Napomena: U Beèu 1870., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Bio jedan car, pa imao tri sina. Kad mu sinovi dorastu do ¾enidbe, onda im on zapovedi da se popne svaki na kulu, pa da s kule zastreli: gde koga padne strela, odande æe mu dovesti devojku. Sinovi poslu¹aju oca, pa kad zastrele starija dvojica, strele im padnu u dva grada; a kad najmlaði zastreli, njegova se strela izgubi, pa je stanu tra¾iti ma sve strane, i nikako da je naðu; najposle nagaze na nekaku bunarinu, kad tamo u bunarini jedna velika ¾aba, i kod ¾abe strela najmlaðega careva sina. Br¾e bolje jave caru kako su na¹li strelu, a car, kad èuje, odmah dovede devojke iz ona dva grada za dva starija sina, a za najmlaðega donese onu ¾abu, pa ih venèa i uèini veliko veselje. Kad bude vreme, svedu mladence, starija dva brata svedu s njihovim devojkama. a najmlaðega sa ¾abom. Po¹to ih svedu, ali iz one ¾abe iziðe krasna devojka, ¹to je nigde u carstvu nema, samo ¾ablja ko¾a ostane na zemlji, a kad bude ujutru, devojka opet uðe u ¾ablju ko¾u, i tako sve danjom ¾aba a noæom devojka. Posle nekoliko dana zapita ga mati: "Za Boga, sinko, kako ti je s onim gadom?" A on joj ka¾e: "E moja mati, da ti vidi¹ kakva je to lepota, izvuèe se iz one ko¹uljice, pa je onda devojka ¹to je nigde pod nebom nema." Onda mu reèe mati: "Za Boga sine, pa da je oprostimo. Doveèe ukradi ko¹uljicu pa metni na pend¾er, a ja æu je polako uzeti s pend¾era pa æu je baciti u peæ neka izgori." On poslu¹a mater; kad bude u veèe, i od ¾abe iziðe devojka, on joj ukrade ko¹uljicu, pa metne na pend¾er, a mati doðe pa je uzme i baci u peæ, te izgori. Kad pred zoru ustane devojka pa stane tra¾iti ko¹uljicu da se pretvori ¾aba, ali ko¹uljice nema, i tako ona ostane devojka. Kad ujutru svane, iziðe ona na polje, kad je vide, svi se zaèude: ne mogu da se naglede take lepote. Kad doðe prva nedelja, otide carica sa svojim snahama u crkvu; kad iziðu iz crkve, sav narod stao pa gledi kakva je to lepota; za caricu niko ni mukaet. Onda poène zlobiti carica najmlaðoj snasi svojoj, pa kako otide u dvor, odmah reèe caru: "Ja ne æu s tobom hleba jesti, ako toga najmlaðega sina ne istera¹ iz dvora." Car je stane bla¾iti, i jedva je malo umiri. Kad doðe nedelja, opet carica otide sa svojim snahama u crkvu; pa kad iziðe iz crkve, sav narod stao pa gleda najmlaðu carevu snahu, i èudi se takoj lepoti. Onda carica kako otide kuæi, odmah na cara: "Ili on iz dvora, ili ja. Kad car vidi da se nema kud ni kamo, dozove najmlaðega sina, pa mu reèe: "Sinko! ja èujem da se ti hvali¹ da mo¾e¹ jednim rupnjakom proje sto bravaca nahraniti." On se siromah stane krstiti govoreæi, da on to nije nikad ni pomislio. Ali car ni pet ni devet nego: "Ako to ne uradi¹, na tebi nema glave." Onda on siromah otide plaèuæi k ¾eni svojoj, a ona ga zapita ¹to plaèe, a on joj ka¾e sve ¹ta je i kako je. Onda mu ona reèe: "Ne boj se ni¹ta, idi na onu bunarinu, gde ste mene na¹li, pa se nadnesi nad nju pa vièi: "©ura, ¹ura." On æe se odazvati pa æe te pitati ¹ta æe¹, a ti mu ka¾i sve ¹ta ti je otac kazao." On poslu¹a ¾enu svoju, otide na bunarinu pa stane vikati: "©ura, ¹ura." A ¹ura se odzove iz bunarine: "©ta æe¹?" a on mu se potu¾i kako hoæe otac da ga pogubi, ako jednim rupnjakom proje sto bravaca ne nahrani. Onda mu ¹ura reèe: "Poèekaj malo," pa mu izbaci jednoga svinjara pa mu reèe: "Ti samo jedan rupnjak izvadi iz ambara, pa se onda ne staraj, svinjar æe vuæi koliko god ustreba, a niko ga ne æe videti." Carev sin uzme svinjara, pa s njim kuæi. Kad doðe kuæi, a svinje gladne cièe po dvoru, èekaju da im se da jesti, i sav dvor izi¹ao da vidi ¹ta æe biti. Onda najmlaði carev sin otvori ambar pa iznese jedan rupnjak proje, te uspe svinjama; svinje jedu a onaj svinjar jednako dosipa, a niko ga ne vidi. Car ostane èudeæi se, gde se nasiti¹e sto bravaca od jednoga rupnjaka proje. Onaj svinjar posle otide svojim putem.

