Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Zmaj kad to vidi, zaèudi se: "Kakva to sila goni od mojega dvora!" pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kuæi. Kad doðe pred kuæu, iziðe careva kæi predanj, a on se prodere na nju: "Ko ti je u kuæi?" A ona mu odgovori: "Moj brat." Zmaj je opet zapita: "A ¹ta je do¹ao?" A ona odgovori: "Do¹ao da me vidi." Onda zmaj srdito reèe: "Nije on do¹ao da te vidi, nego da te vodi. "Èujuæi Stoj¹a iz dvora ovaj razgovor, iziðe i on pred zmaja, a zmaj kako ga vidi, stisne se na njega, a Stoj¹a ga doèeka pa se uhvate u ko¹tac te se ponesi. Najposle Stoj¹a obori zmaja i pripu¹i ga, pa mu reèe: "©ta æe¹ sad?" A zmaj mu odgovori: "Da si ti meni pod kolenima kao ¹to sam ja tebi, ja bih znao ¹ta bih radio " A Stoj¹a mu reèe: "Ja tebi ne æu ni¹ta", pa ga pusti, a zmaj ga onda uzme za ruku pa s njim u dvor, te se stanu veseliti za nedelju dana. Kad proðe nedelja dana, zapita Stoj¹a zmaja i za treæega zeta, i zmaj ga uputi kud æe iæi dok ne naðe grad gde su dvori i treæega zeta. Posle toga opravi se Stoj¹a na put, oprosti se sa sestrom i zetom, pa poðe da tra¾i treæega zmaja. Iduæi tako dugo vremena, doðe opet pod jedan grad i pred gradom naðe jednu èesmu, s koje je sav grad vodu nosio. Stoj¹a se onde napije vode pa legne u hlad da se malo odmori pokriv¹i se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale. Malo vremena za tim proðe, al eto ti jedne gospe po vodu. Kako ugleda Stoj¹u i maramu, a ona uzdahne, po tom toèeæi vodu jednako je unj gledala, i po¹to natoèi vodu, nikako nije mogla da se otkine odande nego je sve unj gledala. Stoj¹a to opazi pak je zapita: "©to je, snaho, ¹to me tako gledi¹? Ili davno nisi videla èoveka, ili se u ¹to upoznaje¹?" A ona mu odgovori: "Brate, poznajem u tebe maramu ¹to sam je svojom rukom vezla." Stoj¹a kad to èuje, skoèi na noge, pa joj se odmah poka¾e da je njezin brat, i pripovedi joj kako je veæ bio u drugih sestara. Ona kad vidi brata, brizne plakati pa njemu oko vrata. Posle se uzmu za ruke pa u dvor. U dvoru sestra brata lepo doèeka i ugosti, a kad bude pred noæ, onda mu reèe: "Brate, sad æe doæi ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti, da te onom silom ne opali, hodi sakrij se." A Stoj¹a joj odgovori: "Sestro moja, ka¾i ti meni ¹ta je njegov obrok." Ona ga onda odvede u drugu sobu; kad tamo, a to tri vola peèena, tri peæke hleba i tri akova vina, "eto to mu je obrok" reèe sestra Stoj¹i, a on kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoèi na noge i reèe: "Aha, sestro, da bija¹e jo¹!" Kad Stoj¹a tako veèera, reèe mu sestra: "Sad æe pasti buzdovan pred kuæu èak iz treæega hatara, to je znak da ide zmaj." Tek ¹to ona to reèe, a buzdovan zauji vi¹e kuæe, a Stoj¹a br¾e istrèi pred kuæu pa mu ne dadne ni na zemlju pasti, nego ga doèeka u ruke pa zavitla njim èak na èetvrti hatar. Kad zmaj to vidi, zaèudi se: "Kakva to sila goni od mojega dvora!" Pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kuæi. Kad doðe pred dvor, iziðe careva kæi predanj, a on se prodere na nju: "Ko ti je u dvoru?" A ona mu odgovori: "Moj brat." Zmaj je opet zapita: "A ¹ta je do¹ao?" A ona mu odgovori: "Do¹ao da me vidi." Onda zmaj srdito reèe: "Nije on do¹ao da te vidi, nego da te vodi." Èujuæi Stoj¹a iz dvora ovaj razgovor, iziðe i on pred zmaja, a zmaj kako ga opazi, stisne se na njega, a Stoj¹a ga doèeka te se uhvate u ko¹tac pa se ponesi. Jedan put Stoj¹a obori zmaja i pripu¹i