Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Bila dva brata zajedno u kuæi, pa jedan sve radio, a drugi jednako besposlièio i gotovo jeo i pio. I Bog im da te steku u svaèemu: u govedima, u konjma, u ovcama, u svinjama, u èelama i u svemu drugome. Onaj koji je radio jednom pomisli u sebi: "©to bih ja i za ovoga lenivca radio? Bolje da se odelim, pa da za sebe radim, a njemu ¹to drago!" I tako jedan put reèe svome bratu: "Brate, nije pravo, ja sve radim a ti ni u èemu ne poma¾e¹, nego samo gotovo jede¹ i pije¹. Ja sam naumio da se podelimo." Ovaj ga stane odvraæati: "Nemoj brate, ta dobro nam je obojici, ti ima¹ sve u rukama i svoje i moje, a ja sam zadovoljan kakogod ti uradi¹." Onaj drugi ostane pri svome, i tako se privoli i ovaj pa mu reèe: "Kad je tako, da ti je prosto, eto deli sam kako zna¹." Onda onaj podeli sve po redu pa svak svoje uzme preda se: neradin uzme za stoku govedara, za konje konju¹ara, za ovce ovèara, za koze kozara, za svinje svinjara, za èele kovand¾iju, pa im reèe: "Ostavljam sve svoje dobro na vama i na Bogu;" pak stane ¾iveti kod kuæe kao i preðe. A onaj drugi brat trudio se oko svoga dobra sam kao i preðe, èuvao i nadgledao, ali napretka nikakva nije video, nego sve propast, od dana na dan sve gore dokle tako ne osiroma¹i da veæ nije imao ni opanaka nego i¹ao bos. Onda reèe u sebi: "Idem k bratu svome da vidim kako je u njega." I tako iduæi naiðe na livadi na stado ovaca; kad tamo a kod ovaca nema èobana nego jedna prelepa devojka sedi pa prede zlatnu ¾icu. On nazvav¹i joj "Pomozi Bog," zapita je èije su joj ovce, a ona mu odgovori: "Èija sam ja onoga su i ovce." A on je zapita: "A èija si ti?" Ona mu odgovori: "Ja sam tvoga brata sreæa." Onda se on ra¾ljuti da joj reèe: "A da gde je moja sreæa?" Devojka mu odgovori: "Tvoja je sreæa daleko od tebe." "A mogu li je naæi?" zapita on, a ona mu odgovori: "Mo¾e¹, potra¾i je." Kad on to èuje i vidi da su ovce brata njegova dobre da ne mogu bolje biti, ne htedne dalje ni iæi da gleda drugu stoku, nego odande upravo otide k bratu. Kad ga brat ugleda, ra¾ali mu se i zaplaèe: "Kamo se od toliko vremena?" Pa videæi ga gola i bosa, odmah mu da jedre opanke i novaca. Posle toga po¹to su se nekoliko dana proèastili, digne se onaj brat da ide kuæi svojoj. Kako doðe kuæi, uzme torbu na rame i u nju hleba, i ¹tap u ruke, pa poðe u svet da tra¾i svoju sreæu. Putujuæi tako doðe u jednu veliku ¹umu i iduæi kroz nju naðe jednu sedu matoru devojèuru pod jednim grmom gde spava, pa izmahne ¹tapom te je opali po stra¾njici, a ona se jedva digne i jedva otvori oèi od krmelji, pa mu progovori: "Moli se Bogu ¹to sam zaspala, a da sam budna bila, ne bi ti dobio ni tih opanaka." Onda joj on reèe: "A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka?" A ona mu odgovori: "Ja sam tvoja sreæa". Kad on to èuje stane se busati: "I ti li si moja sreæa, Bog te ubio! Ko tebe meni dade?" A ona se odmah uteèe: "Mene je Usud tebi dao." On je onda zapita: "A gde je taj Usud?" A ona mu