Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Bila snaha i svekrva. Svekrva bija¹e lukava i nemilostiva na sirote, a snaha dobra kao dobar dan u godini: kad bi do¹la kakva sirota pred kuæu, svekrva bi je obravnicom oterala, a snaha bi svoj zalogaj siroti udelila; kad bi mleko od ovaca nosila kuæi, ona gde bi god videla rupicu na putu, odmah bi rekla: "Ovde mora biti kaka bubica," pak bi joj usula mleka. ©to je ona tako milostiva bila, svekrva je mrzila na nju, te bi je i glaðu patila: zatvarala bi hleb od nje, i tako bi do dva po tri dava sirota gladovala. Jedan put svekrva se te¹ko razboli, i le¾eæi molila je Boga: kad umre da je pu¹ta opet na ovaj svet, da ne da snasi kojekakim bitangama deliti. Kad umre i sahrane je, svet je jeo i pio na daæi, a kad se raziðe, snaha opere sudove, pa odnese pomije u valov svinjama, te uspe, pa onda ode te pusti svinje. Kad svinje dotrèe valovu, grde, obilaze oko njega, a ne æe da piju pomija. Ona se stane èuditi ¹to im je, kad tamo, a to pomija ni kapi, a oko valova zemlja suha, nisu istekle! Sutradan u veèe opet tako, i tako za sedam veèeri. Kad bi osmo veèe, ona ka¾e mu¾u da on uspe svinjama da jedu. Kad mu¾ uspe, i pustiv¹i svinje kad vidi kako su izmr¹avile, stane ¾enu grditi ¹to ih nije hranila, veæ ih tako upustila da izmr¹ave. Onda mu ona pripovedi ¹ta je i kako je, a on potrèi valovu da vidi jeli prazan, kad tamo prazan! On se stane krstiti i èuditi ¹ta bi to bilo! U taj mah njegova mati ispod valova progovori: "Sine! tamo na onome svetu ja sam ti u mukama: svaka sirota ¹to je uzdahnula kad sam je s vrata oterala onaj uzdisaj svaki se pretvorio onde u trn, na tome trnju le¾im; a koja je sirota na mene zaplakala, svaka njezina suza vri u kazanu, u njemu se kuvam. A ¹to sam Boga molila da me ¹alje s onoga sveta da kuæu nadgledam da snaha bitangama ne deli, za to mi je suðeno da dolazim na ovaj svet da jedem sa svinjama. A tvojoj ¾eni postavljene su tri od zlata trpeze, na njima sama ru¾a i bosiljak. Pitaj je hoæe li mi dati jednu da se smirim." Mu¾ onda otide ¾eni u kuæu, te joj ka¾e sve ¹ta je i kako je, a ona kad to èuje, dotrèi k valovu da vidi svekrvu, pa kad je vidi kakva je izmuèena, zaplaèe se, a svekrva je stane zaklinjati da joj da jednu trpezu, jer joj je tako suðeno: ako joj snaha udeli jednu trpezu, onda æe joj se pola greha oprostiti, i ne æe vi¹e morati na ovaj svet dolaziti da sa svinjama jede. Snaha joj reèe: "Ja tebi poklanjam sve tri trpeze: ¹to sam do sad èinila, neka je za tebe, a od sad da mi da Bog za sebe da zaslu¾im." Onda svekrve nestane, i nikad vi¹e nije dolazila.