Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Bio jedan lovac, pa kad jednom otide u lov u planinu, iziðe predanj ovan sa zlatnom vunom. Lovac kad ga opazi potegne iz pu¹ke da ga ubije, a ovan se zatrèi te njega pre rogovima ubije. Lovac padne na mesto mrtav, i dru¹tvo njegovo kad ga posle naðe, ne znajuæi ko ga je ubio, odnese ga kuæi i ukopa. Posle toga ¾ena ovoga lovca obesi njegovu pu¹ku o klin. Kad joj se sin opa¹e snagom, on zai¹te od matere onu pu¹ku da ide s njom u lov, a mati mu je ne htedne dati govoreæi: "Ni po ¹to, sinko! otac je tvoj poginuo s tom pu¹kom pa hoæe¹ i tebi glave da doðe?" Jednom on ukrade pu¹ku i otide u lov. Kad doðe u ¹umu, onaj ovan sa zlatnom vunom iziðe i predanj, pa mu reèe: "Tvoga sam oca ubio, pa æu i tebe." A on se upla¹i pa rekne: "Pomozi Bo¾e!" i nategne pu¹ku te ubije ovna. Sad se obraduje gde je ubio zlatoruna ovna, ¹to ga u carstvu nema, pa zdere ko¾u s njega i odnese kuæi. Malo po malo proèuje se to do cara, i car zapovedi da mu se donese ta ko¾a da vidi kakvih jo¹ zverova ima u njegovu carstvu. Kad onaj momak odnese ko¾u i caru poka¾e, car mu reèe: "I¹ti ¹ta hoæe¹ da ti dam za tu ko¾u." A on mu odgovori: "Ne æu je prodati ni po ¹to." U onoga cara bio je doglavnik stric onoga momka, pa svome sinovcu nije bio prijatelj, veæ zlotvor. On reèe caru: "Kad on ne æe tu ko¾u tebi da da, gledaj da mu skrhamo vrat, zapovedi mu da uèini ¹to ne mo¾e biti." I tako nauèi cara te dozove momèe i reèe mu da posadi vinograd i da za sedam dana donese s njega nova vina. Momèe kad to èuje, stane plakati i moliti se da on to ne mo¾e uèiniti, niti to mo¾e biti; a car mu opet reèe: "Ako za sedam dana to ne uradi¹, nije na tebi glave." On onda plaèuæi otide kuæi i ka¾e materi ¹ta je i kako je, a mati kad èuje, odgovori mu: "Jesam li ti kazala, sinko, da æe tebi ona pu¹ka doæi glave kao i ocu tvome." Plaèuæi tako momèe i misleæi ¹ta æe raditi i kuda æe, da bi ga nestalo, iziðe iza sela i podobro se od njega udalji. Kad na jedan put jedno devojèe iziðe predanj, i zapita ga: "Za ¹to, brate, plaèe¹?" A on joj srdito odgovori: "Idi s Bogom, kad mi pomoæi ne mo¾e¹", i poðe dalje, a devojèe pristane za njim i stane ga moliti da joj ka¾e, "mo¾e biti" veli "da æu ti pomoæi". Onda on stane pa joj reèe: "Kazaæu ti, ali sam Bog da mi pomogne, drugi mi niko ne mo¾e pomoæi", i pripovedi joj sve ¹ta ga je sna¹lo i ¹ta mu je car zapovedio. Ona kad ga saslu¹a, reèe mu: "Ne boj se, brate, nego idi i i¹ti u cara na kom æe mestu da bude vinograd, pa neka ti ip¹artaju, a ti uzmi torbu i u nju struk bosiljka, pa idi na ono mesto i lezi te spavaj, a za sedam dana imaæe¹ gro¾ða zrela." On se na to vrati kuæi i ka¾e materi kao od muke kako se s devojèetom na¹ao i ¹ta mu je kazalo. A mati kad èuje, reèe mu: "Idi, sinko, idi ogledaj, i onako si propao." Onda on otide k caru i zai¹te mesto za vinograd i da mu se i¹parta gde æe biti brazde. Car mu da sve i uèini kako je iskao; a on uzme torbu o rame i u nju struk bosiljka, pa neveseo legne onde spavati. Kad ujutru ustane, a to vinograd posaðen; drugo jutro listao, do sedam dana bilo veæ gro¾ðe zrelo u njemu, a to je bilo vreme kad nigde nema gro¾ða. On nabere gro¾ða, izmulja i odnese caru slatka vina i u