Napomena: U Beèu 1870., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Kad car sve to èuje, zaustavi samo onog najmlaðeg kod sebe kao zeta, a onoj dvojici dade dvije mazge novaca, i tako oba starija brata vrate se svome dvoru i u svoje carstvo. Onaj najmlaði jednako mi¹lja¹e za svojijem sestrama, i ¹æa¹e da ide da ih tra¾i, ali mu je opet bilo i ¾ao ostaviti svoju ¾enu, a i car mu to ne da¹e uèiniti, i tako on za sestrama svojima jednako venja¹e.

Jednom car poðe u lov, a njemu ka¾e: "Ostani ti tu kod dvora i evo ti devet kljuèeva, èuvaj ih kod sebe; mo¾e¹" veli "da otvori¹ tri èetiri odaje, tamo æe¹ viðeti da imade i srebra i zlata, oru¾ja i mnogo drugijeh dragocjenosti, naposljetku mo¾e¹ otvoriti sve osam odaja, ama devetu da se nijesi usudio nipo¹to otvoriti, jer" veli "ako to uèini¹, zlo æe¹ proæi." Onda car ode, a zeta ostavi kod kuæe; ovaj èim car otide, otvori jednu pa i drugu sobu i tako redom sve osam sobe, i vidi u njima svakojakijeh dragocjenosti, naposljetku kad doðe i na vrata od devete sobe, reèe u sebi: "Ja sam mnogo èuda preturio, a sad da ne smem otvoriti ovu sobu!" pa i tu sobu otvori, kad uðe unutra, ima ¹ta i viðeti! U sobi jedan èoek do koljena u gvo¾ðe zakovat i ruke do lakata zakovate obje, na èetiri strane imadu èetiri direka, a tako od svakoga direka ima po jedan sind¾ir od gvo¾ða, i tako su krajeve svoje sastavili pa onamo èoeku oko vrata obavili, i tako je tvrdo okovat bio, da se nije mogao nikako micati. Pred njim je bila jedna èesma na zlatnom èunku izvirala, i tako saljeva se pred njim u jedno korito zlatno. Blizu njega stoji jedna ma¹trava ukra¹ena dragijem kamenjem. Èoek bi htio da vode pije, ama ne mo¾e da dovati. Kad careviæ sve to vidi, on se veæma zaèudi, pa se trgne malo natrag, a ovaj èoek progovori: "Odi unutra kod mene, zaklinjem te Bogom ¾ivijem." Ovaj uðe unutra kod njega, onda mu onaj èoek reèe: "Daj uèini jedan sevap, te mi daj jednu ma¹travu vode da popijem, i znaj za cijelo da æe¹ od mene za to dobiti na dar jo¹t jedan ¾ivot." Careviæ se promisli: ¹ta ima bolje nego da dobijem dva ¾ivota, pa uzme ma¹travu, i da mu punu vode, te ovaj popije. Onda ga carev sin pita, kako se ti zove¹, bogati; po imenu?" Ovaj odgovori: "Ja se zovem Ba¹ Èelik." Careviæ poðe ka vratima a ovaj ga stane moliti. "Daj mi i drugu ma¹travu vode, pa æu ti pokloniti i drugi ¾ivot." Careviæ pomisli: "Sad dva ¾ivota da mi pokloni, a treæi imam, to je èudo veliko," pa uzme ma¹travu te mu dade; a ovaj popije. Careviæ poðe pa poène da vrata zatvori, a Ba¹ Èelik reèe: "O junaèe, povrati se kod mene, kad si veæ dva dobra uèinio, uèini i treæe, daæu ti i treæi ¾ivot. Uzmi ovu ma¹travu, natoèi je pa mi uspi na glavu, a ja æu ti za to ¹to mi vodu uspe¹ na glavu dati i treæi ¾ivot te ¾ivi." Kad careviæ to èuje, povrati se natrag, uzme ma¹travu pa natoèi vode i uspe mu na glavu. Kako mu voda pospe glavu, u onaj mah prsnu¹e alke oko vrata, i sve gvo¾ðe koje je Ba¹ Èelika dr¾alo. A Ba¹ Èelik skoèi kao munja, pa ra¹iri krila, poleti, i u isto vrijeme uzme pod krilo carevu æerku, ¾enu njegova izbavitelja, i tako na jedanput i¹èezne iz oèiju. Sad da vidi¹ èuda; prepane se carev sin od cara! u tom kad car doðe iz lova, ka¾e mu zet njegov sve po redu, car se veæma u brigu dade, pa mu reèe: "Za ¹to tako uèini? jesam li ti kazao da ne otvori¹ devetu sobu?" Careviæ mu odgovori: "Nemoj se srditi na mene, ja æu da idem da Ba¹ Èelika tra¾im i da povratim moju ¾enu." Oni car ga stane od toga odvraæati: "Nemoj" veli "da ide¹ ni po¹to! ti ne zna¹ ko je Ba¹ Èelik, mene je mnogo vojske i novaca propalo dok sam Ba¹ Èelika uvatio, nego ostani kod mene, ja æu ti isprositi drugu ðevojku, i ne boj se, ja te opet milujem kao sina svoga." Ali carev sin nije htio nikako slu¹ati, nego uzme novaca za puta, uzja¹e svoga konja pa poðe u svijet tra¾iti Ba¹ Èelika. Putujuæi ovako zadugo doðe u jednu varo¹, kako uðe gleda tamo amo, dok na jedan put povièe jedna ðevojka s èardaka: "E careviæu, odja¹, konja pa odi u avliju." Kad careviæ doðe u avliju i onda ga srete ðevojka a on pogleda i poznade svoju sestru najstariju: