Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

U nekakome selu poðu ¾ene u planinu da tra¾e divljega broæa, i tako vrljajuæi po planini jedna od njih zaðe i doðe pred jednu peæinu iz koje iziðe meðed te je uhvati i odvede unutra; i onðe ¾iveæi s njome, ¾ena zatrudni i rodi mu¹ko dijete. Po¹to dijete malo poodraste, ¾ena se nekako ukrade i uteèe u selo kuæi svojoj. Meðed je jednako koje¹ta donosio i dijete hranio, kao mu prije i mater. Kad dijete naraste poveliko, ono navali da ide iz peæine u svijet. Meðed ga stane od toga odvraæati govoreæi mu da je on jo¹ mlad i nejak, a u svijetu ima zlijeh zvjerova koji se zovu ljudi, pak æe ga ubiti. I tako se dijete malo poumiri i ostane u peæini. Poslije nekoga vremena dijete opet navali da ide u svijet, i kad ga meðed drukèije nije mogao odvratiti, a on ga izvede pred peæinu pod jednu bukvu, pa mu reèe: "Ako tu bukvu mo¾e¹ i¹èupati iz zemlje, onda æu te pustiti da ide¹ u svijet, ako li ne mo¾e¹, jo¹ valja da sjedi¹ kod mene." Dijete spopadne bukvu, pa povuci tamo povuci amo, ali ne mo¾e da je i¹èupa; onda se opet vrati s ocem u peæinu. Kad poslije nekoga vremena dijete opet navali da ide u svijet, meðed ga izvede pred peæinu i ka¾e mu da ogleda mo¾e li sad i¹èupati bukvu iz zemlje. Dijete bukvu spopadne i i¹èupa. Meðed mu onda reèe da joj okre¹e grane, pa zametnuv¹i je na rame kao kijaèu da ide u svijet. Dijete poslu¹a oca, i iduæi tako po svijetu, doðe u jedno polje ðe su se nekolike stotine plugova bile sastale te orali spahiji. Kad doðe k ratarima, zapita ih eda bi imali ¹to da mu dadu za jelo. Oni mu odgovore da prièeka malo, sad æe se njima donijeti ruèak, pa ðe ruèaju oni onoliki, ruèaæe i on. Dok su oni jo¹ to govorili, a to se pomole kola i konji i mazge i magarci s ruèkom. Kad se ruèak donese, Meðedoviæ reèe da æe on to sve sam pojesti. Ratari se zaèude i reku mu kako æe on pojesti toliko jelo ¹to je doneseno za toliko stotina ljudi! On opet reèe da hoæe, i okladi se s njima: ako ne pojede da im da svoju kijaèu. ako li pojede da oni njemu dadu sve ¹to je gvozdeno na njihovijem plugovima. Ruèak se postavi, i Meðedoviæ se naklopi te pojede sve, i jo¹ da je bilo. Onda mu oni skupe s plugova sve ¹to je gvozdeno na jednu gomilu, a on usuèe nekolike breze, pa sve pove¾e i natakne na svoju kijaèu pa zametnuv¹i je na rame otide k nekakome kovaèu i reèe mu da mu od onoga gvo¾ða skuje buzdovan na onu kijaèu. Kovaè se primi toga posla, ali mu se uèini da je gvo¾ða mnogo, pa ga sakrije gotovo pola, a od ostaloga buzdovan slupa kojekako. Meðedoviæu se uèini buzdovan mali prema onolikome gvo¾ðu, a i ono ¹to ga je da nije naèinjen kao ¹to bi trebalo. Za to kad buzdovan nasade na kijaèu, Meðedoviæ da bi ga ogledao jeli dobar, baci ga u nebo pak se podanj naèetvorono¾i, te ga doèeka u leða. Buzdovan nesreæom kovaèevom prsne, onda Meðedoviæ razmahne kijaèom te kovaèa ubije, pa otide u njegovu kuæu i naðe sve sakriveno gvo¾ðe; i odnese ga sa onijem komadima od buzdovana drugome kovaèu, i ka¾e mu da mu