Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Bio jedan car pa imao tri sina. Jednom najstariji sin poðe u lov, pa kako iziðe iza grada, skoèi zec iza grma a on za njim, te ovamo te onamo dok uteèe zec u jednu rekavicu, a carev sin za njim, kad tamo, a to ne bio zec, nego a¾daja, pa doèeka careva sina te ga pro¾dere. Kad posle toga proðe nekoliko dana a carev sin ne dolazi kuæi, stanu se èuditi ¹ta bi to bilo da ga nema. Onda poðe srednji sin u lov, pa kako iziðe iza grada, a zec skoèi iza grma a carev sin za njim, te ovamo te onamo dok uteèe zec u onu rekavicu, a carev sin za njim, kad tamo, a to ne bio zec nego a¾daja, pa ga doèeka te pro¾dere. Kad posle toga proðe nekoliko dana a carevi sinovi ne dolaze natrag nijedan, zabrine se sav dvor. Onda i treæi sin poðe u lov, ne bi li i braæu na¹ao. Kako iziðe iza grada, opet skoèi zec iza grma a carev sin za njim, te ovamo te onamo dok uteèe zec u onu rekavicu. A carev Sin ne htedne iæi za njim, nego poðe da tra¾i drugoga lova govoreæi u sebi: "Kad se vratim, naæi æu ja tebe." Po tom hodajuæi dugo po planini, ne naðe ni¹ta, pa se onda vrati u onu rekavicu, kad tamo, ali u rekavici jedna baba. Carev sin joj nazove Boga: "Pomozi Bog, bako!" A baba mu prihvati: "Bog ti pomogao, sinko!" Onda je zapita carev sin: "Gde je, bako, moj zec?" A ona mu odgovori: "Moj sinko, nije ono zec, nego je ono a¾daja. Toliki svet pomori i zatomi." Èujuæi to carev sin, malo se zabrine, pa reèe babi: "©ta æemo sad? tu su valja da i moja dva brata propala." Baba mu odgovori: "Jesu bogme ali nije fajde, nego sinko idi kuæi, dok nisi i ti za njima." Onda joj on reèe: "Bako, zna¹ li ¹ta je? Ja znam da si i ti rada da se oprosti¹ te napasti." A baba mu se uteèe u reè: "O moj sinko, kako ne bih! I mene je tako uhvatila, ali sad se nema kud." Onda on nastavi: "Slu¹aj dobro ¹to æu ti kazati. Kad doðe a¾daja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti ka¾e da joj je snaga, kao od miline, dokle je isku¹a¹, pa æe¹ mi posle kazati kad doðem." Posle carev sin otide u dvor, a baba ostane u rekavici. Kad doðe a¾daja, stane je baba pitati: "Ta gde si za Boga? Kuda tako daleko ide¹? Nikad ne æe¹ da mi ka¾e¹ kuda ide¹." A a¾daja joj odgovori: "E moja bako, daleko ja idem." Onda joj se baba stane umiljavati: "A za ¹to tako daleko ide¹? Ka¾i mi gde je tvoja snaga. Ja da znam gde je tvoja snaga, ja ne znam ¹ta bih radila od miline, sve bih ono mesto ljubila." Na to se a¾daja nasmeje, pa joj reèe: "Onde je moja snaga u onom ognji¹tu." Onda baba pritisne grliti i ljubiti ognji¹te, a a¾daja kad to vidi, udari u smeh da joj reèe: "Luda ¾eno! nije tu moja snaga. Moja je snaga u onom drvetu pred kuæom." Onda baba opet pritisne grliti i ljubiti drvo, a a¾daja opet u smeh pa joj reèe: "Proði se luda ¾eno, nije tu moja snaga." Onda baba zapita: "Da gde je?" A a¾daja stane kazivati: "Moja je snaga daleko, ne mo¾e¹ ti tamo otiæi. Èak u drugome carstvu kod careva grada ima jedno jezero, u onom jezeru ima jedna a¾daja, a u a¾daji vepar, a u vepru zec, a u zecu golub, a u golubu vrabac, u onome je vrapcu moja snaga." Baba kad to èuje, reèe a¾daji: "To je bogme daleko, to ja ne mogu ljubiti." Sutradan kad a¾daja otide iz rekavice, carev sin doðe k babi, pa mu baba ka¾e sve ¹to je èula od a¾daje. Onda on otide kuæi, pa se preru¹i: obuèe pastirske haljine i uzme pastirski ¹tap u ruke, te se naèini pastir pa poðe u svet. Iduæi tako od sela do sela i od grada do grada najposle doðe u drugo carstvo i u carev grad, pod kojim je u jezeru bila a¾daja. Do¹av¹i u onaj grad stane raspitivati kome treba pastir. Graðani mu ka¾u da treba caru. Onda on upravo k caru. Po¹to