Napomena: U Beèu 1870., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Onda careviæ uzme perce pa poðe tra¾iti Ba¹ Èelika. Putujuæi tako za dugo po svijetu doðe u treæu varo¹, kako uðe u varo¹, al' eto ti ðevojke pa povièe sa èardaka: "Odja¹i konja pa hodi u avliju." Careviæ svrata konja pa upravo u avliju, kad tamo al' evo ti njegove sestre najmlaðe, ruke ¹ire, pa se u lica ljube, vodi brata na kulu a konja u arove. Brat je pita: "Za koga si se, sestro, ti udala, koji je tvoj èoek?" Ona mu odgovori: "Moj je èoek car orlujski za njega sam se udala." Kad car doðe u veèe kuæi, ¾ena ga doèeka a on ni reèi, nego veli: "Ko je ovdje u dvor od ljudi do¹ao, kazuj odmah!" Ona mu odgovori: "Nije niko", pa poènu veèerati. Onda mu ¾ena veli: "Da li bi ti ¹togoð mojoj braæi uèinio, da odkud doðu?" Car joj reèe: "Ja bi najstarijeg ti i srednjeg brata ubio, a najmlaðeg ne bi; njemu bi i u pomoæ svakad pritekao, kad bi mogao." Onda ona caru ka¾e: "Evo onaj moj najmlaði brat a tvoj ¹urak do¹ao da me vidi." Onda car zapovjedi da ga predanj dovedu, doèeka ga na noge pa se ¹njime poljubi i reèe mu: "Dobro do¹ao, ¹uro!" A taj njemu odgovori: "Bolje tebe na¹ao, zete!" Pa odmah sjednu veèerati. Za veèerom se razgovaraju o svaèemu, i naposljetku careviæ ka¾e da ide Ba¹ Èelika da tra¾i. Kad to zaèu car orlujski, stane ga odvraæati govoreæi mu: "Proði se ti, ¹uro, toga ðavoljeg vraga, i ne idi tijem putem, nego ostani ovdje kod mene, biæe¹ svega zadovoljan." Ali carev sin to ne slu¹a, nego sjutra dan kako svane opremi se i poðe dalje tra¾iti Ba¹ Èelika. Onda car orlujski kad vidi da ga odvratiti ne mo¾e, izvadi jedno perce pa ga dade ¹uri, "na" veli "¹uro, kad ti bude nevolja, ti ukre¹i vatru pa ga zapali, ja æu ti onda s mojijem orlovima odmah u pomoæ doæi." Careviæ uzme perce i poðe tra¾iti Ba¹ Èelika. Putujuæi po svijetu od grada do grada tako sve dalje i dalje najposlije naðe svoju ¾enu u jednoj peæini. ®ena kako ga vidi, zaèudi se pa mu reèe: "Za Boga, èojèe, od kud ti ovdje?" A on joj sve po istini ka¾e, i veli: "Bje¾i, ¾eno, da bje¾imo!" No ona mu na to odgovori: "Kud æe¹, kad æe nas Ba¹ Èelik stiæi odmah, pa æe" veli "tebe pogubiti a mene vratiti. Careviæ znajuæi da ima jo¹ "tri vjekova da ¾ivi, nagovori ¾enu da bje¾e, pa tako i uèine. No kad oni poènu bjegati, Ba¹ Èelik to dozna pa br¾e potrèi i careviæa stigne pa povièe: "E careviæu, zar ti ukrade ¾enu", pa mu ¾enu otme i ka¾e: "Ja ti sad ¾ivot pra¹tam, jer znam da sam ti kazao, da æu ti dati tri ¾ivota, pa sad idi, ama vi¹e za ¾enu nemoj da se vraæa¹, jer æe¹ poginuti." Po¹to to reèe Ba¹ Èelik, odvede ¾enu sa sobom, a careviæ opet ostane sam ne znajuæi ¹to æe. Najposlije se rije¹i da na novo ide za ¾enu svoju. Kad doðe blizu one peæine, uluèi priliku kad Ba¹ Èelik bude oti¹ao, pa ¾enu opet povede sa sobom da bje¾e. No Ba¹ Èelik odmah to dozna, pa potrèi i careviæa stigne pa povadi strijelu i povièe: "Voli¹ li" veli "da te ustrijelim ili da te sabljom posijeèem?" Careviæ stane se moliti, i Ba¹ Èelik mu reèe: "Ja ti sad i drugi ¾ivot poklanjam, no ti ka¾em da se vi¹e ne usudi¹ da se za ¾enu vrata¹, jer neæu vi¹e da poklanjam ¾ivot, no æu te na mjestu pogubiti." Po¹to to reèe, uzme ¾enu pa je odvede, a careviæ opet ostane sam misleæi sve jednako, kako bi ¾enu svoju izbavio. Najposlije sam sebi ka¾e: "A ¹to bi se Ba¹-Èelika bojao, kad jo¹ imam dva ¾ivota, jedan ¹to mi je on poklonio, a jedan moj?" pa zakljuèi da se sjutra ¾eni povrati, kad Ba¹ Èelika nije bilo kod nje: "Hajde" veli "da idemo bje¾ati." Ona ga razbija¹e da im nije vajde bje¾ati, jer æe ih stiæi, no èoek njen primora je, pa poènu bje¾ati, a Ba¹ Èelik brzo ih stigne pa povièe: "Èekaj, ja ti vi¹e ne pra¹tam!" Careviæ se prepane i poène ga moliti da mu oprosti, ali Ba¹ Èelik reèe mu: "Zna¹ li da sam ti kazao da æu ti pokloniti tri vijeka? eto sad ti treæi poklanjam, i vi¹e ¾ivota od mene nema¹, nego idi kuæi, i nemoj ¾ivot svoj ¹to ti ga je Bog dao da izgubi¹." Careviæ videæi da protiv ove sile ne mo¾e ni¹ta, poðe kuæi, no jednako mi¹lja¹e kako bi ¾enu svoju Ba¹ Èeliku oteo, dok mu na jedanput padne na um, ¹to su mu zetovi kazali, kad mu je svaki od njih po jedno perce dao. Onda reèe sam sebi: "Hoæu ba¹ i èetvrti put da se vratim da ¾enu moju povratim, pa ako mi bude do nevolje, onda æu pera da zapalim da mi zetovi u pomoæ doðu," pa se odmah digne i opet se vrati onoj peæini, ðe Ba¹ Èelik dr¾a¹e ¾enu njegovu, i kad iz daleka vidi da Ba¹ Èelik nekud ode, javi se ¾eni, a ona se zaèudi i prepane pa mu reèe: "Boga ti, zar ti je tako omrznulo ¾ivljeti, te si se vratio po mene!" No on joj ka¾e za zetove kako su mu dali svaki po jedno perce, pa kako æedu mu doæi u pomoæ, ako mu bude do nevolje, "pa za to sam" veli "jo¹ jedared do¹ao po tebe; hajde odmah da bje¾imo" i tako i uèine i poènu bje¾ati, ali Ba¹ Èelik to odmah dozna pa iz daleka povièe: "Stani, careviæu, nijesi utekao!" A careviæ kad vidi Ba¹ Èelika, povadi ona sva tri pera i kresivo, pa stane kresati dok malo vatru pri¾e¾e pa zapali sva tri pera, ali dok je zapalio Ba¹ Èelik ga stigne, potegne sablju i careviæa na dvije pole rasjeèe. U isti èas eto ti èuda! Doleti car zmajski sa svojijem zmajevima, car sokolovski sa sokolovima i car orlujski s orlovima, pa se s Ba¹ Èelikom stra¹no pobiju i mnogo se krvi prolije, ali Ba¹ Èelik opet ugrabi ¾enu i uteèe. Onda tri cara stanu svoga mrtva ¹ura gledati i zakljuèe da mu ¾ivot povrate, pa onda zapitaju najbr¾a tri zmaja koji mo¾e najbr¾e s Jordana vode donijeti. Jedan veli: "Ja mogu za po sahata;" drugi veli: "Ja mogu za jedan èetvrt sahata;" treæi veli: "Ja mogu za devet trenutaka." Onda carevi povièu ovome: "A sad ti, zmaje, br¾e