Up First Prev Next Last
Naslov: Ko manje ište, više mu se daje
Napomena: U Beču 1853., Vuk Stefanović Karadžić
Bila tri brata, pa na belome svetu ništa više nisu imali do jednu
krušku, te bi tu krušku redom čuvali: jedan bi ostao kod kruške, a druga
dvojica išla bi na nadnicu. Jednoć Bog pošlje anđela da vidi kako ova
braća žive, pa ako zlo žive da im da bolju hranu. Kad anđeo Božij siđe na
zemlju, pretvori se u prosjaka, pa došavši k onome što čuva krušku zamoli
ga da mu da jednu krušku. On uzbere od svojih krušaka, pa mu da i reče:
"Evo ti od mojih krušaka, od bratinskih ne mogu ti dati." Anđeo mu
zahvali i otide. Kad sutradan ostane drugi brat da čuva krušku, dođe
opet anđeo pa ga zamoli da mu da jednu krušku. I on mu uzbere od svojih
krušaka pa mu da i reče: "Evo ti od mojih krušaka, od bratinskih ne mogu
ti dati." Anđeo i njemu zahvali i otide. Kad bude red na trećega brata da
čuva krušku, opet dođe anđeo i zamoli i njega da mu da jednu krušku. I on
mu uzbere od svojih krušaka pa mu da i reče: "Evo od mojih krušaka, od
bratinskih ne mogu ti dati." Kad bude četvrti dan, anđeo se načini
kaluđer, pa dođe rano ujutru i zateče ih svu trojicu kod kuće, pa im
reče: "Hajdete za mnom da vam dam bolju hranu." Oni pođu za njim bez reči.
Kad dođu na jedan veliki potok, voda teče, sve uji, onda zapita anđeo
najstarijega brata: "Šta bi ti da ti je?" A on odgovori: "Da je sve vino
od ove vode, pa da je moje." Anđeo prekrsti štapom, a to mesto vode
poteče vino: tu se burad opravljaju, tu se vino sipa, ljudi rade, selo
čitavo. Onda ga anđeo onde ostavi i reče mu: "Eto ti što si želeo, sad
živi." Pa uzme onu dvojicu i pođe s njima dalje. Kad dođu na jedno polje, a
tu golub prekrilio polje. Onda zapita anđeo srednjega brata: "Šta bi ti
sad želeo?" A on mu odgovori: "Da su to sve ovce, pa da su moje." Božij
anđeo prekrsti polje štapom, a to sve mesto golubova ovce: tu su stanovi,
jedne žene stoku muzu, jedne mleko razlivaju, jedne skorup skidaju,
jedne sir sire, jedne maslo tope; tu se načini i kozara, jedni seku,
jedni mere, jedni novce primaju, ljudi rade, selo čitavo. Onda mu reče
anđeo: "Eto ti što si želeo." Pa uzme najmlađega brata i pođe s njim
preko polja pa ga zapita: "A šta bi ti hteo?" On mu odgovori: "Ja ne bih
ništa drugo, već da mi Bog da ženu od prave krvi Hrišćanske." Onda mu
anđeo reče: "O! to je teško dobiti; u svemu svetu samo tri imaju: dve su
žene a jedna je devojka, i nju prose dvoji prosioci." Idući tako za dugo,
dođu u jedan grad gde je bio car i u njega kći od prave krvi Hrišćanske.
Kako dođu u grad odmah otidu k caru da prose u njega devojku. Kad oni
tamo, a dva cara došla da je prose i metnuli jabuke na sto. Onda i oni
svoju jabuku metnu pored onih. Kad ih car sagleda, reče svima koji su se
onde desili: "Šta ćemo sad: ono su carevi, a ovo su kao prosjaci prema
njima?" Onda će anđeo reći: "Znate li šta? Ovako da uredimo: neka uzme
devojka tri loze, pa neka posadi u bašči namenjujući koju kome hoće, pa
na čijoj lozi sutra bude grožđe, za onoga neka pođe devojka." Oni svi na
to pristanu: devojka posadi tri loze u bašči i svakome nameni po jednu.
Kad ujutru, a to na lozi onoga siromaha grožđe. Onda car nemadne kud,
nego da kćer onome bratu najmlađemu, pa odmah u crkvu te se venčaju.
Pošto se venčaju, anđeo ih odvede u šumu pa ih ostavi onde i oni stanu
živeti u šumi za godinu dana. A kad se navrši godina, reče Bog opet
anđelu: "Idi vidi kako one sirote žive. Ako teško žive, podaj im bolju
hranu." Kad anđeo siđe na zemlju, opet se pretvori u prosjaka pa otide k
onome što mu potok teče vinom i zamoli u njega čašu vina, a on ga odbije
govoreći: "Da ja dajem svakome po čašu vina, ne bi toga bilo." Kad to
čuje anđeo, prekrsti štakom, a potok poteče vodom kao i pre, pa onda
reče onome bratu: "Nije to za tebe; idi ti pod krušku, pa čuvaj
krušku."Po tom otide anđeo odande i dođe k onome drugom što su mu ovce
polje prekrilile, i zamoli se da mu udeli krišku sira, a on ga odbije
govoreći: "Da ja delim svakome po krišku sira, ne bi toga bilo." Kad to
čuje anđeo, prekrsti štakom, a to od ovaca prnu golubovi, pa onda reče
onome bratu: "Nije to za tebe; idi ti pod krušku, pa čuvaj krušku."
Najposle otide anđeo i najmlađemu da vidi kako i on živi, kad tamo, a on
sa svojom ženom u šumi živi siromaški u jednoj kolebi. On se zamoli da
ga prime da prenoći, a oni ga sa svim srcem prime i stanu se moliti da
im oprosti što ga ne mogu dočekati kako bi želeli, "mi smo" veli
"siromasi ljudi." Anđeo im odgovori: "Ništa za to, ja sam zadovoljan onim
što ima." Oni onda šta će da rade? žita nisu imali da mese pravi hleb,
nego su tukli koru od kojekaka drveća i od toga hleb mesili. Takovi hleb
umesi žena i sad za gosta i metne ga pod crepnju da se peče. Pak stanu
razgovarati gosta. Kad posle oni ogledaju jeli im taj hleb pečen, a to
pod crepnjom pravi hleb, narastao, ništa ti lepše, i digao crepnju nad
sobom. Kad oni to vide, dignu ruke Bogu: "Hvala ti, Bože, te možemo
gosta ugostiti!" Pošto iznesu hlebac pred gosta, donesu tikvu s vodom,
pa kad stanu piti, a to u tikvi vino. Onda anđeo prekrsti štakom kolebu,
i na onome mestu stvore se carski dvori i u njima svega dosta. Tada ih
blagoslovi anđeo i ostavi onde, te su sretno živeli do svoga veka.
|
|