odgovori: "Idi pa ga tra¾i." I u taj je mah nestane. Onda èovek poðe da tra¾i Usuda. Iduæi tako doðe do jednoga sela, i vidi u selu veliku gazdinsku kuæu i u njoj veliku vatru, pa pomisli u sebi: "Ovde valja da je kako veselje ili slava," pa poðe unutra; kad on unutra, a to na vatri veliki kazan, kuva se u njemu veèera, a pored vatre sedi domaæin. Èovek onaj u¹av¹i u kuæu, nazove domaæinu: "Dobar veèe!" A domaæin mu prihvati: "Bog ti dobro dao!" pa mu reèe da sedne do njega, pa ga stave pitati otkuda je i kuda ide, a on mu sve pripovedi kako je bio gazda, i kako je osiroma¹io, pa kako sad ide Usudu da ga pita za ¹to je siromah. Po tom zapita domaæina za ¹to on toliko silno jelo gotovi, a domaæin mu reèe: "E moj brate, ja sam gazda i svega imam dosta, ali svoje dru¾ine nikako ne mogu nasititi, sve kao da ala iz njih zija; samo æe¹ videti kad stanemo veèerati ¹ta æe raditi." A kad sednu veèerati, sve je grabilo jedno od drugoga, i onaj veliki kazan s jelom za tili èas proðe. Posle veèere doðe redu¹a te pokupi sve kosti na jedru gomilu pa ih baci za peæ, a on se stane èuditi gde mlada baci kosti za peæ, dok u jedan put iziðu dve stare oklepane ve¹ti, suhe kao aveta i poènu sisati one kosti. Onda on upita domaæina: "©ta ti je ono za peækom, brate?" A on mu odgovori: "Ono je, brate, moj otac i mati, kao da su se okovali na ovome svetu, ne hte¹e cræi jedan put ovoga sveta." Sutradan na pohodu reèe mu domaæin: "Brate, opomeni se i mene, ako gde naðe¹ Usuda, i zapitaj ga kakva je ovo nesreæa, te ne mogu svoje dru¾ine nikako da zasitim, i za ¹to mi otac i mati nikako ne umiru." On se obeæa da æe ga pitati pa se oprosti s njime i poðe dalje da tra¾i Usuda. Iduæi tako posle dugoga vremena jedno veèe doðe u drugo selo, pa se zamoli u jednoj kuæi da ga prime na konak. Oni ga prime i upitaju ga kuda ide, a on im ka¾e sve po redu ¹to je i kako je. Onda mu oni poènu govoriti: "Za Boga, brate, kad tamo ide¹, pitaj i za nas za ¹to nam se goveda ne dadu nego sve natra¹ke idu." On im se obreèe da æe pitati Usuda, pak sutradan poðe dalje. Iduæi tako doðe na jednu vodu, pa poène vikati: "O vodo! o vodo! prenesi me!" A voda ga upita: "Kuda ide¹?" A on joj ka¾e kuda ide. Onda ga voda prenese, pa mu reèe: "Molim te, brate, pitaj Usuda za ¹to ja nemam roda u sebi." On obeæa vodi da æe pitati, pa onda poðe dalje. Iduæi tako za dugo, najposle doðe u jednu ¹umu, i onde naðe jednoga pustinika, pa ga upita ne bi li mu mogao kazati ¹to za Usuda. Pustinik mu odgovori: "Idi ovud preko planine pa æe¹ doæi ba¹ pred njegov dvor, ali kad iziðe¹ pred Usuda, ni¹ta ne govori, nego ¹togod on radi ono radi i ti, dokle te god on sam ne zapita." Èovek zahvali pustiniku da poðe preko planine. Kad doðe u Usudove dvore, ima ¹ta i videti: u dvoru kao da je carevina, tu su sluge i slu¹kinje, sve se u¾urbalo, a Usud sedi sam za gotovom sofrom pa veèera. Kad èovek to vidi, sedne i on za sofru pa stane veèerati. Posle veèere legne Usud spavati, legne i on. Kad bude oko ponoæi, stane stra¹no