na zemlju, pa mu reèe: "©ta æe¹ sad?" A zmaj mu odgovori: "Da si ti pod mojim kolenima kao ja ¹to sam pod tvojim, ja bih znao ¹ta bih radio." Onda mu Stoj¹a reèe: "Ja tebi ne æu ni¹ta," pa ga pusti. Onda ga zmaj uzme za ruku pa ga uvede u dvor i stanu se veseliti za nedelju dana. Jedan put iziðu u ¹etnju, i ¹egajuæi se opazi Stoj¹a u avliji jednu veliku jazbinu oti¹la pod zemlju, pa onda reèe: "A ¹ta je to, zete? Kako mo¾e¹ u svome dvoru trpeti toliku propast? Za ¹to to ne zaroni¹?" Zmaj mu odgovori: "E moj ¹ura, ne mogu ti od sramote ni kazati ¹ta je to. Ima ovamo jedan zmajevski car, pa s nama èesto ima rat, i sad skoro imamo rok da se udarimo; pa kad se god pobijemo, svu nas trojicu nadbije, i ¹to uteèe u ovu jazbinu ono ostane." Onda mu reèe Stoj¹a: "Hajde zete, da udarimo nanj, dok sam i ja ovde da vam pomognem, eda bismo ga kako satrli." A zmaj odgovori: "Ja ne smem ni po ¹to pre roka." Kad Stoj¹a vidi da oni ne smeju da udare, onda se on sam digne da tra¾i cara zmajevskoga. Po¹to jedva jedan put napita, doðe pred dvore i opazi navrh dvora zeca gde stoji. Onda zapita dvorane ¹ta onaj zec navrh dvora radi. A dvorani mu odgovore: "Da se ko naðe da skine onoga zeca, zec bi se sam zaklao, sam oderao, sam isekao, sam pristavio, pa se sam skuvao; ali to ne sme niko uèiniti za svoju glavu." Stoj¹a kad to èuje, on uzleti na konju pa skine zeca, a zec se sam odmah zakolje, sam se odere, sam iseèe i sam se pristavi k vatri. Onda Stoj¹a iziðe na zmajev èardak pa legne u hlad, a dvorani kad vide ¹ta uèini, stanu mu govoriti da be¾i: "Be¾i, junaèe, kud te dvoje oèi vode, dok nije do¹ao zmaj, jer æe¹ zlo proæi ako te zateèe." A Stoj¹a im odgovori: "©ta ja marim za va¹ega zmaja, neka doðe nek se najede zeca." Kad malo èas, eto ti zmaja; kako doðe odmah opazi da zeca nema pa povièe na dvorane: "Ko je to uradio?" A oni mu ka¾u: "Do¹ao jedan delija te skinuo zeca, i eno ga gore na èardaku." Onda im zmaj reèe: "Idite i ka¾ite mu nek mi ide iz dvora, jer ako mu doðem, ne æe mu ni kost s ko¹æu ostati." Dvorani iziðu na èardak k Stoj¹i pa mu ka¾u ¹ta veli zmaj, a Stoj¹a se oseèe na njih: "Idite ka¾ite zmaju, ako mu je ¾ao zeca, neka mi iziðe na mejdan." Kad oni to ka¾u zmaju, a zmaj cikne, sve vatra sipa iz njega, pa poleti s na èardak, a Stoj¹a ga doèeka, pa se ponesi: niti se Stoj¹a daje oboriti, niti mo¾e zmaja da obori; najposle reèe Stoj¹a zmaju: "Kako ti je ime?" A zmaj mu odgovori: "Moje je ime Mladen." Onda mu Stoj¹a rekne: "I ja sam najmlaði u oca i majke;" pa se onda puste i zbrate, i tvrdu veru dadu jedan drugome da æe bratinski ¾iveti. Posle nekoga vremena reèe Stoj¹a zmaju: "©ta èeka¹ one zmajeve ¹to be¾e u onu jazbinu? Hajde ti da mi udarimo na njih i prije roka." Zmajevski car pristane, i tako poðu njih dvojica, da udare na zmajeve. Kad ona tri brata zmaja èuju da se Stoj¹a udru¾io i zbratio sa zmajevskim carem, i da sad obadvojica idu na njih, oni se upla¹e pa skupe silnu vojsku, te iziðu s vojskom preda njih, a ovi udare na celu vojsku, i sve razbiju i rasteraju, samo ona tri zmaja uteku u onu jazbinu. Onda ova dvojica br¾e vuci slamu, pa guraj u onu jazbinu, pa onda zapale, i tako sva tri zmaja onde propadnu. Posle toga Stoj¹a opravi sve tri sestre, i krene sve blago iza sva tri zmaja, a zmaju pobratimu ostavi njihove dvore i svu njihovu dr¾avu, pa se digne sa svojim sestrama u svoje carstvo, i sretno doðu k materi, pa mu mati preda carstvo, te je carovao do svoga veka.