Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Prele ðevojke kod goveda oko jedne duboke jame, a doðe nekakav starac bijele brade do pojasa, pa im reèe: "Ðevojke! èuvajte se vi te jame, jer da koje od vas upadne vreteno u nju, one bi se mati odmah pretvorila u kravu." Ovo rekav¹i starac otide, a ðevojke onda èudeæi se njegovijem rijeèima prikuèe se jami jo¹ bli¾e i stanu se u nju nadvirivati i razgledati je, dok se jednoj, koja je bila najljep¹a izmeðu njih, izmakne vreteno iz ruke i padne u jamu. Kad ona u veèe doðe kuæi, a to joj se mati pretvorila u kravu i stoji pred kuæom. Po tom ona stane ovu kravu goniti na pa¹u s ostalijem govedima. Poslije nekoga vremena otac se ove ðevojke o¾eni udovicom koja dovede jednu svoju kæer. Maæeha stane odmah mrziti na svoju pastorku osobito za to ¹to je ona bila mnogo ljep¹a od njezine kæeri: zabranjivala joj je da se umiva, èe¹lja i preoblaèi, i svakojako je tra¾ila uzroke da je kara i muèi. Jednom joj dade ujutru punu torbu kuðelje pa joj rekne: "Ako ovo sve danas ne oprede¹ i u koko¹ku ne smota¹, ne idi mi doveèe kuæi, ubiæu te." Ðevojka sirota iduæi za govedima prela je koliko je mogla, a kad na podne goveda polije¾u u plandi¹tu, ona videæi da se na kuðelji ne poznaje ¹to je oprela, stane plakati. Kad je vidi ona krava ¹to joj je bila mati ðe plaèe, zapita je ¹to joj je, a ona joj ka¾e sve redom ¹to je i kako je. Onda krava tje¹eæi je rekne joj da se za to ne brine ni malo: "Ja æu" veli "kuðelju uzimati u usta i ¾vakati pa æe se na moje uho pomoliti ¾ica, a ti je uhvati pa odmah motaj na koko¹ku." Tako i uèine: krava stave kuðelju u usta uzimati i ¾vakati a ðevojka na uho njezino ¾icu izvlaèiti i motati, i odmah budu gotove. Kad ðevojka u veèe maæesi da veliku koko¹ku, maæeha joj se vrlo zaèudi, pa joj sjutridan da jo¹ vi¹e kuðelje, a kad ona i ovo oprede i smota kao i ono prije i uveèe donese koko¹ku gotovu, ona pomisli u sebi da to njoj poma¾u njezine drugarice, pa joj treæi dan da jo¹ vi¹e kuðelje, ali kradom po¹alje za njom i svoju kæer da gleda ko to njoj poma¾e presti i motati. Kad se ova poslana ðevojka privuèe te vidi kako krava kuðelju uzima i ¾vaæe a pastorka na njezino uho preðu mota, ona se vrati kuæi i ka¾e sve materi svojoj. Po tom maæeha navali na svoga mu¾a da se krava ona zakolje; mu¾ je iznaprije ¾enu od toga odvraæao, ali najposlije kad se ¾ena nije ¹æela okaniti, pristane i on na to, i ka¾e joj da æe je u taj i u taj dan zaklati. Kad pastorka za to dozna ona stane jednako plakati, a kad je krava zapita za ¹to plaèe i ona joj ka¾e sve ¹to je i kako je, reèe joj krava: "Muèi ti, ne plaèi, veæ kad mene zakolju, da ne jede¹ od mene mesa, veæ kosti moje da pokupi¹, pa da ih za kuæom pod tijem i pod tijem kamenom zakopa¹ u zemlju, pa kad ti bude kaka nevolja doði na moj grob i naæi æe¹ pomoæ." Kad kravu zakolju i meso joj stanu jesti, ðevojka nije ¹æela okusiti izgovarajuæi se da nije gladna i da ne mo¾e, nego pokupi sve njezine kosti pa ih zakopa ðe joj je krava kazala. Ðevojci je ovoj bilo ime Mara, ali kako je poslije toga najvi¹e radila i slu¹ala u kuæi: nosila vodu, gotovila jelo, prala sudove, mela kuæu i radila sve ostale kuæevne poslove, i kako se tako najvi¹e oko vatre nalazila, prozovu je maæeha i njezina kæi pepeljugom. Jednom u neðelju maæeha opremiv¹i se sa svojom kæeri u crkvu prospe po kuæi punu kopanju prosa pa reèe pastorci: "Ti pepeljugo! ako ovo sve proso ne pokupi¹ i ruèak ne zgotovi¹ dok mi iz crkve doðemo, ubiæu te." Po¹to one otidu u crkvu, ðevojka sirota stane plakati govoreæi u sebi: "Za ruèak mi nije brige, lasno æu ga zgotoviti, ali ko æe toliko proso pokupiti!" U tom joj padne na um ¹to joj je krava rekla ako kad bude u nevolji da ide na njezin grob i da æe naæi pomoæ, pa otrèi odmah onamo, kad tamo, ali ¹ta da vidi! na grobu stoji velikaèki sanduk otvoren pun svakojakijeh dragocjenijeh haljina, a na zaklopcu njegovu dva bijela goluba, pa joj reku: "Maro! uzmi iz sanduka haljine koje