marami gro¾ða. Kad car to vidi vrlo se zaèudi i svi u dvoru. Onda stric onoga momka reèe caru: "Sad æemo mu zapovediti drugo ¹to zaista ne æe moæi uèiniti." Pa nauèi cara te dozove ono momèe i reèe mu: "Od viljevskih zuba da mi naèini¹ dvor." On kad to èuje, otide kuæi plaèuæi i pripovedi materi ¹ta mu je sad car zapovedio, i reèe joj: "Ovo, majko, niti mo¾e biti, niti ja mogu svr¹iti." A mati mu odgovori: "Idi, sinko, opet: iza sela, ne bi li te Bog namerio na onu devojèicu." On iziðe iza sela, i kad doðe na ono isto mesto gde je pre onu devojku na¹ao, ona iziðe opet predanj pa mu reèe: "Opet si, brate, neveseo i plaèan." A on joj se stane tu¾iti ¹ta mu je sad zapoveðeno. Ona kad ga saslu¹a, reèe mu: "Lako æe biti i to; nego idi k caru i i¹ti laðu i u njoj trista akova, vina i trista akova rakije, i uz to jo¹ dvadeset dunðera, pa kad doðe¹ na laði tu i tu izmeðu dve planine, zagradi vodu ¹to je onde, pa uspi u nju sve vino i rakiju. Viljevi æe onamo doæi da piju vodu, pa æe se opiti i popadati, a dunðeri onda neka im sve zube izre¾u pa ih nosi na ono mesto gde car hoæe da mu se grad sagradi, pa lezi te spavaj, a za sedam dana biæe grad gotov." Onda se on vrati kuæi i pripovedi materi kako je bio opet s devojkom i ¹ta mu je ona kazala. A mati mu opet reèe: "Idi, sinko, ne bi li Bog dao da ti opet pomogne." On otide k caru i izi¹te sve, pa onda otide i svr¹i kako mu je devojka kazala: viljevi doðu te se opiju i popadaju, a dunðeri im iseku zube i donesu na ono mesto gde æe se grad zidati; on u veèe metne u torbu struk bosiljka, pa otide onamo i legne spavati, i tako za sedam dana bude grad gotov. Kad car vidi gotov grad, vrlo se udivi pa reèe stricu onoga deteta, svome doglavniku: "E sad ¹ta da mu radim? Ovo nije èovek, Bog zna ¹ta je." A on mu odgovori: "Jo¹ jedno da mu zapovedi¹, pa ako i to svr¹i, zaista je ne¹to vi¹e od èoveka;" i tako opet nagovori cara, te dozove momèe i reèe mu: "Sad jo¹ da mi dovede¹ carsku devojku iz drugoga carstva iz toga i iz toga grada. Ako mi je ne dovede¹, na tebi nema glave." Momèe kad to èuje, otide materi svojoj i ka¾e joj ¹ta je car zapovedio; a ona mu reèe: "Idi, sinko, tra¾i opet onu devojku, ne bi li Bog dao da te opet izbavi." On otide iza sela i naðe onu devojku, pa joj pripovedi ¹ta mu je opet zapoveðeno. Devojka kad ga saslu¹a, reèe mu: "Idi i¹ti u cara galiju, i u njoj da se naèini dvadeset duæana, i u svakome duæanu da bude trg od druge ruke, sve bolji od boljega; i i¹ti da se izberu najlep¹i momci, pa neka ih lepo obuku i nameste za kalfe, u svaki duæan po jedan. Pa æe¹ onda ti poæi na toj galiji i sre¹æe¹ prvo i prvo èoveka a on nosi ¾ivu orlu¹inu, pa ga pitaj hoæe li je prodati, on æe kazati da hoæe, a ti mu podaj ¹togod zai¹te. Posle æe¹ sresti drugoga gde nosi ¹arana u èunu, sve su mu zlatne kralju¹ti, i toga ¹arana kupi po ¹to po to. Treæega æe¹ sresti a on nosi ¾iva goluba, i za goluba podaj ¹togod zai¹te. Od orla æe¹ iz repa i¹èupati jedno pero, od ¹arana kralju¹t, a od goluba iz levoga krila jedno pero, pa æe¹ ih pustiti sve. Kad otide¹ u drugo carstvo pod onaj grad, a ti otvori sve duæane i naredi neka svaki momak pred svojim duæanom stoji. Onda æe doæi svi graðani i gledaæe trg i diviæe se, a devojke