Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Putovao nekud èoek sa ¾enom, pa udare preko livade skoro poko¹ene, onda èoek reèe: "Ala ¾eno! lijepo ti je ova livada poko¹ena!" A ¾ena: "Zar ti je napalo na oèi, te ne vidi¹ da to nije ko¹eno, nego stri¾eno!" A èoek opet: ,Bog s tobom, ¾eno! Kako æe se livada striæi? to je ko¹eno, eto vidi¹ otkosa." I tako èoek dokazujuæi da je ko¹eno, a ¾ena da je stri¾eno, svade se, i èoek udari ¾enu, pa joj stane vikati da uæuti; a ¾ena pristane pored puta uz èoeka, pa mu unese dva prsta pod oèi, i njima striguæi kao no¾icama, stane vikati: "Stri¾eno! stri¾eno! stri¾eno!" Iduæi ona tako pored puta, a ne gledajuæi preda se nego èoeku u oèi i u svoje strickanje, nagazi na nekakvu jamu, koja je od ozgo bila pokrivena otkosima, i u nju upadne. Kad vidi èoek ðe se ona strovali i zamkne u jamu, a on reèe: "A! tako tebi valja!" Pa otide svojim putem i ne nadvirujuæi se nad jamu. Poslije nekoliko dana ra¾ali se èoeku pa stane u sebi govoriti: "Hajde da je izvadim, ako jo¹ bude ¾iva! Kaka je taka je; a mo¾e biti da æe se u napredak ¹to i popraviti;" pa uzme u¾e i otide nad jamu, pa pusti u¾e u jamu i stane vikati da se uhvati za u¾e, da je izvuèe na polje. Kad veæ opazi da je u¾e zateglo, a on onda povuci! Kad veæ u¾e prikupi blizu kraja, ali ima ¹ta viðeti: mjesto ¾ene, uhvatio se za njega ðavo, s jedne strane bijel kao ovca, a s druge crn kao ¹to i jest. Èoek se upla¹i, pa poðe da upusti u¾e, a ðavo povièe: "Dr¾i, da si mi po Bogu brat! izvuci me na polje, pa me ubij ako mi ne æe¹ ¾ivota pokloniti; samo me izbavi odavde." Èoek primi za Boga, i izvuèe ðavola na polje. Ðavo odmah zapita èoeka kakva ga je tu sreæa donijela da ga izbavi, i ¹ta je tra¾io u toj jami; a kad mu èoek ka¾e da mu je tu prije nekolika dana upala ¾ena, i da je do¹ao sad da je izvadi, onda ðavo povièe: "©ta pobratime, ako Boga zna¹! Pa to tvoja ¾ena! i ti mogao s njom ¾ivljeti! I opet do¹ao da je izvadi¹! Ta ja sam u tu jamu upao prije toliko vremena, pa mi je iz najprije istina bilo te¹ko, a poslije sam se bio kojekako navikao; ali kako ta prokleta ¾ena doðe k meni, malo za ova nekolika dava ne crkoh od njezina zla: saæerala me bila u kraj, pa vidi¹ kako mi je ova strana ¹to je bila od nje, osijeðela, sve od njezina zla!

