Napomena: U Beèu 1870., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Bija¹e nekakva zla carica, koja mnoge ljude i ¾ene s ovoga svijeta smica¹e da se nikada nije niko mogao dosjetiti, i nema¹e drugo nikoga nego jednoga jediktoga sina kojega mi¹lja¹e nakom sebe za cara ostaviti. Kad doðe vrijeme da carica ¾eni sina, reèe mu: "Ja sam na¹la za tebe ðevojku sjenovitu, koja æe ti krilate junake raðati, i ako ovu ne uzme¹ ¹to sam ti ja na¹la, pazi se ¹to æe ti se dogoditi." Sin joj na to odgovori da joj zahvaljuje na svima ðevojkama od svijeta i na svima krilatijem sinovima, jer je veæ na¹ao ðevojku, i da æe je na sramotu materinu vjenèati, veæ nijednu, makar se nikada i ne o¾enio. Po¹to carica ovo èu ra¾ljuti se i zaprijeti mu govoreæi: "Ela, ako ti basta." Carev sin materi za inat o¾eni se i zovne vilu za kuma i zmaja za staroga svata, te s ðevojkom doma, govoreæi svojoj ¾eni da se od njegove matere èuva i krije, da je nenadno èudo ne snaðe "jer je'' veli "ona nekaka ¾ena udesne ruke tako da su moja sva braæa i sestre pa i sam otac na preèac pomrli, ili ih je ona potrovala ili zamaðijala." Proðe nekoliko vremena i carica ne vidi svoje snahe, i koliko je goð nastajala da je vidi, ni¹ta nije mogla uèiniti, dok jedno jutro nesreæom poðe joj mu¾ u lov, i zaludu zatvori vrata od kamare ðe mu je nevjesta spavala; jer carica obazna da je on oti¹ao u lov, te nekakijem ¹tapom takne u vratnice te vrata jedanak bupi¹e na tle. Prepade se sirota nevjesta, skoèi u susret svekrvi, i pane pred njom na gola koljena kao da joj se umoli i opro¹tenje i¹te. A ona je podi¾e govoreæi: "Ne boj se, moj sinko, ja nijesam za drugo do¹la nego da te darujem kao poprav svoje dijete." Ovo izrekav¹i izvadi jedan prsten i uhvati snahu za ruku, pak meæuæi joj ovi prsten na prst pronjunjori nekoliko rijeèi, a ona nju u ruku po zakonu poljubi i zahvali na prstenu. Carica otide s te stope, a snaha joj gledajuæi i premeæuæi oni prsten, kakoga jo¹ u svome vijeku nije viðela, tako je bio lijep, malo za tijem pretvori se u ovcu i tam amo kroz kamaru stane blejati. Carica je imala negðe potajno nekaku veliku a¾daju, i kad bi koga oèarala ovijem prstenom, i po¹to bi se prometnuo u ovcu, povela bi ovoj nesitoj a¾daji i teke se vraæa¹e da uhvati i povede snahu, prispije u toliko i njen sin iz lova te jedanak se naðu na vratima od kamare. Kad ga ¾alosna ¾ena vidi, poène okolo njega i uzanj skakati i blejati da se i sam carièin sin zaèudi, i ne moga¹e da progovori rijeèi, krsteæi se od èuda, i najposlije mater zapita: "Otkud ova ovca ovðen?" "Kamo mi ¾ena?" Ona se smete ne znajuæi mu ¹ta odgovoriti, nego to toliko da ni¹ta ne zna, i zakune se nje prokletom du¹om. Videæi carev sin da mu ¾ene nema, a ova ovca mimo ikake ovce ðe neprestano njega u oèi gleda, okolo noga mu se uvija i neprestano bleji, stavi se da je zamaðijana, te on od ¾alosti da sam sebe ubije i tra¾eæi no¾ kroz kamaru, vidi oni udesni prsten u kamari, i pru¾i ruku da ga uzme, a ovca na njega skoèi i ne da mu ga uzeti, nego na njega nasræe da mu oba oka izbije. Sjeti se on zlu, te uzme ovcu, pa s njom u goru tra¾eæi i zovuæi kumu vilu, dok je nekako dozove, pa kad se sastanu, ka¾e joj on sve kako je i ¹to je, a vila mu odgovori: "Ona ti je zatravljena i zamaðijana, ma ja prije nego se dogovorim sa svojijem bratimom zmajem, ni ¹ta ti ne umijem reæi." Onda ti vila nekuda poleæe i dovede zmaja. Kad se svi sastado¹e i zmaju kaza¹e sve potanko, cièe zmaj da se sva gora ustrese, i reèe carevu sinu: "Ako ¾eli¹ da opet tvoja ¾ena ostane kaka je i bila, treba da dvije du¹e izgubimo." "Koje?" upita carev sin. "Tvoju i moju majku", odgovori zmaj, a zmajeva majka bila je ona a¾daja u carice. Carev sin na to pristane, ali vila reèe im: "Ne tako, ako su vam majke du¹u izgubile, nemojte vi; nego hajde ti zmaju zakumi mater a¾daju, da vi¹e ne pro¾dire Bo¾jih du¹a, a ja æu kumu caricu, da se veæ okani zloèiniti." I tako poðu svi doma, zakume u tri puta a¾daju, a tri puta caricu, i one im se zakunu da ne æe, te carica izvadi drugi prsten, dade ovci, a ovca provr¾e se opet kakva je i bila. I Bog mi te veselio!