koje doðu po vodu, govoriæe po gradu: Govore ljudi: od kako je ovoga grada, jo¹ ovake galije nije bilo ni ovaka trga. To æe zaèuti i careva devojka, pa æe se iskati u oca da je pusti da i ona vidi. Kad ona doðe sa svojim drugaricama u galiju, ti je vodi sve iz duæana u duæan, i iznosi trg svakojaki preda nju sve lep¹i i lep¹i, i sve je zabavljaj dok se malo posumraèi, pa kad se posumraèi, a ti kreni galiju, u taj æe mah pasti tama da se ni¹ta ne vidi. U devojke æe biti tica na ramenu ¹to je uvek kod sebe ima, pa kad vidi da laða ide, ona æe pustiti onu ticu s ramena svoga da obznani u dvoru ¹ta je i kako je. A ti onda zapali perce od orla, te æe ti orao odmah doæi, a ti mu ka¾i neka uhvati ticu, i orao æe je uhvatiti. Posle æe devojka baciti jedan kamièak u vodu, te æe galija odmah stati, a ti onda uzmi kralju¹t od ¹arana i zapali je, i ¹aran æe ti odmah doæi, a ti mu ka¾i da naðe i proguta onaj kamièak, ¹aran æe ga naæi i progutati, a galija æe odmah poæi. Posle æete dugo putovati na miru, pa æete najposle doæi izmeðu dve planine, onde æe se galija okameniti i veliki æete strah pretrpeti, i devojka æe te terati da joj donese¹ ¾ive vode, a ti onda od goluba perce zapali, i golub æe ti odmah doæi, a ti mu podaj staklence i on æe ti doneti ¾ive vode; po tom æe se odmah galija krenuti i doæi æe¹ sretno kuæi s carskom devojkom." Po¹to momèe saslu¹a devojku, otide kuæi i ka¾e materi sve, pa onda otide k caru i zai¹te sve ¹to mu je trebalo; car mu nije mogao odreæi, nego mu da, i tako se on krene s galijom. Putujuæi tako svr¹i na putu sve kao ¹to mu je reèeno, i doðe pod onaj grad u drugome carstvu, i kao ¹to mu je devojka kazala, on uèini sve, doèepa se carske kæeri i sretno s njome doðe natrag. U gradu car i njegov doglavnik s carevih pend¾era ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak reèe doglavnik caru: "Sad ga pogubi kako iziðe iz galije, drukèije mu ne mo¾e¹ dosaditi." Kad galija veæ stane u kraj, onda stanu izlaziti na breg svi redom, najpre devojka sa svojim drugaricama pa onda momci a najposle on, a car namesti d¾elata te kako se pomoli iz galije, odseèe mu glavu. Car je mislio onu carsku kæer za sebe uzeti, te kako ona iziðe iz galije, on priskoèi k njoj te je stane milovati, a ona se okrene od njega pa reèe: "Kamo onaj ¹to se trudio za mene?" A kad vidi da mu je glava odseèena, odmah uzme ¾ivu vodu, te ga prelije i sastavi glavu, i on opet o¾ivi kao i bio. Kad car i njegov doglavnik opaze da je on o¾iveo, reèe doglavnik caru: "Taj æe sad jo¹ vi¹e znati nego ¹to je znao, jer je bio i mrtav pa opet o¾iveo." Car za¾eli doznati da li se zaista vi¹e zna kad se nanovo pro¾ivi, pa zapovedi da i njemu odseku glavu, i da ga devojka ¾ivom vodom pro¾ivi. Po¹to caru odseku glavu, carska kæi ne htedne ni da zna za njega, nego odmah napi¹e ocu knjigu i ka¾e sve kako je bilo i da ona hoæe da poðe za ono momèe, a otac njezin otpi¹e da narod primi ono momèe za cara, ako li ne æe da æe on dignuti krajinu na njih. Narod odmah prizna da je pravo da on uzme carevu kæer i da caruje. I tako ono momèe o¾eni se carevom devojkom i postane car, a ostali momci ¹to su s njim i¹li i¾ene se onim devojkama ¹to su bile pored carske kæeri i postanu velika gospoda.