovu konak ucinili.
Vecerale kirihgije mlade,
Vecerale, pak su ozednile;
Izmedj' sebe venjer uzegose,
Uzegose venjer jasnu svecu.
Oni traze vode po Kosovu,
Namera i namerila bila,
Namerila na vodu kladenca,
Jedan veli kirvdija mladi:
"Ev' u vodi mesecine sjajne "
Drugi veli kiridzija mladi:
"Nije, braco, mesecina sjajna."
Treci muci, nista ne besedi,
Okrenu se pravo ka Istoku,
Pa pomenu Boga istinoga,
Ist'nog Boga i svetog Nikolu:
"Pomoz' Boze, i oce Nikola!"
Pa zagazi u vodu kladenca,
Te izvadi iz kladenca glavu
Svetitelja Srpskoga Lazara,
Pa je mece na zelenu travu,
I zaiti vode u kondiru.
Dok se zedni vodom obredise,
Kad su crnoj zemlji pogledali,
Nesta glave sa zelene trave,
Ode glava preko polja sama,
Sveta glava do svetoga tela,
Pripoji se kako sto j' i bila.
Kad u jutru beo dan osvanu,
Glas dadose kiridzije mlade,
Glas dadose starim svestenikom,
I tu dodje mlogo svestenika,
Tri stotine stari svestenika,
I dvanaest veliki vladika,
I cetiri stara patrijara:
Prvo Pecki, drugo Carigradski,
Vasiljenski i Jerusalimski;
Oblacise velike odezde,
I na glave kape kamilavke,
I u ruke knjige starostavne,
Pa catise velike molitve,
I drzase velika denija
Za tri dana i tri noci tavne
Ni sedose, ni se odmorise,
Ni legose, ni sanka imase,
Mole sveca, kud ce svetac poci,
Da kojoj ce Laza zaduzbini:
Il' Opovu, ili Krusedolu,
Il' ce Jasku, ili Besenovoj,
Il' Rakovcu, ili Sisatovcu,
Il' ce Djivsi ili Kuvezdinu,
Da ili ce u Macedoniju;
Ne ce svetac zaduzbini tudjoj,
Vec on oce svojoj zaduzbini,
A u svoju krasnu Ravanicu
Pod visokom pod Kucaj-planinom,
Sto je Laza sagradio crkvu
Za zivota joste za svojega,
Sagradio sebi zaduzbinu
O svom lebu i o svome blagu
A bez suza bez sirotinjskije.
|
|
|