Napomena: U Beèu 1870., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Pa onda otide u galiju, te je br¾e bolje krenu, pa be¾i! Kad budu veæ podaleko od grada, carica se probudi, i oseti odma, ¹ta je, pa skoèi iz sobe i stane vikati na onu devojku, ¹to grad poleva: "Tamo ona ovakvica i onakvica! ti me toliko godina slu¾i verno, a sad me izneveri." Devojka se stane odgovarati: "Ja te slu¾im toliko godina, pa mi nikad nisi dala u¾eta, a on kako doðe, odma mi u¾e dade." Onda carica otide k onim devojkama, ¹to èiste grad, i stane vikati na njih: "Tamo one ovakvice i onakvice! toliko me godina slu¾iste verno, a sad me izneveriste." A devojke joj se stanu pravdati: "Mi toliko godina tebe verno slu¾imo, pa nam nikad nisi dala metle, a on kako doðe, dade nam svakoj po metlu." Najposle otide k lavovima, pa i njima stane govoriti: "Tamo oni ovaki i onaki! ©ta uèiniste? Toliko me godina verno slu¾iste, a sad me izneveriste." A oni se stanu odgovarati: "Mi toliko godina u tebe slu¾imo, pa nas nikad nisi nièim site nahranila, a on kako doðe, dade nam svakom po peèena ovna." Onda ona uæuti i pomisli u sebi da je sama kriva. Carev sin dugo vreme morem putujuæi, doðe opet pod onaj grad, gde su mu braæa zatvorena. Kako èuje car od onoga grada za njega, iziðe mu na susret i lepo ga doèeka, pa ga zapita: "Eda ¹to, sine? Nije li Bog dao da si na¹ao ¹to si tra¾io?" A carev mu sin odgovori: "Hvala Bogu! na¹ao sam." Car se vrlo obraduje pa mu reèe: "Daj da vidimo, je li ta voda taka." Po¹to se car okupa u onoj vodi, postane zdrav i mlad kao da mu je to dvadeset godina. Onda on u radosti i èudu reèe carskome sinu: "Kad si ti mene ovako obradovao, i ja æu tebe obradovati: ona tvoja obadva brata kod mene su u ¾ivotu, oni se nisu umeli vladati tako mudro kao ti, nego su bili poèeli na me osecati se, za to sam ih zadr¾ao, ali ih sad tebi poklanjam obojicu." Pa mu ih onda izvede i dade. Sad se carev sin na novo obraduje, ¹to je i braæu na¹ao. Car im dade njihove obe galije i sve ljude; jo¹ ih suvi¹e obdari i spremi im na put ¹to je god bilo od potrebe. Onda oni posedaju svaki na svoju galiju te poðu kuæi. Putujuæi tako stanu se dogovarati dva starija brata, kako bi uzeli vodu od svoga najmlaðega brata, da se ocu umile kao da su je oni na¹li, i dogovore se ovako: da podmite njegove momke da izliju vodu u njihove sudove, a u njegov sud da naliju mora. Tako i urade. Kad doðu kuæi, otac ih jedva doèeka: "Dobro do¹li, deco! Eda je Bog dao da ste na¹li vodu?" A stariji sinovi odmah prihvate: "Hvala Bogu! na¹li smo. Eto brat na¹ najmlaði neka daje najpre svoju vodu pa æemo onda mi svoju." Momci odmah izliju vodu, iz suda brata najmlaðega i dadu caru da se okupa. On se okupa i ni¹ta mu ne pomo¾e, pa reèe drugoj dvojici: "Dajte vi da vidim ¹ta vi imate." Oni odmah iznesu vodu, car se okupa, i onaj èas se pomladi, te vidi i èuje kao mladiæ. Onda car reèe najmlaðemu sinu: "Ti nisi ni¹ta na¹ao, nego si mi doneo morsku vodu; sad idi kud te oèi vode i noge nose, kad si me tako teo da prevari¹." Pa ga otera iz dvora, a on siromah onda otide u svet, i pribije se u jednoga kneza da mu èuva ovce.