Proði je se, ako Boga zna¹! Ostavi je tu ðe je; a evo ja æu tebe uèiniti èestita, ¹to si me od nje izbavio" pa i¹èupa iz zemlje jednu travku, i pru¾i je èoeku: "na ti ovu travu, te je ostavi; a ja idem, pa æu uæi u kæer toga i toga cara; iz svega æe carstva doæi ljekari i popovi i kaluðeri da je lijeèe i da mene æeraju, ali ja ne æu iziæi dokle goð ti ne doðe¹; a ti se naèini ljekar, pa i ti doði da je lijeèi¹ i samo je okadi ovom travom, a ja æu odmah iziæi, po tom æe tebi car dati svoju kæer, i uzeæe te da caruje¹ s njime." Èoek uzme travu, te ostavi u torbu, pa se oprosti s pobratimom i rastanu se. Poslije nekoliko dana pukne glas da je bolesna careva kæi: u¹ao ðavo u nju. Skupe se iz cijeloga carstva ljekari i popovi i kaluðeri, ali zaludu, ne mo¾e niko ni¹ta da uèini. Onda èoek uzme torbu s travom, te objesi o vratu, i uzme ¹tap u ¹ake, pa zapali pje¹ice u carsku stolicu, i upravo u careve dvore. Kad se prikuèi sobama ðe boluje careva kæi, vidi ðe lete ljekari i ljekarice; popovi, kaluðeri i vladike èate molitve, svje¹tavaju masla, dr¾e denija, i zovu ðavola da iziðe, a ðavo jednako vièe iz ðevojke i ruga im se, poðe i on tamo sa svojom torbom, ali ga ne pu¹taju unutra; onda on otide u kuæu upravo carici, pa joj ka¾e da je i on ljekar, i da ima travu kojom je on do sad i¹æerao nekoliko ðavola. Carica, kao svaka mati, skoèi br¾e bolje i odvede ga ðevojci u sobu. Kako ga ðavo opazi, on mu progovori: "Tu si pobratime?"

"Tu sam."

"E dobro! a ti èini svoje, pa æu ja iziæi; ali ti vi¹e da ne ide¹ za mnom ðe se ja oglasim, jer ne æe dobro biti" (ovo su oni tako govorili da niko drugi nije mogao èuti ni razumjeti osim njih dvojice). Èoek izvadi svoju travu iz torbe, te okadi ðevojku, a ðavo iziðe, i ðevojka ostane zdrava kao od majke roðena. Svi ostali ljekari kao posramljeni raziðu se kud koji, a ovoga zagrle car i carica kao svoga sina, pa ga uvedu u riznicu, te ga preobuku i dadu za njega svoju jedinu kæer, i pokloni mu car pola carstva svoga. Poslije nekoga vremena otide onaj isti ðavo te uðe u kæer drugoga veæega cara, koji je bio kom¹ija s ovijem. Udare svud po carstvu tra¾iti joj lijeka, a kad ne naðu, onda razberu kako je i ovoga cara kæi bila tako bolesna, pa je izlijeèio nekakav ljekar, koji je sad njegov zet. Tada onaj car napi¹e knjigu tvome kom¹iji, i moli ga da mu po¹lje onoga ljekara ¹to mu je kæer izlijeèio, da izlijeèi i njegovu kæer od onake bolesti, pa æe mu dati ¹togoð i¹te. Kad to car ka¾e svome zetu, a zet se opomene ¹to mu je najposlije kazao pobratim na rastanku, pa ne smije da ide, nego se stane odgovarati da je on veæ pobacio lijeèenje, i da vi¹e ne zna lijeèiti. Kad to odgovore onome caru, a on po¹lje drugu knjigu, i ka¾e da æe dignuti vojsku i zametnuti krajinu ako mu car ne po¹lje svoga ljekara. Kad ovom caru doðe takovi glas, on ka¾e svom zetu da drukèije biti ne mo¾e, nego da treba iæi. Kad se carev zet vidi na nevolji, spremi se i otide. Kad doðe carevoj kæeri, a ðavo se zaèudi, pa povièe: "A! pobratime, ¹ta æe¹ ti ovðe? Nijesam li ja tebi kazao, da ti vi¹e ne ide¹ za mnom?"

"E! moj pobratime!" progovori carev zet, "ne idem ja da tebe æeram iz careve kæeri, veæ te tra¾im da te pitam ¹ta æemo sad? izi¹la moja ¾ena iz jame, pa ¹to tra¾i mene, kojekako; ali tebe! ¹to mi je nijesi dao izvaditi iz jame."

