Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Bio jedan èovek pa imao jedinca sina. Ovaj sin reèe jedan put ocu: "Babo, ¹ta æemo raditi? Ja ovako ne mogu ¾iveti; nego idem u svet da uèim kakav zanat. Vidi¹ kako je danas: koji zna najmanje zanata, taj svaki bolje ¾ivi od svakoga te¾aka." Otac ga je dugo odvraæao govoreæi mu da i u zanatu ima brige i truda, i kako bi ostavio oca sama! Ali kad se sin nikako ne dadne odvratiti, najposle mu dopusti otac da ide da uèi zanat. Onda se on digne u svet da tra¾i zanata. Putujuæi tako udari na jednu vodu, i iduæi pokraj te vode srete se s jednim èovekom u zelenim haljinama, pa ga èovek zapita kuda ide, a on mu odgovori: "Idem u svet da tra¾im majstora kakvog da uèim zanat." Onda mu reèe onaj èovek u zelenim haljinama: "Ja sam majstor, hodi k meni pa uèi zanat kad ti tako srce i¹te." Dete jedva doèeka i poðe s njim. Iduæi oni tako pokraj one vode, na jedan put majstor skoèi u vodu i stane plivati govoreæi detetu: "Hajde za mnom skaèi u vodu, i uèi plivati." Dete se stane odgovarati da ne sme, jer ga je strah da se ne utopi; a majstor mu odgovori: "Ne boj se ni¹ta, nego skaèi." Dete skoèi u vodu i stane plivati s majstorom uporedi. Kad su bili nasred vode, uzme majstor dete za vrat pa s njim u vodu na dno. To je bio ðavo. On odvede dete u svoje dvore i preda ga jednoj staroj babi da ga uèi, pa se opet vrati na ovaj svet. Po¹to se on vrati i baba ostane sama s detetom, onda mu stane govoriti: "Moj sinko, ti misli¹ da je ovaj èovek kakav majstor kao ¹to su majstori na onom svetu. Nije on onaki majstor, nego je ðavo. I mene je tako prevario i dovukao amo s onoga sveta, a i ja sam kr¹tena du¹a. Nego poslu¹aj me ¹to æu ti kazati. Ja æu tebe uèiti svemu njegovu zanatu, i on kadgod doðe, pitaæe te jesi li ¹to nauèio, a ti mu svagda ka¾i da nisi ni¹ta, ako si rad da ga se kurtali¹e¹ i da se opet vrati¹ na onaj svet." Posle nekoga vremena doðe ðavo i zapita dete: "©ta si nauèio?" A ono odgovori: "Nisam jo¹ ni¹ta." I tako proðu tri godine dana, i kad bi god majstor zapitao dete ¹ta je nauèilo, ono bi mu svagda odgovorilo da nije ni¹ta. Najposle ga zapita ðavo jo¹ jednom: "Jesi li ¹togod nauèio?" A dete mu odgovori: "Nisam ni¹ta, nego sam zaboravio i ono ¹to sam pre znao." Onda se ðavo rasrdi pa mu reèe: "Kad ti do sad nisi ni¹ta nauèio, neæe¹ nikad ni¹ta ni nauèiti, nego idi bez traga kud te oèi vode i noge nose." Dete koje je veæ dobro ðavolski zanat izuèilo bilo, odmah skoèi na vodu i stane plivati ka kraju i isplivav¹i iziðe na breg i otide kopu svome. Otac kako ga ugleda, daleko istrèi predanj govoreæi: "Gde si, sine, za Boga!" A sin mu odgovori: "Uèio sam zanat." Iza toga proðe neko vreme i doðe va¹ar u obli¾njemu jednome selu. Tada reèe sin ocu: "Babo! hajdemo na va¹ar." Otac mu odgovori: "A s èim æemo, sinko, kad nemamo nigde ni¹ta?"

"Ti za to nema¹ brige," odgovori mu sin, i poðu na va¹ar. Iduæi tako putem sin reèe ocu: "Kad budemo blizu va¹ara, ja æu se stvoriti lep konj, ¹to ga ne æe biti u celom va¹aru. Sav va¹ar èudiæe mu se. A moj æe majstor doæi da kupi konja, i ¹togod zaceni¹ on æe dati. Ali se nemoj ¹aliti da mu da¹ ular, nego kad novce primi¹, odmah mi ular skini s glave pa udri njime o zemlju." Kad doðu blizu va¹ara dete se pretvori u konja ¹to ga nigde nema. Starac povede konja po va¹aru, a sav se va¹ar sle¾e oko njega, pa se svi stado¹e zgledati, jer niko ne sme ni da zapita po ¹to je. Kad ali eto ti majstora: stvorio se Turèin pa zavio èalmu oko glave a spustio haljine do zemlje. Kako doðe a on reèe: "Ja æu toga konja kupiti. Govori starèe po ¹to je." ©to je god starac zaiskao, Turèin mu odmah izvadi gotove novce bez reèi. Starac kad primi novce, skine s konja ular, pa njime o zemlju. U taj mah nestane i konja i kupca. Starac do¹av¹i kuæi s novcima, zateèe i sina kod kuæe. Kad posle nekog vremena doðe drugi va¹ar, onda sin opet reèe ocu: "Hajdemo, babo, na va¹ar." Otac mu veæ nije hteo ni¹ta govoriti, nego odmah poðe s njim. Kad su bili blizu va¹ara, sin reèe ocu: "Ja æu se sad stvoriti jedna trgovina: ¹atra puna robe, ¹to je na va¹aru ne æe biti lep¹e i bogatije. Ni nju ne æe moæi niko kupiti, a majstor æe moj doæi, i platiæe ¹togod zaceni¹. Ali ne ¹ali se ne daji mu kljuèeve u ruke, nego kad novce primi¹, udri kljuèevima o zemlju." Tako i bude: kad se on stvori lepa trgovina, sav se va¹ar stane diviti. Ali eto ti majstora, opet se stvorio Turèin kao i pre, pa pita starca: "Po ¹to?" Koliko je god starac zacenio, toliko je Turèin odmah platio, a starac kad primi novce, udari kljuèevima o zemlju. U taj èas nestane i trgovine i kupca, nego od trgovine stvori se golub, a od Turèina stvori se kobac, pa poteraj goluba! Dok su se oni tako vijali ovamo onamo, careva kæi bila izi¹la pred dvor pa ih gledala, a golub u jedan put strelimke devojci na ruku, pa joj se pretvori prsten na rupi. Onda kobac padne na zemlju pa se stvori èovek, te otide k caru i ponudi mu se da ga primi u slu¾bu: slu¾iæe ga tri godine dana, a ni¹ta na svetu ne i¹te, ni hrane ni piæa ni odela, samo da mu car da onaj prsten s devojèine ruke. Car ga primi i obeæa se da æe mu dati. Tako je onaj slu¾io a devojka prsten nosila, i vrlo joj je bio mio, jer je danju bio prsten a noæu lep momak, pak joj govorio: "Kad doðe vreme da me uzmu od tebe, ne daj me nikome u ruke, nego udri mnome o zemlju." Kad se navr¹e tri godine dana, doðe car ka kæeri svojoj, pak je stane moliti da mu da prsten. Onda ona kao srdito baci prsten na zemlju; prsten prsne, a od njega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu èizmu; a sluga se u jedan put stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozoblje, poðe da i ono poslednje ispod careve èizme kljune, ali od zrna u jedan put postane maèak pa vrapca za vrat.