Pravopis Srpskohrvatskog Jezika

©kolsko izdanje

treæe izdanje

Matica Srpska Matica Hrvatska

1964

Pravopisna komisija: Dr Radomir Aleksiæ, Dr. Aleksandar Beliæ, Milo¹ Had¾iæ, Dr Josip Hamm, Dr Mate Hraste, Dr Ljudevit Jonke, Radovan Laliæ, Slavko Pave¹iæ, Pavle Rogiæ, Dr Mihailo Stevanoviæ, Dr Jovan Vukoviæ

Prema zakljuècima pravopisne komisije priredili: Dr Ljudevit Jonke i Dr Mihailo Stevanoviæ

------------------------------------------------------------------------

PRAVOPISNA PRAVILA ~~~~~~~~~~~~~~~~~~

I PISMA SRPSKOHRVATSKOG JEZIKA

1. -- U srpskohrvatskom jeziku pi¹emo:

a) latinicom:

a A, b B, c C, è È, æ Æ, d D, d¾ D¾, ð Ð, e E, f F, g G, h H, i I, j J, k K, l L, lj Lj, m M, n N, nj Nj, o O, p P, r R, s S, ¹ ©, t T, u U, v V, z Z, ¾ ®,

-- i

b) æirilicom:

a A, b B, v V, g G, d D, ð Ð, e E, ¾ ®, z Z, i I, j J, k K, l L, lj Lj, m M, n N, nj Nj, o O, p P, r R, s S, t T, æ Æ, u U, f F, h H, c C, è È, d¾ D¾, ¹ ©.

Oba ova pisma imaju po 30 slova, od kojih svako oznaèava po jedan glas. Jedino se slovom r, i u latinici i u æirilici, pi¹e glas r ne samo kad je suglasnik veæ i kad je samoglasnik, u svim polo¾ajima gd{j}e ima vr{ij}ednost samoglasnika:

a) u sredini r{ij}eèi izmeðu suglasnika (brzo, brz, drvo, krv, Hrvat, Srbin, trn); b) u poèetku r{ij}eèi ispred suglasnika (rða, rvati se, rt, rzati); c) na kraju r{ij}eèi iza suglasnika (zatr, otr, satr); d) ispred samoglasnika o koje je postalo od l (groce, opro, otro, prostro, umro); e) iza samoglasnika koji se nalazi na kraju prvog d{ij}ela slo¾ene r{ij}eèi kad drugi njen d{e|i}o poèinje glasom r iza koga dolazi suglasnik (zarðati, porvati se, sur¾ica).

2. -- U æirilici se svaki glas pi¹e po jednim znakom. U latinici se takoðe po jednim znakom pi¹u svi glasovi osim d¾, lj, nj, koji se b{el|ilj}e¾e sa dva znaka: ljudi, njiva, srd¾ba.

Od r{ij}eèi u kojima se u latinici slova d¾, lj i nj èitaju kao jedan glas treba razlikovati sluèajeve gd{j}e se tim slovima oznaèavaju skupovi od po dva glasa; npr. nad\¾iv{j}eti, pod\¾eæi, in\jekcija, kon\jugacija.

3. -- U srpskohrvatskom knji¾evnom jeziku i skupovi glasova se u pojedinim r{ij}eèima pi¹u onako kako se izgovaraju: potpetica, napretka, svadba, i¹èeznuti. I to na¹ pravopis èini fonetskim. Ali se, u dodiru dv{e|i}ju sus{j}ednih r{ij}eèi, svi glasovi pi¹u onako kako se izgovaraju kada se svaka r{ij}eè posebno upotr{ij}ebi: pod petom, pred kuæom, s njim, bez njih, a ne: pot petom, pret kuæom itd.). Gd{j}ekad, iz odreðenih razloga, i u zasebnim r{ij}eèima odstupamo od pisanja prema izgovoru. Svi æe takvi sluèajevi ovd{j}e biti posebno obja¹njeni.

II RASTAVLJANJE R{IJ}EÈI NA KRAJU REDA

4. -- Kada u pisanju (ili pri ¹tampanju) c{ij}ela r{ij}eè ne mo¾e stati u redu u kome je zapoèeta, onda se jedan njezin d{e|i}o prenosi u sl{ij}edeæi red, a na m{j}estu gd{j}e se r{ij}eè prelama pi¹e se crtica (-). Pri tome treba imati na umu:

a) Znak za rastavljanje r{ij}eèi na kraju reda stavlja se izmeðu samoglasnika (kada se vi¹e njih naðe jedan do drugog) ili iza samoglasnika a ispred suglasnika: d{e|i}-onica ili d{e|i}o-nica, moli-oci ili molio-ci, ja-ukati ili jau-kati, li-va-da, ma-li-na, v{j}e-tar, èi-ta-ti, dr-¾a-ti.

b) Jedan glas, i kad je to samoglasnik, ne treba prenositi; nema potrebe rastavljati r{ij}eèi: da-o, ka-o, izgor{e|i}-o. Pogotovo nije dopu¹teno prenositi ni pojedine suglasnike ni skupove suglasnika; ne mo¾e se rastavljati npr.: du¾nos-t, ili du¾no-st, pri¹-t, perfek-t ili perfe-kt.

c) Ako se u sredini r{ij}eèi nalaze suglasnièki skupovi, u pisanju se znak za preno¹enje mo¾e slobodno stavljati ili ispred c{ij}elog suglasnièkog skupa ili izmeðu pojedinih suglasnika: ze-mlja ili zem-lja, sta-klo ili stak-lo, pti-èji ili ptiè-ji, se-stra ili ses-tra ili sest-ra, va-tra ili vat-ra, kompa-ktno ili kompak-tno ili kompakt-no.

Ipak se ne preporuèuje da se i suglasnièki skupovi koji su te¹ki za izgovor c{ij}eli prenose na poèetak novog reda, nego je bolje rastavljati: bor-ba, tram-vaj, brat-stvo, ¹kol-ski, ljud-ski, srod-stvo.