Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Bio nekakav siromah èovek, koji se svakojako prometao, pa najposle nabere vreæu mahovine i metnuv¹i odozgo malo vune ponese na va¹ar da proda sve mesto vune s vreæom zajedno. Iduæi tako na va¹ar sastane se s jednim èovekom, koji je isto tako poneo na va¹ar vreæu ¹e¹arica da proda mesto oraha, kojima je odozgo s vrha ¹e¹arice bio malo pokrio. Po¹to na pitanje ¹ta koji ima u vreæi jedan odgovori da nosi na va¹ar orahe a drugi vunu, navale obojica da pazare hespap onde na putu. Onaj ¹to je imao mahovinu dokazujuæi da je skuplja vuna od oraha zai¹te prida, ali kad vidi da onaj ¹to je imao ¹e¹arice ne da prida ni¹ta, nego hoæe onako da pazare jedno za drugo, on pomisli da su bolji i orasi nego mahovina. I tako posle dugoga cenkanja pogode se da onaj ¹to je imao ¹e¹arice da onome drugom dva novca prida, ali ne imajuæi ni njih kod sebe ostane mu ih du¾an, i kao za bolju tvrðu da æe mu ih za celo vratiti pobrate se. Promeniv¹i sad vreæe pobegne jedan na jednu a drugi na drugu stranu misleæi svaki da je drugoga prevario, a kad doðu svaki svojoj kuæi i izruèe hespap iz vreæa, onda vide da ni jedan upravo nije prevaren. Posle nekoga vremena digne se onaj ¹to je imao mahovinu da tra¾i svoga pobratima i da i¹te dva novca, i na¹av¹i ga u jednom selu kod popa u najmu ka¾e mu: "Ti, pobratime, prevari mene." A on mu odgovori: ,Vala, pobratime, i ti si mene." Po tom onaj stane iskati dva novca govoreæi da ono valja platiti ¹to je obreèeno i pobratimstvom potvrðeno. I ovaj pristane da valja platiti, ali se stane izgovarati da nema dva novca, "nego" veli "u moga popa za kuæom ima velika jama u zemlji, u koju on èesto silazi, i po svoj prilici biæe u njoj novaca ili kakih drugih skupocenih stvari; nego hajde doveèe spusti ti mene u jamu, pa kad je oplenimo, onda æemo dobit podeliti, i ja æu ti platiti dva novca." Ovaj na to pristane. Kad bude u veèe, popov najamnik naðe vreæu i u¾e, pa oti¹av¹i s pobratimom nad jamu, uðe u vreæu, i pobratim ga sve¾e preko srede, pa spusti u jamu. Kad ovaj dole iziðe iz vreæe, i po jami tuc tamo tuc amo ne naðe ni¹ta do ¾ita, pomisli u sebi: "Ako ja pobratimu sad ka¾em da nema ni¹ta, on mo¾e otiæi i mene u jami ostaviti, pa ¹to æu sutra od popa kad me naðe u jami?" Pa onda opet uðe u vreæu, i dobro se sve¾e u¾em, pa povièe pobratimu: "Pobratime, vuci vreæu, puna je sva¹ta!" Vukuæi pobratim vreæu, pomisli u sebi: "©ta da ja ovo delim s pobratimom? Bolje je da ja ovo nosim sam, a on neka gleda kako æe iziæi iz jame." Pa uprtiv¹i vreæu s pobratimom na leða, pobegne preko sela: a za njim pristane mnogo pasa lajuæi i goneæi ga. Kad malo posustane, i vreæa mu se niz leða ponisko obesi, onda pobratim iz vreæe povièe: "Di¾i, pobratime, ujedo¹e me psi!" Kad ovaj to èuje, a on baci vreæu na zemlju. Onda onaj iz vreæe rekne: "Tako ti, pobratime, ¹æa¹e mene da prevari¹?" A onaj mu odgovori: "Vala i ti si mene prevario." I onde posle dugoga razgovora obreèe onaj ¹to je du¾an dva novca da æe ih jamaèno platiti kad mu pobratim drugi put doðe, pa se rastanu. Posle mnogo vremena ovaj ¹to je bio u popa u najmu steèe svoju kuæicu i o¾eni se, i jedan dan sedeæi sa ¾enom pred kuæom opazi poizdaleka pobratima gde se uputio u pravo k njegovoj kuæi, pa povièe ¾eni: "®eno! eto moga pobratima! Du¾an sam mu dva novca. Sad se veæ nema kud kamo, jer sam mu obrekao platiti ih kad me naðe. Nego ja idem leæi u kuæi, a ti me pokrij, pa se prenema¾i i jauèi, i ka¾i da sam umro, te æe se on onda vratiti natrag." Pa