hoæe¹, pa se obuci i idi u crkvu, a mi æemo proso pokupiti i ostalo sve urediti." Ona vesela uzme prve haljine s vrha sve od same svile, pak se obuèe i otide u crkvu. U crkvi sve se, i ¾ensko i mu¹ko, zaèudi njezinoj ljepoti i njezinijem haljinama, a najvi¹e ¹to niko nije znao ko je ona i otkuda je, a osobito joj se zaèudi i oko na nju baci carski sin koji se onðe desio. Kad bude ispred svr¹etka leturðije, ona se iz crkve iskrade pa bje¾i kuæi, pa svukav¹i svoje haljine ostavi ih u sanduk, a on se sam zatvori i nestane ga, a ona br¾e k vatri, kad tamo a to proso pokupljeno, ruèak gotov i sve ureðeno. Malo postoji, al eto ti joj maæehe sa kæerju svojom iz crkve, i vrlo se zaèude kad vide sve ureðeno pa i proso pokupljeno. Kad bude u drugu neðelju, maæeha se sa svojom kæerju opet spremi u crkvu i na pohodu prospe jo¹ vi¹e prosa po kuæi pa ka¾e pastorci kao i prije: "Ako to sve proso ne pokupi¹: i ruèak ne zgotovi¹ i ostalo sve ne uredi¹ dok mi doðemo iz crkve, ubiæu te." Po¹to njih dvije otidu u crkvu, pastorka odmah k materinu grobu, kad tamo, a to sanduk opet otvoren kao i prije i na zaklopcu stoje dva bijela goluba, pa joj reku: "Obuci se ti, Maro, pa idi u crkvu, a mi æemo proso pokupiti i ostalo sve urediti." Onda ona uzme iz sanduka haljine sve od èistoga srebra, pak se obuèe i otide u crkvu. U crkvi joj se opet zaèudi sve jo¹ vi¹e nego prije, a carev sin oèiju ne smeta¹e s nje; ali kad bude ispred svr¹etka leturðije, ona se izmeðu naroda nekako ukrade, te bje¾i kuæi, pak se br¾e bolje svuèe i haljine ostavi u sanduk, pa k vatri. Kad joj maæeha sa svojom kæerju doðe iz crkve, jo¹ veæma se zaèude kad vide proso pokupljeno, ruèak gotov i ostalo sve ureðeno, i nikako se nijesu mogle doèuditi. Kad bude u treæu neðelju, one se opet spreme u crkvu, pa na pohodu maæeha prospe jo¹ vi¹e prosa po kuæi i ka¾e pastorci kao i prije: "Ako ovo proso sve ne pokupi¹, ruèak ne zgotovi¹ i ostalo sve ne uredi¹ dok mi doðemo iz crkve, ubiæu te." Po¹to one otidu iz kuæe, pastorka odmah k materinu grobu i naðe opet sanduk otvoren i na zaklopcu dva bijela goluba koji joj reku da se obuèe i da ide u crkvu a da se ne brine ni za ¹to u kuæi. Onda ona uzme iz sanduka haljine sve od suha zlata pak se obuèe i otide u crkvu. U crkvi joj se svi zaèude jo¹ veæma, a carev je sin bio namislio da je ne pu¹ta kao i prije, veæ da je èuva da vidi kuda æe. Kad bude ispred svr¹etka leturðije te ona poðe da ide, a carev sin za njom ustopice, i tako ona izmeðu naroda provlaèeæi se i bje¾eæi nekako joj spadne papuèa s desne noge, i ona ne imajuæi kad tra¾iti je pobjegne bosonoga a carev sin uzme joj papuèu. Do¹av¹i ona kuæi svuèe se i haljine ostavi u sanduk pa odmah k vatri kao i prije. Carev sin potom zaðe s onom papuèom njezinom da je tra¾i po svemu carstvu ogledajuæi svakoj ðevojci papuèu na nogu, ali kojoj duga, kojoj kratka, kojoj uska, kojoj ¹iroka, ne mo¾e ni jednoj da pristane. I tako iduæi od kuæe do kuæe doðe i kuæi njezina oca. Maæeha njezina kad je viðela da æe carev sin doæi i njihovoj kuæi da tra¾i onu ðevojku, ona nju pred kuæom sakrije pod korito. Kad carev sin doðe s papuèom i zapita imaju li kaku ðevojku u kuæi, ona mu ka¾e da imaju i izvede mu svoju kæer. Kad joj papuèu on ogleda na nogu, ali joj papuèa ne mo¾e ni na prste da se navuèe; onda carev sin zapita imaju li u kuæi jo¹ kaku ðevojku, a ona mu ka¾e da nemaju vi¹e nikake. U tom pijevac skoèi na korito pak zapjeva: "Kukurijeku, evo je pod koritom." Maæeha povièe: ,.I¹, orao te odnio!" Carev sin èuv¹i to, potrèi br¾e bolje ka koritu te ga digne, kad tamo, a to pod njim ona ista ðevojka ¹to je bila u crkvi i u onijem istijem haljinama u kojijem je treæi put bila, samo bez papuèe na desnoj nozi. Kad je carev sin ugleda, on se gotovo obeznani od radosti, pa joj br¾e bolje papuèu nazuje na desnu nogu, i videæi da joj je ne samo taman na nogu nego da je upravo i onaka kao i ona ¹to joj je na lijevoj nozi, odvede je svome dvoru i o¾eni se njome.