tutnjiti i iz tutnjave zaèuje se glas: "O Usude! o Usude! rodilo se danas toliko i toliko du¹a, podaj im ¹ta æe¹." Onda Usud ustane, pa otvori sanduk s novcima, i stane bacati po sobi sve same dukate, govoreæi: "Kako meni danas, tako njima do veka." Kad ujutru dan osvane, ali nema onih dvorova velikih, veæ mesto njih srednja kuæa; ali i u njoj opet ima svega dosta. Kad bude pred veèe, sedne Usud za veèeru, sedne i on s njim, a niko ne govori ni reèi. Posle veèere legnu spavati. Kad bude oko ponoæi, poène stra¹no tutnjiti, i iz tutnjave zaèuje se glas: "O Usude! o Usude! rodilo se danas toliko i toliko du¹a, nego daj im ¹ta æe¹." Onda Usud ustane, i otvori sanduk s novcima, ali nema dukata, nego srebrni novci i gdekoji dukat. Usud stane prosipati novce po sobi govoreæi: "Kako meni danas, tako njima do veka." Kad ujutru dan osvane, ali nema ni one kuæe, nego mesto nje stoji manja, i tako je Usud svaku noæ radio, a kuæa mu se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolibica, te Usud uzme motiku i stane kopati, onda i onaj èovek uzme motiku te stane kopati, i tako su kopali vas dan. Kad bude u veèe, uzme Usud komad hleba, pa odlomi od njega polovinu te da i njemu. Tako veèeraju, i posle veèere legnu spavati. Kad bude oko ponoæi, opet poène stra¹no tutnjiti, i iz tutnjave zaèuje se glas: "O Usude! o Usude! danas se rodilo toliko i toliko du¹a, podaj im ¹ta æe¹." Onda Usud ustane i otvori sanduk, pa stane prosipati sve same d¾id¾e i gde koji marja¹ nadnièarski vièuæi: "Kako meni danas, tako njima do veka." Kad ujutru svane, a koleba se pretvori u velike dvore kao ¹to su bili prvi dan. Onda ga Usud zapita: "©ta si do¹ao?" On mu ka¾e sve po redu svoju nevolju i da je do¹ao da ga pita za ¹to mu je dao zlu sreæu. Onda mu Usud reèe: "Ti si video kako sam prvu noæ dukate prosipao, i ¹ta je posle bilo. Kako je meni bilo onu noæ kad se ko rodio, onome æe onako biti do veka. Ti si se rodio sirotinjske noæi, ti æe¹ biti siromah do veka A tvoj se brat rodio sretne noæi, on æe biti sretan do veka. Nego kad si se zakanio i toliko si se trudio, kazaæu ti kako æe¹ se pomoæi. Ima u tvoga brata kæi Milica; ona je sreæna kao i otac joj. Kad otide¹ kuæi, a ti uzmi k sebi Milicu, pa ¹togod steèe¹ sve ka¾i da je njezino." Onda on zahvali Usudu, pa mu opet reèe: "U tome i u tome selu ima jedan bogat seljak i svega ima dosta, samo je nesretan u tome ¹to mu se èeljad nikad ne mogu da nasite: izjedu na jedan obrok pun kazan jela, pa im je i to jo¹ malo. A otac i mati onoga seljaka kao da su se okovali na ovome svetu, ostareli i pocrneli i osu¹ili se kao aveti, a ne mogu da umru. On me je molio, Usude, kad sam kod njega bio na konaku, da te pitam ¹ta bi to bilo." Onda mu Usud odgovori: "To je sve za to ¹to ne po¹tuje oca i matere; njima baci iza peæke da jedu, a da ih metne u zaèelje, pa prvu èa¹u rakije i prvu èa¹u vina njima da da, oni ne bi ni polak onoga jeli, i du¹e bi se one oprostile." Po tom on opet zapita Usuda: "U tome i u tome selu kad sam