pohitaj", ovaj ra¹iri silu vatrenu i donese zaista za devet trenutaka vode s Jordana. Carevi uzmu vodu, pospu vodom po onijem ranama, kud je careviæ rasjeèen bio, kad pospu, rane se sastave, i careviæ skoèi na noge te o¾ivi. Onda ga carevi sjetuju: "Idi sad kuæi, kad si se smrti izbavio." Careviæ njima veli da æe jo¹t jedanput da ide sreæu poku¹ati i ¾enu ma na koj naèin ukrasti. Carevi, zetovi njegovi, vele mu: "Nemoj, poginuæe¹ zaista sad ako ode¹, jer ¾ivota ti drugog nema osim onoga tvoga od Boga. Ali careviæ neæe za to da èuje. Onda mu carevi reku: "E kad veæ hoæe¹ silom da ide¹, a ti nemoj odmah ¾enu da vodi¹, nego joj ka¾i da pita Ba¹ Èelika, ðe mu je juna¹tvo, pa onda doði da nam ka¾e¹, mi æemo ti pomoæi da ga osvojimo." Onda careviæ ode kri¹om i doðe ¾eni, pa je nauèi da ku¹a Ba¹ Èelika ðe mu je juna¹tvo, pa se vrati natrag. Kad Ba¹ Èelik kuæi doðe, ¾ena ga stane pitati: "Boga ti, ðe je to tvoje juna¹tvo?" Ba¹ Èelik joj reèe: "Moja ¾eno, moje je juna¹tvo u sablji mojoj." Onda se ¾ena stane moliti spram sablje Bogu. Ba¹ Èelik kad to vidi, udari u smjeh pa reèe: "O luda ¾eno! nije moje juna¹tvo u sablji, nego je u mojoj strijeli" a ona se onda okrene Bogu moliti spram strijele, a Ba¹ Èelik joj reèe: "O ¾eno, dobro li te neki uèi da me ku¹a¹, ðe je moje juna¹tvo! ja bi rekao da je ¾iv tvoj èoek, pa on te uèi." a ona se poène kleti da je niko ne uèi, jer i nema ko. Poslije nekoliko dana doðe joj èoek, ona mu sve ka¾e kako jo¹ nije mogla doznati od Ba¹ Èelika, ðe mu je juna¹tvo, a èoek joj odgovori: "Ku¹aj ga opet" pa ode. Kad Ba¹ Èelik doðe, ¾ena ga stane opet pitati, ðe mu je juna¹tvo. Onda joj Ba¹ Èelik odgovori: "Kad ti moje juna¹tvo tako po¹tuje¹, ja æu ti istinu da ka¾em, ðe je moje juna¹tvo," pa onda stane kazivati: "Daleko odavdje ima jedna visoka planina, u onoj planini jedna lisica, u lisici srce, u srcu jedna tica, u onoj je tici moje juna¹tvo, ama se ona lisica neda lako uhvatiti: ona se mo¾e pretvor¹i u razne naèine." Sjutra dan kad Ba¹ Èelik ode, careviæ opet doðe ¾eni svojoj da èuje ¹ta je doznala, a ¾ena mu sve ka¾e. Onda careviæ otide upravo zetovima, a oni ga jedva doèekaju da èuju, ðe je Ba¹ Èelikovo juna¹tvo, pa se odmah dignu i sa careviæem otidu. Kad tamo doðu u onu planinu, pu¹te orlove da love lisicu, a lisica pobegne u jedno jezero koje je bilo u sred one planine, i pretvori se u utvu ¹estokrilu, ali sokolovi odmah za njom i odandje je izagnaju, onda ona poleti u oblake pa poène bje¾ati, a zmajevi za njom! Ona br¾e onda pretvori se opet u lisicu i stane po zemlji bje¾ati, ali tu je orlovi doèekaju i ostala vojska, pa je salete i uhvate. Onda carevi zapovede te se lisica raspori i srce izvadi pa nalo¾e vatru, srce raspore, iz srca ticu izvade i u vatru bace, kako tica izgori Ba¹ Èelik pogine. Careviæ onda uzme svoju ¾enu pa ode ¹njome kuæi.