Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Bio jedan car pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu noæ i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko. Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima: "Kud se to deva rod s na¹e jabuke!" Na to æe reæi najstariji sin: "Ja æu noæas èuvati jabuku, da vidim ko je to bere." I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je èuva, ali kad jabuke veæ poènu zreti, on zaspi, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. Onda on otide k ocu i ka¾e mu sve po istini. Tada se ponudi drugi sin da èuva jabuku, ali i on proðe kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. Sad doðe red na najmlaðega sina da i on èuva jabuku; on se opravi, doðe pod jabuku i namesti krevet pod njom, pa legne spavati. Kad bude ispred ponoæi, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka veæ poèela zreti, sav se dvor sjaje od nje. U taj èas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na jabuku a deveta njemu u krevet, kako padne na krevet, stvori se devojka da je nije bilo lep¹e u svemu carstvu. Tako su se njih dvoje grlili i ljubili do posle ponoæi. Pa onda devojka ustane, i zahvali mu na jabukama, a on je stane moliti da mu ostavi barem jednu; a ona mu ostavi dve: jednu njemu a drugu da odnese svome ocu. Devojka se po tom opet pretvori u paunicu i odleti sa ostalima. Kad u jutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlaðega sina. Kad bude opet u veèe, najmlaði carev sin opet se namesti kao i pre da èuva jabuku, i saèuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke. Po¹to je tako nekoliko noæi jednako radio, onda mu braæa poènu zlobiti, ¹to oni nisu mogli jabuke saèuvati, a on je svaku noæ saèuva U tome se jo¹ naðe nekaka prokleta babetina koja im se obeæa da æe uhvatiti i doznati kako on jabuku saèuva. Kad bude u veèe, ta se baba prikrade pod jabuku, pa se podvuèe pod krevet i onde se pritaji. Posle doðe i najmlaði carev sin, te legne kao i pre. Kad bude oko ponoæi, ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet pa se pretvori u devojku. Onda baba polagano uzme devojèinu pletenicu, koja je visila niz krevet, pa je oseèe, a devojka odmah ðipi s kreveta, stvori se paunica pa poleti, a ostale paunice s jabuke za njom, i tako ih nestane. Onda ðipi i carev sin pa povièe: "©ta je to?" Kad tamo, ali baba pod krevetom, on zgrabi babu pa je izvuèe ispod kreveta i sutradan zapovedi te je rastrgnu konjma na repovima. Paunice vi¹e ne doðu na jabuku, i za to je carev sin jednako tu¾io i plakao. Najposle naumi da ide u svet da tra¾i svoju paunicu, i da se ne vraæa kuæi dok je ne naðe; pa onda otide k ocu i ka¾e mu ¹to je naumio. Otac ga stane odvraæati i govoriti mu da se mahne toga, nego æe mu on naæi drugu devojku koju god hoæe u svome carstvu. Ali je to sve bilo zaludu, on se spremi i jo¹ s jednim slugom poðe u svet da tra¾i svoju paunicu. Iduæi tako zadugo po svetu, doðe jedan put na jedno jezero, i onde naðe jedne velike i bogate dvore, i u njima jednu babu, caricu, i jednu devojku babinu kæer, pa zapita babu: "Za Boga, bako! eda li ti ¹to zna¹ za devet zlatnih paunica?" A baba mu stane kazivati: "E moj sinko, znanja za njih: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero, te se kupaju; nego se ti proði paunica, veæ evo ti moja kæi, krasna devojka i toliko blago, sve æe tebi ostati." Ali on jedva èekajuæi da vidi paunice nije hteo ni slu¹ati ¹to baba govori za svoju kæer. Kad bude u jutru, carev sin ustane i opravi se na jezero da èeka paunice, a baba potkupi slugu njegova i da mu jedan me¹èiæ, kojim se vatra piri, pa mu reèe: "Vidi¹ ovaj me¹èiæ; kad iziðete na jezero, a ti mu kri¹om samo malo duni za vrat, pa æe zaspati te se ne æe moæi s paunicama razgovarati." Nesretni sluga tako i uèini: kad iziðu na jezero, on naðe zgodu pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga me¹èiæa, a on siromah odmah zaspi kao mrtav. Tek ¹to on zaspi, ali eto ti devet paunica, kako doðu, osam padnu na jezero, a deveta njemu na konja, pa ga stane grliti i buditi: "Ustaj hrano! ustaj srce! ustaj du¹o!" A on ni¹ta ne zna kao da je mrtav. Paunice po¹to se okupaju, odlete sve zajedno. Onda se on odmah probudi pa zapita slugu: "©ta je? jesu li dolazile?" A sluga odgovori da su dolazile i kako su osam pale u jezero, a deveta njemu na konja, i kako ga je grlila i budila. Carev sin siromah èujuæi to, da se ubije. Kad bude drugi dan u jutru, on se opet opravi sa slugom, sedne na konja, pa sve pored jezera ¹eæe. Sluga opet naðe zgodu te mu dune za vrat iz me¹èiæa, a on odmah zaspi kao mrtav. Tek ¹to on zaspi, ali eto ti devet paunica: osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja pa ga stane grliti i buditi: "Ustaj hrano! ustaj srce! ustaj du¹o!" Ali ni¹ta ne poma¾e: on spava kao mrtav. Onda ona reèe sluzi: "Ka¾i gospodaru svome: jo¹ sutra mo¾e nas ovde doèekati, pa nas vi¹e nikad ovde ne æe videti." I tako opet odlete. Tek ¹to one odlete, probudi se carev sin pa pita slugu: "Jesu li dolazile?" A sluga mu odgovori: "Jesu i poruèile su ti da ih jo¹ i sutra mo¾e¹ ovde doèekati, pa vi¹e nikad ovde ne æe doæi." Ovi siromah kad to èuje ne zna ¹ta æe od sebe da radi: sve èupa kosu s glave od muke i ¾alosti. Kad treæi dan osvane, on se opet opravi na jezero, usedne na konja, pa sve pokraj jezera, ali nije hteo ¹etati, nego sve stane trèati da ne bi zaspao. Ali opet sluga nekako naðe zgodu te mu dune iz me¹èiæa za vrat, a on odmah padne po konju i zaspi. Tek ¹to on zaspi, ali eto ti devet paunica, kako doðu, osam padnu u jezero a deveta njemu na konja, pa ga stane buditi i grliti: "Ustaj hrano! ustaj srce! ustaj du¹o!" Ali ni¹ta ne poma¾e: on spava kao mrtav. Onda reèe paunica sluzi: "Kad ti ustane gospodar, ka¾i mu neka smakne gornji klin na dolji, pa æe me onda naæi." S otim odlete sve paunice. Kako one odlete, a carev se sin probudi, pa zapita slugu: "Jesu li dolazile?" A sluga odgovori: "Dolazile su, i ona ¹to je bila pala tebi na konja, rekla mi je da ti ka¾em da smakne¹ goran klin na donji, pa æe¹ je onda naæi." Kako on to èuje, istrgne sablju te oseèe sluzi glavu. Posle toga poène sam putovati po svetu, i tako putujuæi za dugo, doðe u jednu planinu, i onde zanoæi u jednoga pustinika, pa ga zapita ne bi li mu znao kazati ¹to za devet zlatnih paunica. Pustinik mu odgovori: "E moj sinko! sreæan si, sam te je Bog uputio kuda treba. Odavde nema do njih vi¹e od po dana hoda. Samo valja upravo da ide¹, pa æe¹ naæi jedne velike vratnice, kad proðe¹ one vratnice, dr¾i desno, pa æe¹ doæi upravo u njihov grad, onde su njihovi dvori." Kad ujutru svane, carev sin ustane, opravi se, i zahvali pustiniku, pa poðe kako mu je kazao. I tako putujuæi naiðe na velike vratnice, i pro¹av¹i ih, odmah uzme desno, i tako oko podne ugleda grad gde se beli, i vrlo se obraduje. Kad uðe u grad, napita i dvor zlatnih paunica. Kad doðe na vrata, ovde ga zaustavi stra¾a i zapita ko je i od kuda je, pa po¹to se on ka¾e, otidu te jave carici, a ona kako èuje, kao bez du¹e dotrèi pred njega onako kao devojka, pa uzev¹i se s njim po ruke uvede ga u dvore. Tu bude velika radost, i posle nekoliko dana venèaju se njih dvoje, i on ostane ¾iveti onde kod nje. Posle nekoga vremena poðe carica u ¹etnju, a carev sin ostane u dvoru; carica mu na polasku da kljuèeve od dvanaest podruma, pa mu reèe: "U sve podrume mo¾e¹ iæi, ali u dvanaesti ne idi ni po ¹to, niti ga otvaraj, ne ¹ali se glavom!" S otim ona otide. Carev sin ostav¹i sam u dvoru, stane misliti u sebi: "©ta bi to bilo u dvanaestom podrumu!" Pa onda stane otvarati podrume sve redom. Kad doðe na dvanaesti, nije iznajpre hteo otvorati ga, ali ga opet stane kopati: ¹ta bi to bilo u tome podrumu! pa najposle otvori i dvanaesti podrum, kad tamo, ali nasred podruma jedno veliko bure sa gvozdenim obruèima odvranjeno pa iz njega iziðe glas: "Za Boga brate! molim te! umreh od ¾eði; daj mi èa¹u vode." Carev sin uzme èa¹u vode pa uspe u bure, ali kako je on uspe, odmah pukne jedan obruè na buretu. Za tim opet izaðe glas iz bureta: "Za Boga, brate! umreh od ¾eði; daj mi jo¹ jednu èa¹u vode." Carev sin opet uspe èa¹u vode, a na buretu pukne jo¹ jedan obruè. Po treæi put iziðe glas iz bureta: "Za Boga, brate! umreh od ¾eði; daj mi jo¹ jednu èa¹u vode." Carev sin uspe jo¹ jednu èa¹u vode, pukne obruè i treæi; onda se bure raspadne, a zmaj izleti iz njega, pa na putu uhvati caricu i odnese je. Posle doðu slu¹kinje i ka¾u carevome sinu ¹ta je i kako je, a on siromah od ¾alosti nije znao ¹ta æe raditi; najposle naumi opet da ide u svet da je tra¾i. I tako putujuæi po svetu za dugo, doðe na jednu vodu, pa iduæi pokraj one vode opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se praæaka. Ribica kad vidi carevoga sina, stane mu se moliti: "Po Bogu da si mi brat! baci me u vodu; ja æu tebi jedared vrlo trebovati, samo uzmi od mene jednu ljusku, pa kad ti zatrebam, samo je pro¹iri malo." Carev sin digne ribicu, uzme od nje jednu ljusku, pa ribicu baci u vodu a ljusku zavije u maramu. Posle nekoga vremena iduæi tako po svetu naðe lisicu gde se uhvatila u gvo¾ða. Kad ga lisica opazi, reèe mu: "Po Bogu da si mi brat! pusti me iz ovih gvo¾ða, ja æu ti kadgod trebati, samo uzmi od mene jednu dlaku, pa kad ti zatrebam, samo je malo protri." On uzme od nje jednu dlaku pa je pusti.