"©ta naopako! izi¹la tvoja ¾ena!" povièe ðavo, pa skoèi iz careve kæeri, i uteèe èak u sinje more, i vi¹e se nikad ne vrati meðu ljude onome drugom dva novca prida, ali ne imajuæi ni njih kod sebe ostane mu ih du¾an, i kao za bolju tvrðu da æe mu ih za celo vratiti pobrate se. Promeniv¹i sad vreæe pobegne jedan na jednu a drugi na drugu stranu misleæi svaki da je drugoga prevario, a kad doðu svaki svojoj kuæi i izruèe hespap iz vreæa, onda vide da ni jedan upravo nije prevaren. Posle nekoga vremena digne se onaj ¹to je imao mahovinu da tra¾i svoga pobratima i da i¹te dva novca, i na¹av¹i ga u jednom selu kod popa u najmu ka¾e mu: "Ti, pobratime, prevari mene." A on mu odgovori: ,Vala, pobratime, i ti si mene." Po tom onaj stane iskati dva novca govoreæi da ono valja platiti ¹to je obreèeno i pobratimstvom potvrðeno. I ovaj pristane da valja platiti, ali se stane izgovarati da nema dva novca, "nego" veli "u moga popa za kuæom ima velika jama u zemlji, u koju on èesto silazi, i po svoj prilici biæe u njoj novaca ili kakih drugih skupocenih stvari; nego hajde doveèe spusti ti mene u jamu, pa kad je oplenimo, onda æemo dobit podeliti, i ja æu ti platiti dva novca." Ovaj na to pristane. Kad bude u veèe, popov najamnik naðe vreæu i u¾e, pa oti¹av¹i s pobratimom nad jamu, uðe u vreæu, i pobratim ga sve¾e preko srede, pa spusti u jamu. Kad ovaj dole iziðe iz vreæe, i po jami tuc tamo tuc amo ne naðe ni¹ta do ¾ita, pomisli u sebi: "Ako ja pobratimu sad ka¾em da nema ni¹ta, on mo¾e otiæi i mene u jami ostaviti, pa ¹to æu sutra od popa kad me naðe u jami?" Pa onda opet uðe u vreæu, i dobro se sve¾e u¾em, pa povièe pobratimu: "Pobratime, vuci vreæu, puna je sva¹ta!" Vukuæi pobratim vreæu, pomisli u sebi: "©ta da ja ovo delim s pobratimom? Bolje je da ja ovo nosim sam, a on neka gleda kako æe iziæi iz jame." Pa uprtiv¹i vreæu s pobratimom na leða, pobegne preko sela: a za njim pristane mnogo pasa lajuæi i goneæi ga. Kad malo posustane, i vreæa mu se niz leða ponisko obesi, onda pobratim iz vreæe povièe: "Di¾i, pobratime, ujedo¹e me psi!" Kad ovaj to èuje, a on baci vreæu na zemlju. Onda onaj iz vreæe rekne: "Tako ti, pobratime, ¹æa¹e mene da prevari¹?" A onaj mu odgovori: "Vala i ti si mene prevario." I onde posle dugoga razgovora obreèe onaj ¹to je du¾an dva novca da æe ih jamaèno platiti kad mu pobratim drugi put doðe, pa se rastanu. Posle mnogo vremena ovaj ¹to je bio u popa u najmu steèe svoju kuæicu i o¾eni se, i jedan dan sedeæi sa ¾enom pred kuæom opazi poizdaleka pobratima gde se uputio u pravo k njegovoj kuæi, pa povièe ¾eni: "®eno! eto moga pobratima! Du¾an sam mu dva novca. Sad se veæ nema kud kamo, jer sam mu obrekao platiti ih kad me naðe. Nego ja idem leæi u kuæi, a ti me pokrij, pa se prenema¾i i jauèi, i ka¾i da sam umro, te æe se on onda vratiti natrag." Pa onda legne u kuæi naleða¹ke i prekrsti ruke, a ¾ena ga pokrije i stane jaukati. U tom pobratim pred kuæu, i nazvav¹i joj "Pomozi Bog!" zapita jeli to kuæa toga i toga; a ¾ena mu prenema¾uæi se odgovori: "Jest, kuku mene kukavici, evo ga u kuæi gde le¾i mrtav." Onda pobratim rekne: "Bog da mu du¹u prosti! On je bio moj pobratim. Mi smo zajedno radili