ga prijave, pusti ga car preda se, pa ga zapita: "Hoæe¹ li èuvati ovce?" A on odgovori: "Hoæu, svetla kruno!" Onda ga car primi i stane ga svetovati i uèiti: "Ima ovde jedno jezero, i dokraj jezera vrlo lepa pa¹a, pa kako izjavi¹ ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali koji god èoban tamo otide, onaj se vi¹e ne vraæa natrag za to, sinko, ka¾em ti, ne daj ovcama na volju kud one hoæe nego dr¾i kuda ti hoæe¹." Carev sin zahvali caru, pa se opravi i izjavi ovce, i uzme sa sobom jo¹ dva hrta ¹to mogu zeca u polju stiæi, i jednoga sokola ¹to mo¾e svaku ticu uhvatiti, i ponese gajde. Kako on izjavi ovce, odmah ih pusti k jezeru, a ovce kako doðu na jezero, odmah se razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na jednu kladu a hrte i gajde pod kladu, pa zasuèe gaæe i rukave te zagazi u jezero pa stane vikati: "O a¾dajo, o a¾dajo! ta iziði mi danas na mejdan da se ogledamo, ako ¾ena nisi." A¾daja se odzove: "Sad æu, carev sine, sad." Malo èas, eto ti a¾daje, velika je, stra¹na je, gadna je! Kako a¾daja iziðe, uhvati se s njim popojaske, pa se ponesi letni dan do podne. A kad podne prigreje, onda reèe a¾daja: "Ta pusti me, carev sine, da zamoèim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine." A carev joj sin odgovori: "Bre a¾dajo, ne kopaj trica; da je meni careva devojka da me poljubi u èelo, jo¹ bih te vi¹e bacio." A¾daja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero. Kad bude pred veèe, on se lepo umije i opravi, sokola mete na rame a hrte uza se i gajde pod pazuho pa krene ovce i poðe u grad svirajuæi gajde. Kad doðe u grad, sav se grad slegne kao na èudo gde on doðe a pre nijedan èoban nije mogao doæi s onoga jezera. Sutradan carev sin opravi se opet, i poðe s ovcama upravo k jezeru. A car po¹lje za njim dva konjanika da idu kradom da vide ¹ta on radi, te se oni popnu na jednu visoku planinu otkuda æe dobro videti. A èoban kako doðe, metne hrte i gajde pod kladu onu, a sokola na nju, pa zasuèe gaæe i rukave te zagazi u jezero pa povièe: "O a¾dajo, o a¾dajo! iziði mi ka mejdan da se jo¹ ogledamo, ako ¾ena nisi." A¾daja mu se odzove: "Sad æu, carev sine, sad." Malo èas, eto ti a¾daje, velika je, stra¹na je, gadna je! pa se uhvate popojaske te se ponesi letni dan do podne. A kad podne prigreje, onda reèe a¾daja: "Ta pusti me, carev sine, da zamoèim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine." A carev joj sin odgovori: "Bre a¾dajo, ne kopaj trica; da je meni careva devojka da me poljubi u èelo, jo¹ bih te vi¹e bacio." A¾daja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero. Kad bude pred noæ, carev sin: krene ovce kao i pre, pa kuæi svirajuæi u gajde. Kad uðe u grad, sav se grad uskoleba i stane se èuditi gde èoban dolazi kuæi svako veèe, ¹to pre nijedan nije mogao. Ona dva konjanika jo¹ su pre od carevoga sina bila do¹la u dvor i pripovedila caru sve po redu ¹ta su èuli i videli. Sad kad car vide èobana gde se vrati kuæi, odmah dozove k sebi svoju kæer i ka¾e joj sve ¹ta je i kako je, "nego" veli "sutra da ide¹ s èobaninom na jezero, da ga poljubi¹ u èelo." Ona kad to èuje, brizne plakati i stane se moliti ocu: "Nigde nikoga nema¹ do mene jedinu pa i za mene ne mari¹ da poginem." Tada je otac uzme sloboditi i hrabriti: "Ne boj se, kæeri moja, vidi¹, mi promenismo tolike èobane, pa koji god iziðe na jezero, ni jedan se ne vrati, a on evo dva dana kako se s a¾dajom bori, pa mu ni¹ta ne naudi. Ja se uzdam u Boga da on mo¾e tu a¾daju svladati, samo idi sutra s njime, eda bi nas oprostio te napasti ¹to toliki svet pomori." Kad ujutru beo dan osvanu, dan osvanu i sunce ogranu, usta èoban, usta i devojka, pa se