Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Nekakav kralj imao jednu kæer, koja je bila mnogo lijepa. Nje se ljepota bila razglasila po svijetu. Tu su ti i¹li kraljevi i carevi da je prose, ili od èuda samo da je vide. Ali otac njezin nije je stio nikome drugome dati do onome koji bi se na¹ao mudriji od njega da ga kako prevari. To zaèuje na daleko jedan bogati èoek, pa kreæe iz daleke zemlje, i pro¹av¹i mnoge zemlje i gradove nanese ga jedno veèe put pred kuæu jednoga bogatog èoeka. Kad zapita mo¾e li noæiti, domaæin ga jedva doèeka i odgovori mu da mo¾e, za ¹to ne bi! Domaæin radi gosta odmah zakolje brava, i kad ga iznesu za veèeru, ostave od njega glavu èobanu, koji bje¹e u planini kod stoke. Kad sjutradan svane, krene se putnik dalje svojijem putem da prosi u kralja ðevojku. Iduæi kroz planinu naðe èobana od one kuæe ðe je bio na konaku, i nazvav¹i mu Bo¾ju pomoæ, reèe: "Dobro pase¹! "A on mu odgovori: "Pasem da ih napasem." Putnik opet reèe: "Ja sam sinoæ u vas na konaku bio." A èoban mu odgovori: "Neka si bio; put te nanio." Onda opet putnik: "Kad sam do¹ao u va¹ dom, za mene su brava zaklali." A èoban: "Kad ljudi dolaze, za njih valja meso da se i kolje." Opet putnik: "Za tebe smo glavu ostavili." A èoban: "Glava glavi i ide." Opet putnik: "Èeljad od kuæe metnu¹e je na policu, a doðe kuèka pa izjede." A èoban: "Za nju je i bila." Opet mu reèe putnik: "Tvoj otac doðe te ubi onu kuèku." A èoban: "Ako su je ubili, to je i zaslu¾ila." Opet putnik: "Po¹to je ubi¹e, baci¹e je na buni¹te." A èoban: "Ako su je na buni¹te bacili, onðe je i ¾iva le¾ala." Kad putnik èuje ðe èoban tako na svaku odgovara, vrlo se zaèudi i pomisli u sebi da bi on bio dobar za prosca one kraljeve ¹æeri, pa mu reèe: "Tako ti vjere, primakni se bli¾e da jo¹ malo zborimo." A èoban mu odgovori: ,Prièekaj malo dok vratim ovce." Pa onda èoban otrèi te povrati ovce, pa se primakne onome èoeku; a èoek mu reèe: "Evo sam krenuo k tome i tome kralju da prosim u njega ðevojku, ali on ðevojke svoje ne da nikome drugome do onome koji bi se na¹ao mudriji od njega da ga kako prevari. A ja viðu da si ti hitre pameti, i da umije¹ dobro i mudro zboriti, bi li dakle po¹ao sa mnom k tome kralju, eda bi mi kako ðevojku isprosio?" Na to reèe èoban: "Ja æu poæi." Pa otole zajedno krenu i doðu u grad ðe je ¾ivljeo oni kralj. Kad doðu na kraljeva vrata onðe ih doèeka stra¾a pa ih zapita: "Kud idete?" A oni ka¾u stra¾i: "Mi idemo ka kralju da prosimo ðevojku." A stra¾a odgovori: "Svakome je slobodno proæi ko ide da prosi ðevojku." Pa ih propusti. Kad iziðu gore pred kralja, onda oni bogati èoek progovori: "Pomozi Bog, na¹ svijetli kralju!" A kralj mu pomoæ prihvati: "Bog vam dobro dao, ðeco!" Pa onda reèe onome bogatom èoeku: "©to je do¹ao oni vlah u gruboj robi?" A èoban ne dade èoek da odgovara, nego se sam uteèe i reèe: "Ako sam ja vlah u gruboj robi, ja imam vi¹e blaga nego oni u lijepoj robi, i suvi¹e imam tri hiljade ovaca. Pa u jednu dubodolinu muzem, u drugoj sirim, a u treæu smok sla¾em." Onda mu kralj reèe: "To je dobro kad ti toliko blago ima¹." A èoban prihvati: "Nije ovo dobro, nego je zlo." A kralj mu reèe: "Okle mo¾e biti zlo kad ti ka¾e¹ toliko dobro?" Onda èoban odgovori: "E, vas mi se po¹teti smok, i uèini se gnoj." Onda kralj reèe: "Jazuk! toliko se ¹tete uèini." A èoban prihvati: "To mene nije zlo, nego mije dobro." A kralj reèe: "Kako, more?" Tada èoban odgovori: "Ja uzeh plug i volove, pa uzorah tri stotine dana, te sve posijah ¹enicu." A kralj mu onda reèe: "To je dobro kad si toliko ¹enice posijao." A èoban prihvati: "Valaj nije dobro, no je zlo." A kralj reèe: "©to, jadan?" Odgovori èoban: "Prometnu mi se ona ¹enica: sve niko¹e bukve i jele." Tada kralj reèe: "Oh, tu bi mnogo ¹tete!" A èoban prihvati: "Tu mene nije ¹tete, veæ mi je korist." Veli mu kralj: "Kako ti mo¾e biti korist kad ti se toliko ¹enice prometnu?" Èoban mu odgovori: "Jere naleæe jedno jato èela, pa sve priti¹te one bukve i jele, ni se viðe grane ni korijena." Tada veli car: "To je dobro kad toliko doleæe èela." A èoban prihvati: "Valaj nije dobro, no je zlo." Opet car: "©to, more?" A èoban odgovori: "Pripeèe sunce Ilijinsko, pa se otopi oni kljuk i med pa se prosu po dolini vas." Tada kralj reèe: "Valaj i jest tu bilo zla." A èoban prihvati: "Valaj nije zla, nego dobra." Opet pita kralj: "Kako more?" A èoban odgovori: "Ja uhvatih jednu buhu, i zaklah je, pa je odrijeh na mijeh i nabih tri stotine tovara." Tada kralj reèe: "Valaj ba¹ jest to la¾no zboriti." A èoban odgovori: "Ako je la¾no zboriti, ti si za istinu vjerovao. Ja sam te dosta prevario, nego daj ðevojku, ja sam je zaslu¾io." Car ne mogne ni kud ni kamo, nego èobanu da ðevojku, a èoban je da bogatu èoeku, a bogat èoek da èobanu silno nebrojeno blago.