Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Bio èovek i ¾ena, pa imali tri sina. Najmlaði bio najlep¹i i odveæ dobar, pa su ga druga braæa dr¾ala za budalu. Sva trojica veæ dorastu za ¾enidbu, a otac ih ne ¾eni ni jednoga, jer je bio siromah. Onda reèe najstariji k ocu: "Babo, hoæu da me ¾eni¹." A kad to èuje srednji, reèe i on: "I mene, babo, i ja sam za ¾enidbu." A kad èuje i najmlaði, i on reèe: "I mene, babo, i ja sam za ¾enidbu." Sad se otac naðe u nevolji pa se stane dogovarati sa svojom ¾enom ¹ta æe raditi. Najposle se dogovore, te otac dozove sinove preda se pa im reèe: "Idite u kakvu varo¹ te zaslu¾ite po maramu, pa koji donese najlep¹u maramu, onoga æu ¾eniti." Po tom oni poðu sva trojica zajedno, ali starija dvojica stanu putem jednako ru¾iti najmlaðega i smejati mu se, ia ga najposle oteraju od sebe, te on udari drugim putem moleæi se Bogu da mu da dobru sreæu. I tako iduæi doðe na jednu vodu. Na onoj vodi s druge strane bio je veliki grad i u gradu carski dvor. Car je od onoga grada bio vrlo zao i opak, pa je umro pre vremena i u dvoru mu ostala jedinica kæi. Onu su carsku kæer mnogi prosili, ali ko je god od prosilaca do¹ao u dvor i onde zanoæio, onaj vi¹e nije ¾iv osvanuo, jer se car bio povampirio pa dolazio noæu te davio. Kad najmlaði brat doðe na onu vodu i stane hodati pokraj nje misleæi kako bi pre¹ao na onu stranu, ugleda ga kroz pend¾er careva kæi, pa zapovedi momcima te ga prevezu i dovedu preda nju. On kad iziðe pred carsku kæer, malo se zbuni i popla¹i; ali careva kæi kako ga vidi, zagleda se u njega pa ga zapita otkuda je i kuda je naumio; a on joj ka¾e otkuda je i pripovedi joj sve po redu kako ima jo¹ dva brata i kako sva trojica hoæe da se ¾ene, a otac im siromah, pa im rekao da donese svaki po jednu maramu kuæi pa koji donese najlep¹u da æe onoga ¾eniti. Kad to èuje careva kæi, rekne mu: "Ti æe¹ veèeras ovde ostati kod mene i noæiti, pak æemo u jutru gledati za maramu." Kad bude pred noæ, nahrani ga lepo i napoji, pa ga odvede u jednu sobu svu zelenu, i reèe mu: "Nemoj da se pla¹i¹, tu æe noæas dolaziti i lupati oko tebe da te pla¹e, ali ti se ne boj." On kao prostak nije mogao ni zaspati od èuda, nego se jednako èudio gde je do¹ao, kad ali oko ponoæi stane lupa po sobi i vika: "Ovaj je do¹ao da primi carstvo; ovome ne mo¾emo ni¹ta uèiniti." On se Bogu molio jednako i tako ta noæ proðe i on ostane ¾iv i zdrav. Kad zora zabeli, on ustane pa sedne. Svi su u dvoru mislili da æe ga izvuæi mrtva iz sobe kao i druge prosioce. Kad careva kæi po¹lje jednoga od dvorana da vidi jeli on ¾iv, i ako je ¾iv, da ga dovede preda nju, dvoranin se zaèudi kad ga naðe u sobi gde sedi ¾iv i zdrav, pa mu onda reèe: "Hajde, zove te na¹a carica." Kad on iziðe preda nju, i ona se sama zaèudi kako je ostao ¾iv, pa mu da doruèak, i po¹to doruèkuje, da mu u hartiji zavijenu svilenu maramu, zlatom vezenu, pa mu rekne: "Evo nosi svome ocu, i ako ti jo¹ ¹to ka¾e, opet doði ovamo k meni." On joj zahvali na marami i na konaku, pa poðe kuæi; kad tamo, a to veæ do¹la i druga dva brata. Onda oni izvade svaki svoju maramu: njihove bile kojekakve, a kad on svoju izvadi, svi se zaèude, pa ona dva brata skoèe na njega: "Otkuda tebi to? Ti si to negde ukrao." Najposle otac da bi ih umirio, reèe im: "Znate li ¹ta? Idite jo¹ jedan put u svet, pa koji donese lanac da se devet puta obavije oko na¹e kuæe, onoga æu ¾eniti." Tako se braæa umire i starija dvojica otidu kuda su znali, a najmlaði upravo k carevoj kæeri, pa kad iziðe preda nju, ona ga zapita: "©ta ti je sad otac kazao?" A on joj odgovori: "Kazao da donesem lanac koji se mo¾e