Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Jedan siromah ¾ivlja¹e u jednoj peæini i nema¹e ni¹ta do jednu ¹æer, koja bija¹e mnogo mudra i iða¹e svuda u pro¹nju, pa i oca svoga uèa¹e kako æe prositi i pametno govoriti. Doðe jednom siromah k caru da mu ¹togoð udijeli; car ga upita okle je i ko ga je nauèio mudro govoriti. Ovi mu odgovori okle je i kako ga je ¹æer nauèila. ,.A ¹æer tvoja od koga se nauèila?" upita car, a siromah odgovori: "Bog je nju umudrio i na¹a jadna siroma¹tina." Tada mu car dade trideset jaja i reèe mu: "Ponesi ovo tvojoj ¹æeri i reci joj neka mi iz tijeh jaja izle¾e pilad, pak æu je dobro darovati, ako li pak ne izle¾e, hoæu te staviti na muke." Siromah otide plaèuæi u peæinu i ka¾e sve ¹æeri. Ona pozna da su jaja varena, i reèe ocu da poðe poèinuti a da æe se ona za sve brinuti. Otac je poslu¹a i otide spavati, a ona dohvati pinjatu i nastavi na vatru punu vode i boba, ia kad svari bob, zovne ujutro oca i reèe mu da uzme ralo i volove pak da ide orati pokraj puta kuda æe pasati car, i reèe mu: "Kad vidi¹ cara, uzmi bob pak sij, i vièi: ""haj volovi, pomozi Bo¾e da rodi vareni bob."" Kad te car zapita kako mo¾e roditi vareni bob, a ti reci: kao i iz varenijeh jaja izleæi se pilad." Siromah poslu¹a ¹æer pa otide te stane orati; kad ugleda cara ðe ide, on stane vikati: "Haj volovi, pomozi Bo¾e da rodi vareni bob." Èuv¹i car ove rijeèi, stane na putu i reèe siromahu: "Siroma¹e, kako mo¾e roditi vareni bob?" A on mu odgovori: "Èestati pare, kao i iz varenijeh jaja izleæi se pilad." Stavi se car odmah da ga je ¹æer nauèila, pa zapovjedi slugama te ga uhvate i dovedu predanj, pa mu onda pru¾i povjesmo lana govoreæi: "Uzmi to, i od toga ima¹ uèiniti guminu i jedra sva ¹to je od potrebe za jedan brod; ako li ne, izgubiæe¹ glavu." Ovi siromah s velikijem strahom uzme povjesmo i plaèuæi otide doma i ka¾e sve svojoj ¹æeri. ©æer ga po¹lje da spava obeæavajuæi da æe ona sve to uèiniti. Sjutradan uzme mali komad drveta, pak probudi oca i reèe mu: "Na ti ovo drvo i ponesi ga caru neka mi od njega napravi kuðelju i vreteno i stative i ostalo ¹to trebuje, pak æu ja njemu napraviti sve ¹to nareðuje." Siromah poslu¹a ¹æer i iska¾e caru sve kao ¹to ga je ona nauèila. Car èuv¹i ovo zaèudi se i stane misliti ¹ta æe èiniti, pa onda dohvati jednu malu èa¹icu i reèe mu: "Uzmi ovu èa¹icu i ponesi tvojoj ¹æeri neka mi njom preseka more da ostane polje." Siromah poslu¹a i plaèuæi ponese ¹æeri onu èa¹icu i ka¾e joj sve ¹to je car rekao. Ðevojka mu reèe da ostavi do sjutra i da æe ona sve uèiniti A sjutradan zovne oca i da mu litru stupe i reèe "Ponesi ovo caru i reci mu neka ovijem zatisne sve izvore i sva jezera, pak æu ja presekati more." Siromah otide i ovako caru reèe. Car videæi da je ðevojka mnogo mudrija od njega, zapovjedi mu da je dovede pred njega; a kad je dovede i oboje se poklone pred njim, onda je car zapita: "Pogodi, ðevojko, ¹ta se mo¾e najdalje èuti?" Ðevojka odgovori "Èestiti care, najdalje se mo¾e èuti grom i la¾." Tada se car dohvati za bradu i obrnuv¹i se svojoj gospodin zapita ih: "Pogodite koliko valja moja brada?" Kad jedni stanu govoriti ovoliko drugi onoliko, onda ðevojka odgovori svijema da nijesu pogodili, pak reèe: "Careva brada valja koliko tri ki¹e ljetne." Car se zaèudi pa reèe: "Ðevojka je najbolje pogodila." Pa je onda zapita hoæe li biti njegova ¾ena, i da drukèije ne mo¾e biti nego tako. Ðevojka se pokloni i reèe: "Èestiti care! kako ti hoæe¹ neka bude, samo molim da mi napi¹e¹ na karti svojom rukom, ako bi se kad goð na me rasrdio i mene od sebe oæerao, da sam gospoða uzeti iz tvoga dvora ono ¹to mi je najmilije." Car joj ovo odobri i potpi¹e. Po¹to pasa nekoliko vremena, car se na nju ra¾ljuti i reèe joj: "Ne æu te vi¹e za ¾enu, nego hajde iz moga dvora kud zna¹." Carica mu odgovori: "Svijetli care, poslu¹aæu, samo me pusti da prenoæim a sjutra æu poæi." Car joj dopusti da prenoæi, onda carica kad su bili pri veèeri pomije¹a mu u vino rakiju i neka mirisna bilja, i nudeæi ga da pije govora¹e mu: "Pij care veselo, jer æemo se sjutra rastati, i vjeruj mi da æu biti veselija nego kad sam se s tobom sastala." Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu peæinu. Kad se car u peæini probudi i vidi ðe je, povièe: "Ko me ovðe donese?" A carica mu odgovori: "Ja sam te donijela." Car je upita: "Za ¹to si ti to od mene uèinila? dali ti nijesam rekao da vi¹e nijesi moja ¾ena?" Onda mu ona izvadiv¹i onu kartu reèe: "Istina je, èestiti care, da si mi to kazao, ali pogledaj ¹to si na ovoj karti potpisao: ¹to mi bude najmilije u tvojemu domu da ponesem sobom kad od tebe poðem." Car videæi to, poljubi je i povrate se opet u carski dvor.