noæio u jednoj kuæi, tu¾io mi se domaæin kako mu se goveda ne dadu nego sve natra¹ke idu; pa me molio da te pitam ¹ta bi to bilo." A Usud mu odgovori: "To je za to ¹to on o krsnom imenu najgore zakolje, a da zakolje ¹to najbolje ima, sve bi se ¹trkljala goveda." Onda ga on zapita i za vodu: "©ta bi to bilo da ona voda nema roda?" A Usud mu odgovori: "Za to nema ¹to nije èoveka nikad udavila; ali ne ¹ali se, ne kazuj joj dok te ne prenese, jer ako joj ka¾e¹, odmah æe te udaviti." Onda on zahvali Usudu, pa poðe kuæi. Kad doðe na onu vodu, voda ga zapita: "©ta je kod Usuda?" A on joj odgovori: "Prenesi me, pak æu ti onda kazati." Po ¹to ga voda prenese, on potrèi, pa kad odmakne podaleko, a on se osvrne pa povièe: "O vodo! o vodo! nisi nikad èoveka udavila, za to roda nema¹." Kad voda to èuje, a ona se razlije preko obale, pa za njim, a on be¾i, te jedva uteèe. Kad doðe u ono selo k onome èoveku ¹to mu se goveda nisu dala, on ga jedva doèeka: "©ta je, brate, za Boga! Jesi li pitao Usuda?" On mu odgovori: "Jesam, i Usud ka¾e: kad slavi¹ krsno ime, a ti zakolje¹ najgore, a da zakolje¹ ¹to najbolje ima¹, sve bi ti se ¹trkljala goveda." Kad on to èuje, reèe mu: "Ostani, brate, u nas, eto do na¹ega krsnog imena nema tri dana; pa ako bude istina, da ti dam jabuku." On ostane onde do krsnoga imena. Kad doðe krsno ime, domaæin ubije najboljega junca, i od onoga èasa marva se stane ¹trkljati. Posle toga domaæin mu pokloni petoro goveda, a on mu zahvali i poðe dalje. Kad doðe u ono selo k onome domaæinu ¹to je imao nesitu èeljad, domaæin ga jedva doèeka: "Kako je, brate, za Boga! ¹ta veli Usud?" A on mu odgovori: "Usud veli: oca i matere ne po¹tuje¹, nego im baca¹ za peæku da jedu; a da ih metne¹ u zaèelje, pa prvu èa¹u rakije i prvu èa¹u vina njima da dati, ne bi ti èeljad ni pola toliko jela, a otac i mati bi ti se upokojili." Kad domaæin to èuje, ka¾e ¾eni, a ona odmah umije i oèe¹lja svekra i svekrvu, pa ih lepo preobuèe, a kad doðe veèe, domaæin ih posadi u zaèelje i prvu èa¹u rakije i prvu èa¹u vina njima da¹. Od toga èasa ne mogo¹e èeljad ni polak jesti koliko su donde jela, a sutradan i otac i mati prestave se. Onda mu domaæin da dva junca, a on mu zahvali pa poðe kuæi. Kad doðe u svoj zavièaj, stanu ga sretati poznanici i pitati: "Èija su ti to goveda?" A on svakome odgovara¹e: "Braæo, Milice moje sinovice." Kako doðe kuæi, odmah otide bratu svome, pa ga stane moliti: "Daj mi, brate, Milicu da je moja. Vidi¹ da nemam nikoga." A brat mu odgovori: "Dobro, brate, evo ti Milice." On uzme Milicu pa je odvede kuæi, i posle toga steèe mnogo, ali je za sve govorio da je Milièino. Jedan put iziðe na njivu da obiðe ¾ito, a ¾ito lepo, ne mo¾e lep¹e biti. Na to udari onuda jedan putnik pa ga zapita: "Èije je to ¾ito?" a on se prevari pa reèe: "Moje." U koji mah on to reèe, ¾ito se upali i stane goreti, a on kad to vidi, potrèi za èovekom: "Stani, brate, nije moje, nego je Milice moje sinovice". I tako se ¾ito odmah ugasi, i on s Milicom ostane sreæan.