Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Opet tako iduæi preko jedne planine naðe kurjaka gde se uhvatio u gvo¾ða. I kurjak kad ga vidi, reèe mu: "Po Bogu da si mi brat! pusti me, ja æu tebi biti u nevolji, samo uzmi od mene jednu dlaku, pa kad ti zatrebam, samo je malo protri." On uzme dlaku od kurjaka pa ga pusti. Iza toga carev sin opet dugo putujuæi srete jednoga èoveka, pa ga zapita: "Za Boga brate! eda li si èuo kad od koga gde su dvori zmaja cara?" Ovaj ga èovek lepo uputi ka¾e mu i vreme u koje valja da je tamo. Onda mu carev sin zahvali, pa poðe unapredak i jedva jednom doðe u grad zmajev. Kad uðe u zmajeve dvore, naðe svoju ljubu, i oboje se vrlo obraduju kad se sastanu, pa se stanu razgovarati ¹ta æe sad, kako æe se izbaviti. Najposle se dogovore da be¾e. Br¾e bolje spreme se na put, sednu na konje pa be¾i. Kako oni umaknu iz dvora, a zmaj na konju doðe; kad uðe u dvor, ali carice nema; onda on stane govoriti konju: "©ta æemo sad? ili æemo jesti i piti ili æemo terati?" Konj mu odgovori: "Jedi i pij, stiæi æemo ih, ne staraj se." Kad zmaj ruèa, onda sedne na konja pa teraj za njima, i za tili èas ih stigao. Kako ih stigne, caricu otme od carevoga sina pa mu reèe: "Ti idi s Bogom, sad ti pra¹tam za ono ¹to si mi u podrumu dao vode; ali se vi¹e ne vraæaj ako ti je ¾ivot mio." On siromah poðe malo, ali ne mogav¹i srcu odoleti, vrati se natrag, pa sutradan opet u zmajev dvor, i naðe caricu a ona sedi sama u dvoru i suze roni. Kad se nanovo vide¹e i sasta¹e, poèe¹e se opet razgovarati kako bi pobegli. Onda reèe carev sin njojzi: "Kad doðe zmaj, pitaj ti njega gde je dobio onoga konja, pa æe¹ mi kazati, da i ja tra¾im onakoga, ne bismo li mu kako utekli. "S otim otide iz dvora. Kad zmaj doðe kuæi, ona mu se stane umiljavati i previjati se oko njega, i od sva¹ta se s njime razgovarati; pa mu najposle reèe: "Ala ima¹ brza konja! Gde ga dobi? tako ti Boga!" A on joj odgovori: "E gde sam ja dobio, onde ne mo¾e svak dobiti. U toj i u toj planini ima jedna baba, pa ima dvanaest konja za jaslama da ne zna¹ koji je od koga lep¹i. A ima jedan u bud¾aku konj kao da je gubav, tako se èini, ali je on najbolji; on je brat moga konja, njega ko dobije, mo¾e u nebesa iæi. Ali ko hoæe da dobije od babe konja, valja da slu¾i u nje tri dana: u babe ima jedna kobila i ¾drebe, pa tu kobilu i ¾drebe valja èuvati tri noæi, ko za tri noæi saèuva kobilu i ¾drebe, baba mu da konja da bira kojega hoæe. A ko se u babe najmi, pa za tri dana ne saèuva kobile i ¾drebeta, on je izgubio glavu." Sutradan kad zmaj otide od kuæe, carev sin doðe, pa mu ona ka¾e sve ¹ta je èula od zmaja. Onda on otide u onu planinu k babi, i do¹av¹i k njoj reèe joj: "Pomozi Bog bako!" A ona mu prihvati Boga: "Bog ti pomogao, sinko; a koje dobro?" On joj reèe: "Rad bih u tebe slu¾iti." Onda mu baba reèe: "Dobro sinko. Za tri dana ako mi saèuva¹ kobilu, daæu ti konja koga god hoæe¹; ako li ne saèuva¹, uzeæu ti glavu." Pa ga onda izvede nasred dvora, oko kojega je bio sve kolac do koca, i na svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila, i ovaj je kolac sve jednako vikao: "Daj baba glavu." Baba mu ovo sve poka¾e, pa mu reèe: "Vidi¹, ovi su svi bili u mene u najmu, pa nisu mogli kobile saèuvati." Ali se carev sin od toga ne popla¹i, nego ostane kod babe da slu¾i. Kad bude u veèe usedne on na kobilu la u polje a ¾drebe trèi uz kobilu." Tako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko ponoæi on zadrema na kobili i zaspi, a kad se probudi, a on opkoraèio nekaku kladu pa sedi na njoj i dr¾i ular u rukama. Kako to vidi, prepadne se pa skoèi da tra¾i kobilu, i tako tra¾eæi je udari na nekaku vodu. Kad je vidi, onda se seti one ribice ¹to je iz lokve u vodu bacio, pa izvadiv¹i iz marame onu njezinu ljusku, protre je malo meðu prstima, a ribica mu se u jedan put javi iz vode: "©ta je pobratime?" A on joj odgovori: "Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je." A ribica mu reèe: "Evo je meðu nama, stvorila se riba a ¾drebe ribiæ; nego udri ularom po vodi i reci: dura babina kobila!" Onda on udari ularom po vodi govoreæi: "Dura babina kobila!" A ona odmah postane kobila kao ¹to je i bila i iziðe sa ¾drebetom na obalu. Onda je on zaulari i uzja¹e pa kuæi, a ¾drebe uz kobilu. Kad doðe kuæi, baba njemu