skuje buzdovan na kijaèu, ali mu reèe da se ne ¹ali nego od svega gvo¾ða dobar buzdovan da skuje, ako nije rad proæi kao i onaj prije ¹to ga je kovao. Kovaè èuv¹i jo¹ prije ¹ta je bilo od onoga kovaèa, skupi sve svoje momke, pa ono sve gvo¾ðe sastave ujedno i skuju buzdovan vrlo dobar koliko se igda moglo. Kad nasade buzdovan na kijaèu, Meðedoviæ opet da bi ga ogledao, baci ga u nebo, i naèetvorono¾i se podanj, ali se buzdovan ne razbije nego odskoèi od leða..... Ispraviv¹i se Meðedoviæ rekne: "Sad je buzdovan dobar," pa ga zametne na rame i poðe dalje. Iduæi tako naðe u polju jednoga èoeka ðe je upregao u ralicu dva vola te ore, i do¹av¹i k njemu zapita ga eda li ima ¹to zajelo. Èovek mu odgovori: "Sad æe moja kæi donijeti meni ruèak, pak æemo podijeliti ¹to je Bog dao." Meðedoviæ mu stane kazivati kako je on pojeo sve ¹to je bilo pripravljeno za nekoliko stotima ratara, "a ¹ta æe sad u jednome ruèku biti meni, ¹ta li æe tebi?" U tome eto ti ðevojke s ruèkom. Kako ðevojka ruèak postavi, Meðedoviæ se odmah rukom hvati da jede, a èovek mu ne dadne nego mu reèe: "Ne! dok se ne prekrsti¹ ovako kao i ja." Meðedoviæ gladan ne imajuæi kud kamo prekrsti se, pa onda poènu jesti, i najedu se obojica i jo¹ im preteèe. Meðedoviæ gledajuæi u ruèkono¹u, koja je bila krupna i zdrava i lijepa ðevojka omili mu, i reèe ocu njezinu: "Hoæe¹ li mi dati ovu svoju kæer da se ¾enim njome?" Èoek mu odgovori: "Ja bih ti je rado dao, ali sam je obrekao Brku." Meðedoviæ na to rekne: "Bre ¹ta marim ja za Brka? Ja æu Brka ovijem buzdovanom." A èoek mu rekne: "Be i Brko je neki; sad æe¹ ga viðeti." U tome stane huka sjedne strane, dok se iza brda pomoli jedan brk i u njemu trista i ¹ezdeset i pet tièijih gnijezda. Malo po malo pomoli se i drugi brk; eto i Brka. Kako doðe k njima a on legne nièice ðevojci glavom na krilo, i reèe joj da ga pobi¹te. Ðevojka ga stane biskati, a Meðedoviæ ustav¹i polagano, raspali svojijem buzdovanom Brka u glavu; a Brko prstom na ono mjesto govoreæi ðevojci: ,.Eto ovðe me ne¹to ujede"; a Meðedoviæ opet buzdovanom na drugo mjesto, a Brko opet prstom na ono mjesto: "Evo ovðe me opet ne¹to ujede." Kad ga udari treæi put, Brko se opet pipne onðe i srdito povièe: "Ta zar si slijepa? Evo ovðe me ne¹to kolje." Onda mu ðevojka ka¾e: "Ne kolje tebe tu ni¹ta, nego te evo èoek bije." Kad Brko to èuje, on se trgne i skoèi na noge, a Meðedoviæ veæ bacio svoj buzdovan pa bje¾i preko polja, a Brko se naturi za njim. Meðedoviæ polak¹i poizmakne pred Brkom, ali Brko nikako ne æe da ga se mahne. Meðedoviæ bje¾eæi tako doðe na jednu vodu, i naðe kod nje ljude na gumnu ðe viju ¹em¹u, i povièe im: "Pomagajte, braæo, za Boga! evo me æera Brko. ©ta æu sad? kako æu prijeæi preko ove vode?" A jedan od onijeh ljudi pru¾i mu lopatu govoreæi: "Sjedi na lopatu da te prebacim." Meðedoviæ sjedne na lopatu, a èoek razmahne njome i prebaci ga na drugu stranu, a on bje¾i dalje. Malo za tijem eto ti pa gumno i Brka, pa zapita ljude: "Proðe li ovuda taki i taki èoek?" A oni mu ka¾u