Posle nekog vremena opet car dozove najmlaðega svojeg sina, pa mu reèe: "Ja èujem, gde se ti hvali¹ da mo¾e¹ napojiti sto volova jednim kablom vode." On se siromah upropasti i stane se odgovarati, da to nije nikad ni pomislio. Ali mu se car ne dadne mnogo odgovarati, nego mu reèe: "Ako to ne uradi¹, na tebi nema glave." Onda on siromah otide kuæi plaèuæi, a ¾ena kad ga vidi gde plaèe, zapita ga ¹to plaèe, a on joj pripovedi kako ga na novo otac bedi. Onda mu ona reèe: "Idi opet na onu bunarinu pa vièi: "©ura, ¹ura," a on æe se srditi i reæi æe ti: "Aratos ti i takoga zeta," a ti mu ka¾i: "Nevolja me tera," pa mu pripovedi sve ¹ta je i kako. On poslu¹a ¾enu svoju, otide na bunarinu, i stane vikati: "©ura, ¹ura!" a ¹ura mu se srdito odzove: "Aratos ti i takoga zeta, ¹ta æe¹ opet?" A on mu odgovori: "©ura, nevolja me tera, otac mi zapovedio da jednim kablom vode sto volova napojim " Onda mu ¹ura reèe: "Poèekaj malo." Te mu izbaci jednoga govedara, pa mu reèe: "Ti samo jedan kabao izvuci iz bunara, pa uspi u valov, posle nemaj brige, ovaj æe govedar vuæi koliko god ustreba, a niko ga ne æe videti." On zahvali ¹uri, pa uzme govedara, pa s njim kuæi; kad tamo, a volovi dre¾de oko valova, èekaju da im se da voda, i sav dvor izi¹ao da vidi ¹ta æe biti. Onda najmlaði carev sin izvuèe kabao vode, pa uspe volovima u valov: volovi piju, a onaj govedar jednako doliva, a niko ga ne vidi. Car ostane èudeæi se, gde se napoji sto volova od jednoga kabla vode. Onaj govedar posle otide sam svojim putem.

Posle nekoga vremena opet dozove car najmlaðega sina, pa mu reèe: "Ja èujem da se ti hvali¹ da mo¾e¹ dovesti gvozdena èoveka." On se siromah stane odgovarati, da to nije nikad ni pomislio, ali car: "Ni reèi vi¹e; nego ako to ne uradi¹, na tebi nema glave." Onda on siromah otide k ¾eni svojoj plaèuæi, a ¾ena kad vidi gde plaèe, pita ga: "©to plaèe¹?" A on joj ka¾e ¹ta je i kako. Onda mu ona reèe: "Idi opet na bunar, pa vièi: "©ura, ¹ura," on æe se odazvati i srdiæe se pa æe ti reæi: "Aratos i takoga zeta." Ali ti mu ka¾i: "Za Boga! nevolja me tera!" pa mu pripovedi sve redom." On poslu¹a ¾enu, otide na bunar, pa stane vikati: "©ura, ¹ura!" On se srdito odzove: "Aratos i takoga zeta, ¹ta æe¹ opet?" A on mu odgovori: "Za Boga, ¹ura, nevolja me tera; i¹te otac da mu donesem gvozdena èoveka, da se s njime razgovara." Onda mu ¹ura odgovori: "Poèekaj malo; sad æu ja izaæi, ali se nemoj prepadati ni straviti." Kad malo èas, ali eto ti gvozdena èoveka. Veliki je, stra¹an je! vuèe bud¾u za sobom, sve ore zemlju, ide za njim brazda kao da osam volova ore. Kad car izdaleka ugleda gde ide gvozden èovek, on se popla¹i, te zatvori dvorove, pa pobegne na gornje èardake, i zatvori se. Kad doðe gvozden èovek, stane lepo na vratima lupati da mu otvore, a kad vidi da niko ne otvora, on bubne pesnicom u vrata, a vrata se odmah na dvoje raspadnu, tako otvori redom sva vrata i doðe pred cara. Kad doðe pred cara, zapita ga: "©ta si me zvao?" A car æuti kao nem. "Ta ¹ta ti ima¹ sa mnom." reèe gvozden èovek, pa ga zvrcne u èelo, a car odmah du¹u ispusti. Onda gvozden èovek uzme zeta svoga pa ga postavi za cara, i tako je najmlaði sin sa svojom ¾enom carovao do svoga veka.