da jesti, a kobilu uvede u konju¹nicu, pa sve ¾araèem: "U ribe kurvo!" A kobila joj odgovori: "Ja sam bila u ribama, ali su njemu ribe prijatelji pa me prokaza¹e." Onda opet baba: "A ti u lisice!" Kad bude pred noæ, on usedne na kobilu, pa u polje a ¾drebe trèi uz kobilu. Tako je sedeo jednako na kobili, a kad bude oko ponoæi, on zadrema na kobili i zaspi, a kad se prene, a on opkoraèio nekaku kladu pa sedi na njoj i dr¾i ular u rukama. Kad to vidi prepadne se pa skoèi da tra¾i kobilu. Ali mu odmah padne na pamet ¹to je baba kobili govorila, pa izvadi iz marame onu lisièju dlaku, i protre je, a lisica u jedan put te predanj: "©ta je pobratime?" A on odgovori: "Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je." A lisica mu odgovori: "Evo je meðu nama, stvorila se lisica a ¾drebe lisièiæ; nego udri ularom o zemlju pa reci: dura babina kobila!" On onda udari ularom o zemlju govoreæi: "Dura babina kobila!" a kobila postane kobila kao ¹to je i bila i u jedan put se sa ¾drebetom obri pred njim. Onda je on zaulari i uzja¹e pa kuæi a ¾drebe uz kobilu. Kad doðe kuæi, baba mu iznese ruèak, a kobilu odmah uvede u konju¹nicu, pa sve ¾araèem govoreæi: "U lisice kurvo!" A ona joj odgovori: "Bila sam u lisicama, ali su lisice njemu prijatelji, pa me prokaza¹e." Onda opet baba: "A ti u kurjake!" Kad bude pred noæ, carev sin usedne na kobilu pa hajde u polje, a ¾drebe trèi uz kobilu. Tako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko ponoæi, on zadrema i zaspi na kobili, a kad se prene, a on opkoraèio nekaku kladu pa sedi na njoj i ular dr¾i u rukama. Kad to vidi, prepadne se poskoèi da tra¾i kobilu; ali mu odmah padne na pamet ¹to je baba kobili govorila, pa izvadi iz marame kurjaèju dlaku, i protre je, a kurjak u jedan put te predanj: "©ta je pobratime?" A on mu reèe: "Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je." A kurjak mu reèe: "Evo je meðu nama, stvorila se kurjaèica a ¾drebe kurjaèiæ; nego udri ularom o zemlju, pa reci: dura babina kobila!" On onda udari ularem o zemlju govoreæi: "Dura babina kobila!" a kobila postane kobila kao ¹to je i bila i u jedan put se sa ¾drebetom obri pred njim. Onda je carev sin zaulari i uzja¹e pa kuæi, a ¾drebe uz kobilu. Kad doðe kuæi, baba mu da ruèak, a kobilu uvede u konju¹nicu pa sve ¾araèem govoreæi: "U kurjaka kurvo!" A kobila joj odgovori: "Bila sam u kurjacima, ali su kurjaci njemu prijatelji pa me prokaza¹e." Onda baba izaðe na polje a carev joj sin reèe: "E baba, ja sam tebe slu¾io po¹teno, sad mi daj ¹to smo pogodili." Baba mu odgovori: "Sinko, ¹to je pogoðeno ono valja da bude. Eto od dvanaest konja biraj kojega hoæe¹." A on reèe babi: "Ta ¹ta æu birati, daj mi onoga iz bud¾aka, gubavog, za mene nisu lepi." Onda ga baba stane odvraæati: "Kako bi ti uzeo onoga gubavog kod takih krasnih konja!" Ali on jednako ostane na svome govoreæi: "Daj ti meni koga ja hoæu, tako je pogoðeno." Baba ne imajuæi kud kamo, da mu gubavoga konja, a on se onda s njom oprosti pa poðe vodeæi konja na ularu. Kad ga odvede u jednu ¹umu, otre ga i uredi, a konj sine kao da mu je zlatna dlaka. Onda on usedne na njega pa ga potrèi, a on poleti ba¹ kao tica, i za tili èas donese ga pred zmajeve dvore. Carev sin kako uðe unutra, odmah reèe carici: "Spremaj se ¹to br¾e." I tako se brzo spreme, sednu oboje na onoga konja, pa hajde s Bogom putovati. Posle malo kad zmaj doðe i vidi da carice nema, rekne svome konju: "©ta æemo sad? ili æemo jesti i piti ili æemo terati?" A konj mu odgovori: "Jeo ne jeo, pio ne pio, terao ne terao, ne æe¹ ga stiæi." Kad to zmaj èuje, odmah sedne na konja pa poteraj. A njih dvoje kad opaze za sobom zmaja gde ih tera, prepadnu se, te stanu nagoniti konja da br¾e trèi, ali im konj odgovori: "Ne bojte se, ne treba be¾ati." Kad jedan put, ali zmaj veæ da ih stigne, onda konj pod zmajem povièe konju pod carevim sinom i caricom: "Za Boga brate, prièekaj me, hoæu da crknem tebe vijajuæi." A ovaj mu odgovori: "A ¹to si lud te nosi¹ tu alu. Nogama uvreten, te njega o kamen pa hajde sa mnom." Kad to èuje konj pod zmajem, a on mahne glavom i snagom, a nogama uvreten te zmaja o kamen; zmaj sav prsne na komade, a konj se s njima udru¾i. Onda carica usedne na ovoga konja, i tako otidu sretno u njezino carstvo i onde ostanu carujuæi do svoga veka.