Napomena: U Beèu 1870., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Nekakoga cara sin ¹etajuæi se jednom naide na jedno mjesto, ðe se bijahu ðevojke skupile na igru, te se onðe malo zaustavi da gleda ðevojke i igru. Sve ðevojke koje onðe bijahu, pristajahu u igru osim tri mnogo lijepe, koje pa strani sjeðahu i kao stidno igru gledahu. Carev sin kad ih opazi, pristupi k njima i upita ih, bili se udale i za koga bi koja najradija. Jedna odgovori, da bi za mlinara, jer on ima dosta kruha; druga za èobana, jer ima dosta mlijeka; a treæa uzdahnuv¹i reèe: "Ah, da carev sin zna ¹ta bih mu ja rodila, sjutra bi me vjenèao." "©ta?" upita je carev siv, a ona mu odgovori: "Dva sina zlatnijeh ruka i ¹æer sa zlatnom zvijezdom na èelu od prve ujedno." Carev sin kad to èuje, on odmah ¹njome, te doma, pa u crkvu, vjenèa se i do malo vremena ona ostane ðetinja. Ovi carev sin nije imao oca nego majku preko mjere zlu ¾enu, koja je mrzjela sina svojega osobito sad ¹to je s reda ðevojku vjenèao, i stane svojoj snasi a njegovoj ¾eni o glavi raditi. Oni isti dan kad je mlada parica ¹æela roditi, poðe joj mu¾ u lov, i u tome ona rodi dva sina zlatnijeh ruka i treæu ðevojku zlatne zvijezde na èelu. A kad joj svekrva to vidi, podstavi troje maèadi, a ono troje ðece zatvori u jedan sanduk, pak naredi sluzi, da ga baci u najbli¾u rijeku. U veèe u samu mrklicu kad se carev sin doma vrati, istrèi mu mater i javi, da mu je ¾ena rodila troje maèadi. On odmah zapovjedi, da je u isti èas ponesu nasred onoga careva grada, i da ka¾u svakome koje pored nje proðe, ¹ta je rodila, i da je car zapovjedio da svako na nju pljune, a ko ne pljune, odmah da ga pogube. Sluge ovako uèine, i jadna carica koje od stida koje od bolesti i od zime do malo dana umre. Oni sanduèiæ s ono troje ðeèice ploveæi rijekom nanese ga sreæa ispred jednoga velikoga dvora i d¾ardina nekakoga prebogatoga èoeka, koji ba¹ sjeða¹e pokraj rijeke pred svojijem domom odmora radi. Kad ugleda sanduèiæ, on br¾e zapovjedi slugama, te ga uhvate i donesu mu ga. Otvoriv¹i ga i viðev¹i ovo troje ðeèice u njemu, obraduje se i zaèudi, dobavi dojilju i pohrani ih do oru¾ja braæu a sestru do udaje. Jedan dan dozove ovi èoek cara na objed, i po objedu izidu gledati graðevine i d¾ardine, da take ljepote i darila Bo¾jega nije bilo ni u jednoga cara ili kralja. Car se zaèudi ovo gledajuæi, a osobito onoj ðeci, ali ih ne poznava¹e, koliko ni oni njega, pa reèe: "Hvala Bogu ljepote! ni¹ta ne manka oðe do samo tri stvari: Tica ¹to zbori, drvo ¹to pjeva i voda zelena." Ovo bi ¾ao jednome od ova dva brata i reèe: "Odoh tra¾iti ove tri stvari, da ba¹ ni¹ta ne manka." I tako krene. Putujuæi naðe blizu nekaka jezera usred planine jednoga starca, ðe sjedi vas sijed kao ovca, koji ga upita, ðe ide, a on mu sve ka¾e. Tada mu starac reèe: "Ja æu ti kazati, ðe æe¹ sve ovo naæi. Hajde onamo, ðe se ja bacim ovom balotom gvozdenom, onðe æe¹ sve tri stvari naæi, nego znadi: kad uzide¹: onamo, stanuæe vika i graja okolo tebe velika