da proðe. Brko ih zapita: "Kako prijeðe preko ove vode?" A oni mu odgovore: "Preskoèi." Onda se Brko zaleti, pa hop! preko vode na drugu stranu, pa poæeraj za Meðedoviæem. Meðedoviæ bje¾eæi uz jedno brdo vrlo sustane, a kad iziðe na brdo, naðe èoeka na uzoranoj njivi koji je u torbi o vratu imao sjeme, pa po jedan put zagrabi ¹akom te sije, a po drugi u usta te jede; ovome èoveku povièe on: "Pomagaj, brate, za Boga! æera me Brko, i evo ga sad æe me stiæi! Nego ¹to æu èiniti? Sakrij me ðe!" A èoek odgovori: "Bogme Brko nije ¹ala. Ali ne znam ðe æu ge sakriti; nego hodi ovðe u moju torbu u sjeme." I tako ga uzme u torbu. Kad Brko po tom doðe, i zapita ga za Meðedoviæa, on mu ka¾e da je on odavno onuda pro¹ao, i do sad Bog zna kud je oti¹ao. Onda se Brko vrati natrag. Èoek onaj sijuæi ¾ito zaboravi za Meðedoviæa, i uzme ga jedan put sa ¾itom u ¹aku, te metne u usta. Meðedoviæ se popla¹i da ga ne proguta, te po ustima ovamo onamo dok sreæom naðe Jedan krnjav zub, te se u njemu ustavi i priæuti. Kad sijaè u veèe doðe kuæi, on povièe na snahe: "Dajdete, ðeco, one moje zubne èaèkalice, ne¹to me ¾ulja u onome mome pokvarenom zubu." Snahe donesu dva velika gvozdena ra¾nja, pa po¹to on zine, poduvre jedna s jedne druga s druge strane, dok Meðedoviæ iskoèi iz zuba. Onda ga se sijaè tek opomene, i rekne mu: "A ¾lje te sakrio! umalo te nijesam pro¾derao!" Iza toga po¹to veèeraju i stanu se o svaèemu razgovarati, zapita Meðedoviæ domaæina ¹ta mu je bilo onome zubu, te je onako mimo sve ostale pokvaren. A domaæin mu stane ovako pripovijedati: "Jednom poðemo nas desetak su trideset konja u Dubrovnik po so. Iduæi tako naðemo jednu ðevojku kod ovaca, pa nas zapita kuda æemo, a mi joj ka¾emo da idemo u Dubrovnik po so; a ona reèe: ""©ta da se muèite tako daleko? Evo ima u mojoj pletavaèi ne¹to soli ¹to je preteklo kad sam mrsila ovce, mislim da æe vam svima biti dosta."" I tako onðe pogodiv¹i se s njome, ona skine s ruke svoju pletivaèu, a mi s konja svoje vreæe, pa puni i mjeri, dok napunimo vreæe za sve trideset konja. Po¹to se onðe s njome namirimo, vratimo se natrag. Ovo bija¹e u jesen, i vrijeme bje¹e dosta lijepo; ali jedan dan pred noæ kad bijasmo navrh Èemerna, ne¹to se naoblaèi pa okrene snijeg sa sjeverom da se pometemo i mi i konji. U tom se jo¹ na veæu na¹u nesreæu smrkne sa svijem, i tako tumarajuæi ovamo onamo, dok jedan od nas sreæom nabasa na jednu peæinu i povièe: ""Ovamote braæo! Evo suhote!"" Onda mi jedan po jedan ovamo, dok svi uðemo i uvedemo sve tridesetero konja, pa konje rastovarimo i nalo¾imo vatru, te prenoæimo kao u kuæi. Kad sjutradan svane, a to ima¹ ¹ta viðeti: mi svi u jednoj ljudskoj glavi koja staja¹e izmeðu nekakijeh vinograda. Dok se mi tome jo¹ èuðasmo i konje tovarasmo, ne lezi vra¾e! eto ti pudara od onijeh vinograda, pa uzme onu glavu s nama te metne u praæu, pa okrenuv¹i je nekolika puta sebi iznad glave, baci je preko vinograda da pla¹i èvorke, i kad padnemo na jednome brdu onda ja pokvarim ovaj zub."

I na èast vam la¾.