Carica ona ¹to je imala vodu, ostane trudna od careva sina, i kad bude na tom doba, ona rodi mu¹ko dete. Kad detetu bude godina dana, ono poène govoriti materi svojoj: "Mati, gde je na¹ otac?" Ona mu odgovori: "Sinko, hoæemo ga tra¾iti." Iza toga spremi se i sedne s detetom na galiju pa poðe morem, i posle dugoga putovanja po svetu kad doðe blizu grada, odakle je bio onaj carev sin, ona pritera galiju ka kraju malo podalje od grada, pa iziðe na breg i razapne ¹ator, pa onda napi¹e caru knjigu: "Po¹lji mi onoga èoveka koji je odneo vodu od mene." Car odmah opravi najstarijega sina. On sedne na konja, pa upravo k njojzi pod ¹ator. Kad doðe k carici, ona ga lepo doèeka, pa ga zapita: "Jesi li ti odneo vodu od mene?" A on joj odgovori: "Jesam." Onda ga carica zapita: "©ta si jo¹?" A on odgovori: "Nisam ni¹ta." Onda carica izmahne ¹akom te njega po obrazu. Kako ga je lako udarila, odmah su mu dva zuba ispala, pa ga opravi ocu i reèe mu: "Idi, ka¾i svome ocu, neka po¹lje èoveka koji je vodu odneo." Kad on otide kuæi i ka¾e ocu ¹ta bi, otac br¾e po¹lje drugoga sina. Ovaj kako doðe k carici, ona i njega lepo doèeka, pa ga zapita: "Jesi li ti odneo vodu od mene?" On odgovori: "Jesam." Carica ga zapita. "©ta si jo¹?" A on odgovori: "Nisam ni¹ta." Ona i njega ¹akom po obrazu, i odmah mu iskoèe dva zuba, pa mu onda reèe: Zna¹ li ¹to je? Ovako æe¹ pozdraviti svoga oca: Ako mi ne po¹lje onoga èoveka koji je odneo vodu od mene, sve æu mu carstvo razoriti; nego stani da ti dam po èemu æete naæi toga èoveka." Pa onda sedne te prepoène lice svoga sina na svilenu maramu, pa onda reèe carevome sinu: "Evo, kakvo je ovo dete, onaki je i onaj èovek." On otide s onom maramom ocu i ka¾e mu sve po redu. Car kako vidi lice na marami, odmah reèe da je èiti njegov najmlaði sin, pa po¹lje maramu po svemu carstvu da ide od grada do grada i od sela do sela, da mu tra¾e sina. Kad tako doðe marama u ono selo gde je carev sin u kneza slu¾io, najpre je donesu knezu. Kad knez razvije maramu i stane gledati lice na njoj, èiti sluga njegov; onda reèe sluzi: "More, slugo, ovo si ti." On se ne htedne odmah pokazati, ali kad ga salete da se ka¾e, jer valja pred cara da ide, on ne imadne kud, nego im pripovedi sve ¹ta je bilo, pa se digne i otide k ocu. Kad iziðe pred oca, zagrli ga otac, pa mu reèe: "Za Boga, sinko, gde si? propade carstvo!" A on odgovori: "Ko je tome kriv? Nego daj mi konja i ¹ta treba da idem toj carici." Otac ga odmah spremi i po¹lje carici. Kako ga carica ugleda, odmah ga pozna, pa jo¹ i dete ga pozna i stane ga vika: "Evo oca! evo oca!" Kako on doðe pod ¹ator, carica i njega zapita: "Jesi li ti odneo vodu od mene?" On odgovori: "Jesam." Ona ga zapita: "©ta si jo¹?" A on izvadi prsten i èarapu pa joj reèe: "Eto to; i jo¹ ima¹ belegu na koljenu." Ona to sve prizna, pa se zagrle i poljube. Posle otidu u grad pa se venèaju, i otac jo¹ za ¾ivota svoga preda mu carstvo, a druga dva starija sina otera, i tako najmlaði sin ostane car u obadva carstva.