od hiljadu ljudi, a nikoga ne æe¹ viðeti, i niko te ne æe ni prstom taknuti, a kamo li ubiti, ali nemoj da se obazre¹ za sobom bez svoga èuda, jer æe¹ se na ono mjesto okameniti." Kad to èu ovi mladiæ, otrèa put onoga mjesta, ðe mu je starac balotu bacio, dok na jedan put rekao bi pade nebo na zemlju, zavika¹e s hiljadu strana, on se obrne da vidi ko je, kad ne vidi nikoga, pa se prepade i okameni se. Sjutri dan brat mu ne videæi brata da se vræe, poðe i on za njim, srete starca, i starac mu reèe kao i prvome. On mu zahvali i trèke otide onamo, kad nasred puta vidi brata okamenjena, te poène plakati i ljubiti ga, a u toliko zaèu onu uku i vrisku od hiljadu razlièitijeh glasova, pak se prepade i poèe da natrag bje¾i, ali teke se obrnu, okameni se i on blizu brata. Sestra njihova ne videæi ih natrag, sjutradan u samu zoru ustane te tragom za njima, pogodi na onoga istog starca, i on joj sve ka¾e, kako je i ¹to je, i stane je odvraæati da onamo ne ide "jer se niko odonuda", reèe, "nije vratio, pa kad se ljudi oru¾ani prepanu, kako ne æe ðevojka kao ¹to si ti?" Ali ona ni najmanje za to, nego ubere nekake trave te dobro u¹i zatisne i ruèicama suvi¹e, pa reèe starcu: "Baci ti meni balotu, da onamo idem ðe ona pane, samo mi ka¾i, hoæu li naæi sve tri stvari kako sam ti kazala, i hoæu li naæi braæu okamenjenu." Starac joj odgovori: "Hoæe¹", pa u toliko odbaci balotu, a ona poteci onamo ¹to je najbr¾e mogla. Do¹av¹i do oba brata okamenjena, pozna ih i stade da ih plaèe, jer joj ¾ivo srce puèe; i u to vrijeme zaèu nekoliko, ma ne ba¹ onoliko uke, nego ona potkrijepi sebe, te onamo ðe je pala balota. Kad doðe, upazi jednu veliku peæinu i u njoj vidi ticu, koja joj u oni isti èas doleæe na desno rame, i reèe: "Hvala da je Bogu! koliko ima vremena da te èekam", i reèe joj suvi¹e: "Hajde u ono jezero onamo, zacrepni vode zelene, i od onoga drveta ¹to pjeva granèicu oèebrsni, i kad doðemo do tvoje braæe, nama¾i ih da o¾ive." Ona to uèini, pak krenuv¹i natrag kad doðe do braæe, nama¾e ih, i u oni isti èas o¾ive, te svi doma. Kad doðu, obraduje im se oni gospodar, a jo¹ vi¹e kad vidi one tri stvari, koje je rekao car da ih nema, pak odmah uèini veliki objed i dozove cara. Onda reèe ova tica: "Kad bude na trpezu, gospodaru, nemoj iznositi ni o¾ice ni pantarula ni no¾a, nego onako neka car jede rukama." Poslu¹a je ovi èoek, i kad doðe car, ka¾e mu, kako je dobavio one tri stvari, i tako da veæ ni¹ta ne manka, pa otolen za trpezu gotovu. Car kad vidi da na trpezi nema o¾ice ni no¾a ni pantarula, reèe ijetko: "©ta je ovo? kako æe se ovo jesti?" "Lijepo" odgovori tica, "s mukom kao ¹to su se do sada muèili ova tvoja dva sina i ¹æer, i pokaj se, ¹to si na veliku Bo¾ju pravdu smakao svoju ¾enu a njihovu mater: ovo su tvoja ðeca, a na mjesto njih tvoja prokleta mater, podmetnula troje maèadi." Car se obraduje, pritrèi k ðeci, a oni k njemu, tu se i¾ljube i izgrle, pa otolen doma, i u oni isti èas smakne mater, a oba sina o¾eni i ¹æer uda u jedan isti dan.