Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

U jednoga kralja bila dva sina, jedan bje¹e lukav i nepravedan, a drugi dobar i pravedan. Po¹to im otac umre, reèe nepravedni pravednome: "Hajde od mene, ne æemo vi¹e zajedno ¾ivljeti, i evo ti trista cekina i jedan konj, to ta je dio od svega ¹to nam je od oca ostalo, vi¹e ti nema ni¹ta." On uzme trista cekina i konja, pa poðe govoreæi: "Hvala Bogu! koliko me dopade od cijeloga kraljevstva!" Poslije nekoliko vremena sreto¹e se ova dva brata u putu ja¹uæi oba na konjma. Pravedni nazva nepravednome: "Pomozi ti Bog, brate!" A onaj mu odgovori: "Jaoh ti Bog dao! ©to vazda Boga spominje¹? Sad je bolja krivda nego li pravda." Tada mu reèe dobri: "Hajde da se okladimo da nije bolja krivda od pravde." I tako se okladi¹e u stotinu zlatnijeh cekina, i reko¹e koga najprije sretu da im o tome sudi. Iduæi malo naprijeda sreto¹e na konju ðavola, koji se bje¹e pretvorio u kaluðera, pa ga zapita¹e da im ka¾e ali je bolja pravda ali krivda. Ðavo reèe: "Krivda", i tako dobri izgubi stotinu cekiva. Ali se opet oklade u drugu stotinu, pak i u treæu, i po osudi ðavola koji se razlièno pretvarao i pred njih izlazio, izgubi dobri sve tri stotine cekina, pak po tom i konja. Onda reèe: "Hvala Bogu! veæ nemam cekina, ali imam svoje oèi, okladiæu se jo¹ jednom i u njih." Tako se okladi u svoje oèi da je bolja pravda nego li krivda. Tadar njegov brat i ne tra¾eæi drugoga suda izvadi no¾ pak mu izvadi oba oka i reèe mu: "Sad neka ti pomo¾e pravda kad si bez oèi." On ¾alostan zahvali Boga, i reèe: "Ja nemam oèi za pravdu Boga, nego te molim, brate moj, da mi dade¹ vode u kakav sud da kvasim usta i da umivam rane, i da me izvede¹ i ostavi¹ pod jelom vi¹e izvora." Brat ga poslu¹a i dade mu u sudu vode, i izvede ga i ostavi pod jelom vi¹e vrela. Onðe on jadan stojeæi èu u neko doba noæi ðe doðo¹e vile na izvor, i kupajuæi se poèe jedna drugima govoriti: "Znate li, druge, da se ogubala u kralja ðevojka; kralj je sazvao sve ljekare, ali je niko ne mo¾e izlijeèiti. Ali da zna pak da sad uzme ove vode iza nas i da je njome okuplje, u dan i noæ ostala bi zdrava, a tako i da je ko gluh, slijep, hrom, iscijelio bi se od ove vode." U tom zapjeva¹e kokoti, i vile poðo¹e. Onda nevoljnik ispod jele dobata na nogama i rukama do vode, pak najprije umije oèi i odmah progleda; po tom zahvati u sud vode i poðe hitro u onoga kralja ¹to mu bje¹e ¹æer gubava, pak reèe: "Do¹ao sam da izlijeèim kraljevu ¹æer, ako me pusti, u dan i noæ biæe zdrava." Kad kralj razumije, pu¹ti ga u kamaru ka ðevojci, a on naredi te je okuplju onom vodom. Kad proðe dan i noæ, ðevojka ostade èista i zdrava od gube. Kralj se veoma obraduje, i dade mu pola kraljevstva i ¹æer za ¾enu, i tako on postane kraljev zet i prvi do kralja. To se odmah razglasi po svemu onome kraljevstvu, te doðe u u¹i i bratu njegovu, koji govora¹e da je bolja krivda nego pravda. On pomisli da je onaj na¹ao pod jelom sreæu, pa poðe i sam da je tra¾i: najprije uze u sud vode, i otide pod jelu, pak izvadi no¾em svoje oèi. Kad bi u neko doba noæi, doðo¹e vile da se kuplju, i stado¹e govoriti kako se izlijeèi kraljeva ¹æi, "valja da nas je" reko¹e, "neko slu¹ao kad smo govorile da bi se ovom vodom iza nas izlijeèila. Mo¾e biti da nas i sad ko slu¹a, poðimo viðeti. "Kad one poðo¹e i pod jelu doðo¹e, naðo¹e onoga koji bje¹e do¹ao tra¾iti sreæu i govora¹e da je bolja krivda od pravde, te ga ¹èepa¹e za èetvrti pa ga rastrgo¹e. I tako mu prokletniku pomo¾e krivda.