sta¹e opremati na jezero. Èobanin je veseo, veseliji nego igda, a devojka careva tu¾na, suze proliva, pa je èoban te¹i: "Gospoðo seko, ja te molim nemoj plakati, samo uèini ¹to reèem, kad bude vreme, ti pritrèi i mene poljubi pa se ne boj." Kad poðo¹e i kreto¹e ovce, èoban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plaèe, a on ka¹to pusti dulac pa se okrene njojzi: "Ne plaèi zlato, ne boj se ni¹ta." Kad doðu na jezero, ovce se odmah razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na kladu a hrte i gajde poda nju, pa zasuèe gaæe i rukave pa zagazi u vodu i povièe: "O a¾dajo, o a¾dajo! iziði mi na mejdan da se jo¹ ogledamo, ako ¾ena nisi." A¾daja se odzove: "Sad æu, carev sine, sad." Malo èas, eto ti a¾daje, velika je, stra¹na je, gadna je! Kako iziðe, uhvate se popojaske pa se ponesi letni dan do podne. A kad podne prigreje, tada besedi a¾daja: "Ta pusti me carev sine da zamoèim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine." A carev joj sin odgovori: "Bre a¾dajo, ne kopaj trica; da je meni careva devojka da me poljubi u èelo, jo¹ bih te vi¹e bacio." Kako on to reèe, a careva devojka pritrèi i poljubi ga u obraz, u oko i u èelo. Onda on mahne a¾dajom i baci je u nebeske visine, te a¾daja kad padne na zemlju sva se na komade razbije, a kako se ona na komade razbije, skoèi iz nje divlji vepar, pa nagne begati, a carev sin vikne na èobanske pse: "Dr¾i! ne daj!" a psi skoèe te za njim, pa ga stignu, i odmah ga rastrgnu, ali iz vepra skoèi zec, pa nagne preko polja, a carev sin pusti hrte: "Dr¾i! ne daj!" a hrti za zecom te ga uhvate i odmah rastrgnu, ali iz zeca poleti golub, a carev sin pusti sokola te soko uhvati goluba i donese carevome sinu u ruke. Carev sin uzme goluba te ga raspori, a to u golubu vrabac, a on dr¾ vrapca. Kad uhvati vrapca, reèe mu: "Sad da mi ka¾e¹ gde su moja braæa." A vrabac mu odgovori: "Hoæu, samo mi nemoj ni¹ta uèiniti. Odmah iza grada tvojega oca ima jedna rekavica, i u onoj rekavici imaju tri ¹ibljike; podseci one tri ¹ibljike, pa udri njima po korenu;odmah æe se otvoriti gvozdena vrata od velikoga podruma, u onome podrumu ima toliko ljudi i starih i mladih, i bogatih i siromaha, i malih i velikih, i ¾ena i devojaka, da mo¾e¹ naseliti èitavo carstvo; onde su i tvoja braæa." Kad vrabac to sve iska¾e, carev ga sin odmah za vrat te udavi. Car glavom bija¹e izi¹ao i popeo se na onu planinu od kuda su oni konjanici gledali èobana, te i on gledao sve ¹to je bilo. Po¹to èoban tako doðe glave a¾daji, poène se i suton hvatati, i on se lepo umije, uzme sokola na rame a hrte uza se, a gajde pod pazuho, pa svirajuæi krene ovce i poðe dvoru carevu, a devojka pored njega jo¹ u strahu. Kad doðe u grad, sav se grad slegne kao na èudo. Car koji je sve njegovo juna¹tvo gledao s planine, dozove ga preda se pa mu da svoju kæer, te s mesta u crkvu pa ih venèaju i uèine veselje za nedelju dana. Po tom se carev sin ka¾e ko je on i od kud je, a car se onda i sav grad jo¹ veæma obraduje, pa po¹to carev sin navali da ide svojoj kuæi, car mu da mnoge pratioce i opravi ga na put. Kad budu kod one rekavice, carev sin zaustavi sve pratioce pa uðe unutra te podseèe one tri ¹ibljike, i udari njima po korenu, a gvozdena se vrata odmah otvore, kad tamo, a to u podrumu svet Bo¾ij. Onda carev sin zapovedi da svi izlaze jedan po jedan i da idu kud je kome drago, a on stane na vrata. Izlazeæi tako jedan za drugim, eto ta i braæe njegove; on se s njima zagrli i i¾ljubi. Kad veæ sav narod iziðe, zahvale mu ¹to ih je popu¹tao i izbavio i otidu svaki svojoj kuæi. A on sa svojom braæom i mladom otide kuæi svome ocu, i onde je ¾iveo i carovao do svoga veka.