ruke ¹ire, u lice se ljube, a sestra njemu govori: "Hajde, brate, sa mnom na èardak." Kad iziðu na èardak, onda careviæ stane pitati sestru svoju, ko je njen èoek za koga se ona udala, a ona mu odgovori: "Ja sam se" veli "udala za cara zmajskog, i moj je èoek zmaj, nego, brate, da te dobro sakrijem, jer moj èoek veli da bi svoje ¹ure isjekao kad bi ih samo viðeti mogao; ja æu njega najprije ku¹ati, ako ti ni¹ta ne æene uèiniti, ja æu mu kazati za tebe. Pa tako i uèini: brata i konja mu sakrije. Kad veèe doðe, zmaju zgotove veèeru pa ga èekaju, kad eto ti zmajskog cara! Kako doleæe u dvor, sav se dvor zasvetli i zablista! Kako uðe, odmah zove svoju ¾enu: "®eno" veli "ovdje èoeèja kost miri¹e, koji imade? kazuj odmah." Ona mu reèe: "Nema nikoga." a on veli: "To ne mo¾e biti." Onda mu ¾ena odgovori: "Boga ti, ¹to te pitam da mi pravo ka¾e¹: bi li ti ¹togoð mojoj braæi da sad koji od njih ovamo doðe?" A zmajski car odgovori: "Onog najstarijeg i srednjeg bi zaklao pa ih pekao, a najmlaðem ne bi ni¹ta." Onda ona veli: "Do¹ao je moj najmlaði brat a tvoj ¹urak." Kad car èuje, on povièe: "Dajte ga." Kad ¹uraka sestra dovede pred cara, car skoèi, ruke ¹ire, u lica se ljube: "Dobro do¹ao, ¹uraèe." "Bolje tebe na¹ao, zete!" "Gdje si?" "Evo me." Pa mu prièa od kraja do konca. Onda mu car reèe zmajski: "Ta kud ide¹, Boga ti, prekojuèe Ba¹ Èelik proðe i pronese tvoju ¾enu, ja ga doèekam sa sedam hiljada zmajeva, pa mu ne mogoh ni¹ta uèiniti, proði se ðavola, molim te, da ti dam novaca koliko hoæe¹, pa idi kuæi." No careviæ nije htio nikako da ga slu¹a, nego sjutra dan naumio da poðe, a kad car vidi da ga ne mo¾e da zaustavi i s puta da ga odvrati, onda mu izvadi jedno pero pa mu ga da u ruke, i ovako mu reèe: "Dobro slu¹aj ¹ta ti ka¾em, i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika nu¾da i Ba¹ Èelika naðe¹, a ti zapali ovo pero moje, ja æu onda u isto vrijeme da doletim sa svom mojom silom tebi u pomoæ." Careviæ uzme pero te poðe. Putujuæi opet po svijetu doðe u drugu veliku varo¹ i iduæi kroz varo¹ povièe opet jedna ðevojka sa èardaka: "E ti, careviæu, odja¹i konja pa hodi u avliju." Careviæ uðe s konjem u avliju, kad tamo a sestra srednja srete ga u avliji, ruke ¹ire, pa se u lica ljube; vodi brata na kulu. Po¹to sestra odvede konja u jarove a brata na kulu, pita brata kako je do¹ao, a on njojzi sve po redu ka¾e, pa je pita: "Za koga si se" veli "udala?" a ona mu odgovori: "Ja sam se udala za cara sokolovskog, i on æe do veèe doæi; nego da te dobro ðegoð sakrijem, jer on braæi mojoj preti." Tako i uèini i brata sakrije. Kad dugo ne proðe al' eto ti cara sokolovskog! Kako doleæe, sva se kula zaljulja od velike sile. Odmah mu postave veèeru, no on kako doðe, progovori svojoj ¾eni: "Ovðe ima èoveèja kost." ®ena govori: "Nema, èoeèe", pa po dugom razgovoru ona mu veli: "Bi li ti mojoj braæi ¹togoð, kad bi koji do¹ao?" Car veli: "Ja bi najstarijeg i srednjeg mnogo muèio, a najmlaðem ne bi ni¹ta." Onda mu ona za brata ka¾e. On brzo naredi da ga dovedu, a kad ga car vidi, skoèi na noge, ruke ¹ire pa se u lica ljube. "Dobro do¹ao, ¹uraèe." veli sokolovski car. "Bolje tebe na¹ao, zete!" odgovori njemu careviæ, pa odmah sednu veèerati. Poslije veèere pita car ¹uru svoga kud je po¹ao, a ovaj mu odgovori, da tra¾i Ba¹ Èelika, i sve mu redom prièa. Ali car ga stane sjetovati: "Nemoj" veli "dalje da ide¹, ja æu ti za Ba¹ Èelika kazati: onog istog dana kad je tvoju ¾enu ugrabio, ja sam ga doèekao sa pet hiljada sokolova, pa stra¹no smo se pobili ¹njime, krv pade do koljena, i ni¹ta mu uèiniti ne mogosmo! a ti da njemu jedan ne¹to uèini¹! Zato te sjetujem ja da se vrati¹ kuæi, i evo ti blaga, uzmi i ponesi koliko goð hoæe¹." Ali carev sin veli: "Hvala ta na svemu, ali se vratiti neæu nikako, nego hoæu Ba¹ Èelika da tra¾im", a sam u sebi misli: za¹to ne bi, kad imam jo¹ tri ¾ivota! Kad sokolovski car veæ vidi da ga nikako odvratiti ne mo¾e, izvadi jedno perce pa mu ga dade govoreæi: "Na ti" veli "to moje pero, pa kad ti bude velika nevolja, a ti iskre¹i vatru pa ga zapali, a ja æu ti onda doæi s mojom silom u pomoæ."