Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Bio èovek udov i imao jedno mu¹ko i jedno ¾ensko dete, pa se o¾eni na novo i druga mu ¾ena dovede pastorku. Ova ¾ena sve je volela svome detetu, a na ono dvoje pastorèadi mrzila i svakojako ih muèila. Najposle reèe mu¾u: "Èuje¹, èoveèe; ja ove troje dece vi¹e ne mogu gledati, nego ih vodi iz kuæe, ili ne æemo ni nas dvoje zajedno hleba jesti." Èovek je stane bla¾iti: "Ta nemoj ¾eno, za Boga! kuda znam s njima?" "Makar kuda," odgovori ¾ena, "odvedi ih u planinu, pa ih ostavi u planini, ¹to im drago." Najposle navrati mu¾a te joj reèe da æe sutra odvesti decu u planinu i onamo ih ostaviti. A to sve slu¹ala njegova kæi, pa plaèuæi ka¾e bratu svome, koji je bio mlaði od nje: "moj brate! na¹ otac hoæe sutra da nas odvede u planinu, pa da nas onamo ostavi. Nego zna¹ ¹ta æemo raditi? Da napunimo d¾epove pepela, pa putem za sobom pomalo da prosipamo, kad u mene nestane, onda ti, pa æemo posle iz planine po pepelu moæi doæi kuæi. Kad bude ujutru oni se sirote ukradu, te napune d¾epove pepela, i kad ih otac zovne da idu s njim, oni poðu. Iduæi tako zadugo deca su prosipala za sobom pomalo pepela. Kad ih otac dovede usred ¹ume, reèe im: "Sedite ovde malo, sad æe tata doæi." Deca sednu, i on se tako ukrade od njih i otide kuæi, a deca èekajuæi onde oca ogladne, i kad bude pred noæ, ona se po pepelu vrate natrag kuæi; ali kad doðu tamo, ne smednu odmah uæi unutra, nego se pod strehom sakriju kraj pend¾era da èuju ¹ta se u kuæi radi i govori. U to vreme èovek i ¾ena bili su za veèerom, pa po¹to veèeraju, rekne ¾ena: "Da je ovde sad ono na¹e dvoje dece, dali bismo im ovo malo korica, te bi i oni mogli veèerati." A deca onda kroz pend¾er: "Evo nas majko!" pa utrèe unutra. Kad ih zapitaju kako su do¹li, mu¹karac ka¾e upravo da su do¹li po pepelu. Kad deca po tom veèeraju i legnu spavati, ¾ena opet navali na èoveka da ih sutradan odmah vodi opet, a ona æe pepeo sakriti. Deca to èuju opet, pa kad ujutru rano ustanu, ne na¹av¹i pepela nakupe mekinja u d¾epove, pa kad ih otac opet povede u planinu, oni stanu pomalo prosipati mekinje. Kad ih otac odvede daleko u ¹umu, on im nalo¾i vatru, pa uzev¹i tikvu poðe kao na vodu rekav¹i deci da sede kod vatre, a on æe sad doæi, i tako se od njih ukrade i otide kuæi, a deca ostanu sama u planini. Deca su dugo sedila kod vatre i èekala oca, a kad vide da njega nema, a noæ se prikuèi, ona poðu po mekinjama kuæi, kad tamo, a to nekake zverke nai¹le te mekinje sve pojele. Deca kad to vide, briznu plakati pa se vrate k vatri. U tom udare onuda nekaki Èivuti, pa kad opaze vatru, doðu k deci pa ih zapitaju ¹ta rade ovde, i imaju li jo¹ koga onde, a po¹to im deca pripovede sve ¹ta je i kako je, reku im Èivuti da idu s njima i da æe im u njih dobro biti. Deca pristanu na to i poðu s Èivutima, i Èivuti ih odvedu svojoj kuæi. Oni kod kuæe nisu nikoga imali do samo jednu mater, pa kad doðu kuæi, mu¹ko dete zatvore da se goji a devojku ostave da im mater slu¹a. Kad se dete dobro uhrani i ugoji, Èivuti polazeæi na posao nekakav zapovede materi da ga ispeèe pa kad doðu doveèe s posla da ga pojedu. Devojèica je za ono vreme ¹to je kod Èivuta provela, bila uved¾bala ne¹to Èivutski, te je razumela ¹to su Èivuti materi kazali za njenoga brata, pa otide i ka¾e bratu: "Brate, danas Èivuti odo¹e nekuda i zapovedi¹e materi da te ispeèe; nego mi da gledamo