i trgovali, i kad sam ga tako na¹ao, barem æu èekati da ga otpratim do groba i da bacim zemlje nanj." ®ena mu rekne da æe mu biti dugo èekati dokle ga stanu sahranjivati, veæ neka ide. Ali on odgovori: "Bo¾e saèuvaj! kako bih ja ostavio tako svoga pobratima? Èekaæu makar bilo tri dana, dokle ga ne sahrane." Kad ¾ena u kuæi ka¾e to mu¾u polako, mu¾ joj reèe neka ide popu te mu ka¾e da je on umro, veæ neka ga nose u crkvu, oko koje je po brdu bilo i groblje, ne æe li pobratim onda otiæi. Kad ¾ena otide i to popu ka¾e, pop sa nekolika èoveka doðe, te onoga nazovi mrca metnu na nosila, i odnesav¹i ga u crkvu onako na nosilima ostave ga nasred crkve, da onde po obièaju prenoæi, pak æe ga sutradan opojati i sahraniti. Kad pop s ostalim ljudima poðe iz crkve, pobratim ka¾e da on pobratima svoga, s kojim je toliko mnogo trgovao i soli i hleba jeo, ni po ¹to ne æe ostaviti sama, nego da æe ga svu noæ èuvati. I tako ostane u crkvi. Onu noæ udare onuda nekaki hajduci koji su neèije dvore bili poharali, i mnogo blago i ruho i oru¾je bili zadobili; i kad budu pored crkve i vide unutra sveæu gde gori, reknu meðu sobom: "Hajdemo u ovu crkvu da podelimo svoju dobit." Kad pobratim vidi gde ljudi s oru¾jem ulaze u crkvu, on se sakrije u jedan ugao; a hajduci u¹av¹i unutra posedaju i blago podele sve kalpacima, a ruho i oru¾je kako se moglo. Oko svega se pogode i namire, samo ostane jedna sablja, za koju su gdekoji od njih mislili da vredi mnogo novaca. Onda jedan uzev¹i je u ruke, skoèi na noge govoreæi: "Stani da je o ovoga mrca ogledamo jeli taka kao ¹to je hvalite: ako mu od jednom oseèem glavu, ba¹ je dobra." Pa onda poðe k nosilima, ali se nazovi mrtvac u jedan put ispravi i sedne vièuæi: "Mrtvi! kamo te se?" A pobratim iz ugla: "Evo nas, svi smo gotovi." Kad hajduci to èuju, onaj pobaci sablju, a oni drugi ostave svoje delove na gomilama, pa skoèe i pobegnu bez obzira. Po¹to daleko otidu, onda reèe haramba¹a: "O braæo za Boga! mi hodismo po gori i po svakim mestima i danju i noæu, bismo se s ljudima, i udarasmo na kule i dvorove, i ni oda ¹ta se ne popla¹ismo do noæas od mrtvih ljudi! Ima li koji junak meðu nama da se vrati natrag da vidi kako je sad u onoj crkvi?" Jedan veli: "Ja ne æu," drugi veli: "Ja ne smem," treæi veli: "Ja bih volij udariti na deset ¾ivih nego li na jednoga mrtvog," dok se najposle jedan ne naðe te reèe da æe on iæi. I on vrativ¹i se natrag privuèe; se polagano pod crkveni prozor eda bi ¹to èuo, a u crkvi pobratimi podelili sve hajduèko blago i ruho i oru¾je, pak se najposle oko dva novca svadili i gotovo poèupali. Hajduk ispod prozora ni¹ta drugo nije mogao èuti do viku: "Kamo meni dva novca? Daj moja dva novca!" U tome onaj ¹to je bio du¾an opazi hajduka pod prozorom, pa br¾e bolje rukom kroz prozor te mu zgrabi kapu s glave, pa je pru¾i pobratimu: "Aratos ti dva novca! Evo ti za dva novca." Kad hajduk vidi ¹ta od njega bi, on be¾i bez obzira, i do¹av¹i u dru¾inu pola mrtav povièe: "Braæo hvala Bogu kad ¾ivi pobegosmo! Mi blago delismo kalpacima, a sad ustali svi mrtvi, pa svakome jedva po dva novca dopalo, a jednome ni to nije moglo iziæi, nego uze¹e moju kapu te mu dado¹e za dva novca."