onda legne u kuæi naleða¹ke i prekrsti ruke, a ¾ena ga pokrije i stane jaukati. U tom pobratim pred kuæu, i nazvav¹i joj "Pomozi Bog!" zapita jeli to kuæa toga i toga; a ¾ena mu prenema¾uæi se odgovori: "Jest, kuku mene kukavici, evo ga u kuæi gde le¾i mrtav." Onda pobratim rekne: "Bog da mu du¹u prosti! On je bio moj pobratim. Mi smo zajedno radili i trgovali, i kad sam ga tako na¹ao, barem æu èekati da ga otpratim do groba i da bacim zemlje nanj." ®ena mu rekne da æe mu biti dugo èekati dokle ga stanu sahranjivati, veæ neka ide. Ali on odgovori: "Bo¾e saèuvaj! kako bih ja ostavio tako svoga pobratima? Èekaæu makar bilo tri dana, dokle ga ne sahrane." Kad ¾ena u kuæi ka¾e to mu¾u polako, mu¾ joj reèe neka ide popu te mu ka¾e da je on umro, veæ neka ga nose u crkvu, oko koje je po brdu bilo i groblje, ne æe li pobratim onda otiæi. Kad ¾ena otide i to popu ka¾e, pop sa nekolika èoveka doðe, te onoga nazovi mrca metnu na nosila, i odnesav¹i ga u crkvu onako na nosilima ostave ga nasred crkve, da onde po obièaju prenoæi, pak æe ga sutradan opojati i sahraniti. Kad pop s ostalim ljudima poðe iz crkve, pobratim ka¾e da on pobratima svoga, s kojim je toliko mnogo trgovao i soli i hleba jeo, ni po ¹to ne æe ostaviti sama, nego da æe ga svu noæ èuvati. I tako ostane u crkvi. Onu noæ udare onuda nekaki hajduci koji su neèije dvore bili poharali, i mnogo blago i ruho i oru¾je bili zadobili; i kad budu pored crkve i vide unutra sveæu gde gori, reknu meðu sobom: "Hajdemo u ovu crkvu da podelimo svoju dobit." Kad pobratim vidi gde ljudi s oru¾jem ulaze u crkvu, on se sakrije u jedan ugao; a hajduci u¹av¹i unutra posedaju i blago podele sve kalpacima, a ruho i oru¾je kako se moglo. Oko svega se pogode i namire, samo ostane jedna sablja, za koju su gdekoji od njih mislili da vredi mnogo novaca. Onda jedan uzev¹i je u ruke, skoèi na noge govoreæi: "Stani da je o ovoga mrca ogledamo jeli taka kao ¹to je hvalite: ako mu od jednom oseèem glavu, ba¹ je dobra." Pa onda poðe k nosilima, ali se nazovi mrtvac u jedan put ispravi i sedne vièuæi: "Mrtvi! kamo te se?" A pobratim iz ugla: "Evo nas, svi smo gotovi." Kad hajduci to èuju, onaj pobaci sablju, a oni drugi ostave svoje delove na gomilama, pa skoèe i pobegnu bez obzira. Po¹to daleko otidu, onda reèe haramba¹a: "O braæo za Boga! mi hodismo po gori i po svakim mestima i danju i noæu, bismo se s ljudima, i udarasmo na kule i dvorove, i ni oda ¹ta se ne popla¹ismo do noæas od mrtvih ljudi! Ima li koji junak meðu nama da se vrati natrag da vidi kako je sad u onoj crkvi?" Jedan veli: "Ja ne æu," drugi veli: "Ja ne smem," treæi veli: "Ja bih volij udariti na deset ¾ivih nego li na jednoga mrtvog," dok se najposle jedan ne naðe te reèe da æe on iæi. I on vrativ¹i se natrag privuèe; se polagano pod crkveni prozor eda bi ¹to èuo, a u crkvi pobratimi podelili sve hajduèko blago i ruho i oru¾je, pak se najposle oko dva novca svadili i gotovo poèupali. Hajduk ispod prozora ni¹ta drugo nije mogao èuti do viku: "Kamo meni dva novca? Daj moja dva novca!" U tome onaj ¹to je bio du¾an opazi hajduka pod prozorom, pa br¾e bolje rukom kroz prozor te mu zgrabi kapu s glave, pa je pru¾i pobratimu: "Aratos ti dva novca! Evo ti za dva novca." Kad hajduk vidi ¹ta od njega bi, on be¾i bez obzira, i do¹av¹i u dru¾inu pola mrtav povièe: "Braæo hvala Bogu kad ¾ivi pobegosmo! Mi blago delismo kalpacima, a sad ustali svi mrtvi, pa svakome jedva po dva novca dopalo, a jednome ni to nije moglo iziæi, nego uze¹e moju kapu te mu dado¹e za dva novca."