Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

U nekakva èoveka bio jedan èoban koji ga je mnogo godina verno i po¹teno slu¾io. Jednom iduæi za ovcama èuje u ¹umi neku pisku, a ne znadija¹e ¹ta je. Na taj glas otide on u ¹umu da vidi ¹ta je. Kad tamo, ali se zapo¾arilo pa u po¾aru zmija pi¹ti. Kad èoban to vidi, stane da gleda ¹ta æe zmija raditi, jer se oko nje sa sviju strana bilo zapo¾arilo, i po¾ar se Jednako k njoj primicao. Onda zmija povièe iz po¾ara: "Èobane, za Boga, izbavi me iz ove vatre!" Onda joj èoban pru¾i svoj ¹tap preko vatre, a ona po ¹tapu izaðe, pa njemu na ruku, pa po ruci domili do vrata i savije mu se oko vrata. Kad èoban to vidi, naðe se u èudu, pa reèe zmiji: "©ta je to u zao èas! ja tebe izbavih a sebe pogubih." Zmija mu odgovori: "Ne boj se ni¹ta, nego me nosi kuæi mome ocu. Moj je otac zmijinji car." Onda joj se èoban staèe moliti i izgovarati da ne mo¾e ostaviti svojih ovaca, a zmija mu reèe: "Ne brini se ni malo za ovce; ovcama ne æe bita ni¹ta; samo hajde ¹to br¾e." Onda èoban poðe sa zmijom kroz ¹umu i najposle doðe na jednu kapiju koja je bila od samih zmija. Kad doðu tu, zmija na vratu èobanovu zvizne, a zmije se sve odmah raspletu. Onda zmija reèe èobanu: "Kad doðemo u dvor k mome ocu, on æe tebi davati ¹tagod zai¹te¹: srebra, zlata i kamenja dragoga, ali ti ne uzimaj ni¹ta, nego i¹ti nemu¹ti jezik. On æe se dugo zatezati, ali æe ti najposle opet dati." U tome poðu u dvor k ocu, i otac plaèuæi zapita zmiju: "Za Boga, sinko! gde si?" A ona mu ka¾e sve po redu kako je bio opkolio po¾ar i kako je èoban izbavio. Onda car zmijinji reèe èobanu: "©ta æe¹ da ti dam za to ¹to si mi sina izbavio?" Èoban odgovori: "Ni¹ta drugo ne æu, nego da mi da¹ nemu¹ti jezik." A car reèe: "Nije to za tebe, jer da ti to dam, pa da kome ka¾e¹, ti bi odmah umro, nego i¹ti drugo ¹tagod hoæe¹ daæu ti." Na to mu èoban odgovori: "Ako æe¹ mi ¹to dati, daj mi nemu¹ti jezik, ako li mi to ne da¹, a ti s Bogom ostaj! meni drugo ne treba ni¹ta." Pa poðe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreæi mu: "Stani! hodi ovamo, kad ba¹ to hoæe¹:. Zini." Èoban zine, a zmijinji mu car pljune u usta, pa mu reèe: "Sada ti pljuni meni u usta." Èoban mu pljune u usta, a zmijinji car opet èobaninu. I tako tri puta pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car reèe: "Sad ima¹ nemu¹ti jezik. Idi s Bogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako ka¾e¹ kome god, odmah æe¹ umreti." Èoban poðe kroz ¹umu, i iduæi èuja¹e i razumeva¹e sve ¹to govore tice i trave i sve ¹to je na svetu. Kad doðe k ovcama i naðe ih sve na broju i na miru, le¾e malo da se odmori. Tek ¹to legne, ali dolete dva gavrana te padnu na jedno drvo i poènu se razgovarati svojim jezikom govoreæi: "Kad bi znao ovaj èoban, ovde gde le¾i ono crno ¹ilje¾e ima u zemlji pun podrum srebra i zlata." Èoban kad èuje to, otide svome gospodaru te mu ka¾e, a gospodar dotera kola pa otkopaju vrata od podruma i krenu blago kuæi. Ovaj je gospodar bio po¹ten èovek pa sve blago dade èobanu govoreæi mu: "Evo sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi Bog dao. Nego ti naèini sebi kuæu pa se ¾eni, te ¾ivi s otim blagom." Èoban uzme blago, naèini kuæu, i o¾eniv¹i se stane ¾iveti, "i malo po malo iziðe on najbogatiji