da babu turimo u peæ." Kad bude posle podne, u¾ari baba peæ i izvede dete da ga u nju turi, pa mu reèe da sedne na lopatu. Onda devojèica reèe babi: "Majko! on je jo¹ mlad i nejak, pa ne zna kako to treba, nego sedi ti najpre da on vidi." Baba to uèini i sedne, a oni za lopatu te s njom u peæ i baba se ispeèe. Onda deca be¾i iz kuæe, i be¾eæi doðu na jednu vodu i na njoj naðu most, te br¾e preðu na onu stranu i doðu u ¹umu. Kad Èivuti u veèe doðu gladni kuæi, viknu mater da im donese jesti, ali u kuæi nigde nikoga, nego osete miris od peèenja, kad izvuku peèenje iz peæi, poznadu svoju mater pa br¾e bolje za decom u poteru. Kad doðu na onu vodu, a to udarila plaha ki¹a i most odnela, i oni ne mogav¹i preæi preko vode, vrate se natrag. Deca tumarajuæi kojekuda po planini najposle doðu na jedan izvor, i kod onoga izvora naðu jednu ¾enu, i nazovu joj pomozi Bog! pa se napiju vode i sednu da se odmore. Onda reèe ¾ena devojèici: "Æerko! da ti legnem glavom na krilo da me malo poi¹te¹." A ona joj odgovori: "Drage volje, majko." I tako ¾ena legne devojci glavom na krilo, pa je onda zapita od kuda su njih dvoje. Devojèe joj plaèuæi pripovedi sve ¹ta je i kako je, pa joj najposle reèe: "Majko! kako ti miri¹e glava!" Onda ¾ena ustane s njezina krila, pogledi ¾alosnu i plaènu devojèicu, pa joj reèe: "Kudgod hodila, sretna bila, kad plakala, biser ti i¹ao iz oèiju mesto suza, i kad govorila, ru¾a ti zlatna iz usta izlazila!" Posle toga ¾ena poka¾e deci kuda æe izaæi na put, i deca otidu a ¾ena ostane kod izvora. Deca izi¹av¹i na put otidu kuæi. Devojèica kako opazi maæiju i oca, brizne plakati, a maæija kako vidi da joj mesto suza biser iz oèiju ide, ra¹iri ruke, pa je stane grliti i ljubiti: "Blago meni kad si mi do¹la! A gde si mi tako bila?" Devojèica kad stane pripovedati, a iz usta sve zlatna ru¾a. Onda se maæija jo¹ veæma zaèudi, pa je zapita: "Gde si taku blagodet na sebe dobila?" Devojèica joj ka¾e kako su u planini tu i tu na¹li ¾enu na izvoru pa je ¾ena blagoslovila. Onda maæija zapita: "A jeli ta ¾ena jo¹ tamo da i ja svoju æer k njoj po¹ljem da dobije tu blagodet." Devojèica joj odgovori da je iza njih onde ostala. I tako maæija stane govoriti svojoj kæeri da ide onamo, a ona se zatezala i suprotila, ele najposle mati je kojekako namoli i ona otide i naðe onu ¾enu na izvoru. Kad doðe na izvor, mesto da joj nazove pomozi Bog, ne reèe joj ni¹ta, nego u sebi promrmlja "Eto one ¾enturine, ubio je Bog!" Pa se napije vode i sedne kod izvora kao ¹to su joj kazali. ®ena odmah pristupi k njoj pa joj reèe: "Da ti legnem glavom na krilo da me malo poi¹te¹." A ona joj odgovori: "Hoæu da, Bog zna kakva ti je glavurina", i stane plakati: "Ne bih ja ni do¹la ovamo, da me nije moja matere¹ina oterala." Onda je ¾ena pogledi, pa joj reèe: "Tamo njoj krvave suze iz oèiju letele kad plakala, a kad govorila, tamo ona prskala i balila te te ne mogli ljudi slu¹ati." Posle toga devojka se vrati kuæi maji svojoj, a maja je jedva doèeka i ra¹iri ruke pred nju, a kad ona progovori, stane prskati i baliti, da se mati upropasti ¹ta joj je. Devojka onda okrene plakati: "Ti si mi kriva," a suze krvave polete joj niz obraze. Za onu se sirotu devojku posle proèuje do cara, te car po¹lje po nju i uzme je za svoga sina, a ona uzme i svoga brata k sebi, te su tako sretno ¾iveli. A ona druga devojka sa svojom materom i oèuhom ostane onako.