obaviti devet puta oko na¹e kuæe." Ona ga opet lepo nahrani i napoji pa ga uvede u ¾utu sobu i reèe mu: "Ne boj se ni¹ta, opet æe dolaziti noæas da te pla¹e; a ujutru æemo gledati za lanac." Tako su i onu noæ dolazile aveti i pravile stravu kojekakvu oko njega, ali on ostane zdrav i ¾iv. Kad bude ujutru, opet doðe dvoranin po njega, i odvede ga pred caricu. Ona mu opet da doruèak, i po¹to doruèkuje, da mu malu kutijicu i reèe mu: "Evo nosi ocu, ali ni po ¹to ne otvaraj dok ne doðe¹ kuæi, pa ako ti otac jo¹ ¹to ka¾e, a ti opet doði ovamo." On joj lepo zahvali, pa poðe kuæi i naðe braæu kod kuæe. Starija braæa donela po lanac koji se nije mogao ni jedan put omotati oko kuæe; onda najmlaði da ocu kutiju, a kad je otac otvori i izvadi iz nje zlatan lanac, oni se svi udive, pa starija braæa skoèe nanj, gotovo da ga ubiju: "Ti æe¹ na¹u kuæu oboriti, ti si to negde ukrao." Otac ih stane opet umirivati i ti¹kati, pa im najposle reèe: "Idite, dovedite svaki devojku pa æu vas svu trojicu o¾eniti." Onda starija braæa otidu kuda su znali, a najmlaði upravo k carevoj devojci, pa joj ka¾e ¹ta im je otac sad kazao. Carica mu na to rekne: "Sad treba jo¹ u jednoj sobi da prenoæi¹, pa æemo onda i za to gledati." Po¹to ga opet nahrani i napoji, odvede ga u crvenu sobu da prenoæi. Onde je onu noæ jo¹ veæu stravu pretrpeo nego preða¹nje obe noæi: tu je bila stra¹na lupa, vika, zveka lanaca i stra¹ni glasovi: "Taj hoæe moje carstvo da primi!" vukli su s njega i haljine, ali se njega nisu smeli taknuti, a on se jednako Bogu molio, i Bog ga saèuva zdrava i onu noæ. Ujutru kad ga izvedu ¾iva i zdrava pred carevu kæer, ona odmah dovede berbere te ga obriju i umiju, pa onda iznese gosposke haljine te ga preobuku, pa sedne s njim na koèije i otide u crkvu te se s njime venèa. Posle toga ostanu u njezinu dvoru jo¹ tri dana u veselju, pa onda poðu k ocu njegovome, i udese te noæu doðu u njegovo selo. Kad doðu pred kuæu, èuju viku i vide da je veselje: ¾ene se ona dva brata; onda on povièe ispred kuæe: "O domaæine!" Kad otac to èuje, on istrèi pred kuæu i zaèudi se kad vidi takove goste pred svojom kuæom. Onda ga sin zapita: "Mo¾emo li noæiti ovde?" A otac mu odgovori: "Drage volje, ali imamo veselje u kuæi, a nemamo mnogo soba, pa æe vam prosti ljudi zaglu¹ati i vikom dosaðivati." Na to on odgovori: "Ni¹ta za to; ja sam to rad, nisam nikad èuo; a i moja ¾ena jo¹ vi¹e je rada." I tako uðu unutra u jednu sobu, a u drugoj veselje. Kad uðu u sobu i nameste se, pokloni im se mati njegova kao gospodi, a oni joj reku: "Blago tebi kad ima¹ dva veselja u jedan put!" A ona im odgovori: "E moja gospodo! jedno mi je veselje, a drugo ¾alost: imala sam jo¹ jednoga sina pa oti¹ao u svet i propao, Bog zna kako je i gde je." Posle malo izaðe on na polje, pa preko onoga gosposkoga odela obuèe svoje stare siroma¹ke haljine i poklopi se ¹e¹irom pa uðe u onu sobu gde je bilo veselje i stane za vrata. Kad ga vide braæa, povièu na oca i mater: "Kamo te se da vidite svoga hvaljenog sina ¹to ide i krade koje¹ta!" Kad ga otac opazi, reèe mu: "Nesreæo, gde si bio do sad? kamo tebi devojka?" A mati opet stane naricati: "Kuku mene kukavici, za ¹to me tako ubija¹!" Kad on to vidi i èuje, reèe im: "Nemojte me tako huliti; dobro æe biti, ako Bog da", pa onda zbaci sa sebe siroma¹ke haljine i ostane u onima gosposkima; a oni kad to vide, braæa se upropaste i popla¹e i stanu ga moliti da im oprosti, a otac ga i mati zagrle i stanu ga ljubiti. Sad se nanovo uèini veselje za nekoliko dana. Posle najmlaði sin odvede oca i mater sa sobom, a braæi svojoj dade spahiluke, te su od ono doba gosposki ¾iveli.