èovek ne samo u onome selu nego u svoj okolini nije ga bilo. Imao je svoga ovèara, govedara, konju¹ara, svinjara, mnogu imovinu i veliko bogatstvo. Jednom licem na Bo¾iæ reèe on svojoj ¾eni: "Spremi vina i rakije i svega ¹to treba, pa æemo sutra iæi na sala¹ da nosimo pastirima neka se i oni provesele." ®ena ga poslu¹a i uradi sve kako je zapovedio. Kad sutradan otidu na sala¹, onda gazda u veèe ka¾e svima pastirima: "Sad svi skupite se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja æu biti kod stoke svu noæ." I tako gazda ostade i ostane kod stoke. Kad je bilo oko ponoæi, ali kurjaci zaurlaju, a psi zalaju: kurjaci govore svojim jezikom: "Mo¾emo li doæi da uèinimo ¹tetu, pa æe biti mesa i vama?" A psi odgovaraju svojim jezikom: "Doðite da bismo se i mi najeli!" Ali meðu psima bija¹e jedan matori pas koji samo jo¹ dva zuba imadija¹e u glavi. Onaj matori pas stane govoriti kurjacima: "Tamo njima to i to! Dok su jo¹ ova dva zuba meni u glavi, ne æete vi uèiniti ¹tete mome gospodaru." A to gazda sve slu¹a i razume ¹to oni govore. Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku samo onoga matoroga psa da ostave. Sluge stanu govoriti: "Za Boga, gospodaru, ¹teta je!" A gazda im odgovori: "©to rekoh to da uèinite." Pa se opravi sa ¾enom kuæi, i poðu na konjma: pod njime bija¹e konj, a pod ¾enom kobila. Iduæi tako èovek izmakne napred, a ¾ena zaostane. Onda konj pod èovekom zar¾e: konj veli kobili: "Hajde br¾e! ¹to si ostala!" A kobila odgovara: "E, lasno je tebi: ti nosi¹ jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu, i u njoj dete, pa u sebi ¾drebe." Na to se èovek obazre i nasmeje, a ¾ena to opazi, pa br¾e obode kobilu i stigne èoveka pa ga zapita za ¹to se nasmeja. On joj odgovori: "Ni za ¹to, samo onako." Ali ¾eni ne bude to dosta nego saleti mu¾a da joj ka¾e za ¹to se nasmejao. On se stane braniti: "Proði me se, ¾eno, Bog s tobom! ¹to ti je? ne znam ni sam." Ali ¹to se on vi¹e branja¹e, ona sve vi¹e navaljiva¹e nanj da joj ka¾e za ¹to se nasmejao. Najposle joj èovek reèe: "Ako ti ka¾em, ja æu odmah umreti." Ona opet ni za to ne mareæi jednako navali govoreæi da drukèije ne mo¾e biti nego da joj ka¾e. U tom doðu kuæi. Odsednuv¹i s konja, èovek odmah naruèi mrtvaèki sanduk i kad bude gotov, metne ga pred kuæu pa ka¾e ¾eni: "Evo sad æu leæi u sanduk pa da ti ka¾em za ¹to sam se nasmejao; ali kako ti ka¾em, odmah æu umreti." I tako legne u sanduk, pa jo¹ jedan put obazre se oko sebe, kad ali onaj matori pas do¹ao od stoke i seo mu èelo glave pa plaèe. Èovek opaziv¹i to reèe ¾eni: "Donesi jedan komad hleba te podaj tome psu." ®ena donese komad hleba i baci pred psa, ali pas ne æe ni da gledi, a petao doðe i stane kljuvati u komad; onda pas reèe petlu: "Nesreæo nesita! tebi je do jela, a vidi¹ gde gazda hoæe da umre!" A petao mu odgovori: "Pa nek umre kad je lud. U mene ima sto ¾ena, pa ih svabim sve na jedno zrno proje kad gde naðem, a kad one doðu, ja ga pro¾derem; ako li se koja stade srditi, ja je odmah kljunom; a on nije vredan jednu da umiri." Kad to èovek èuje, on ustane iz sanduka, pa uzme batinu i dozove ¾enu u sobu: "Hodi ¾eno da ti ka¾em." Pa sve batinom po njoj: "Eto to je, ¾eno! Eto to je, ¾eno!" I tako se ¾ena smiri i nikad ga vi¹e ne zapita da joj ka¾e za ¹to se smejao.