Napomena: U Beèu 1870., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Po¹ao sveti Sava preko jedne planine pa srete ðavola. Kad ga ðavo ugleda, upla¹i se i ¹æedne da pobjegne, ali ne mogne, pa se sada sretnu na putu. Sveti Sava rekne ðavolu: "Pomozi Bog!" a ovaj odgovori: "Nije ti za tim stalo." "Kako si?" reèe sveti Sava, a ðavo mu odgovori: "©ta je tebi briga kako sam?" "Kuda hoæe¹?" upita ga sveti Sava, a ovaj odgovori: "Ni za tim ti nije stalo." "©ta bi radio?" reèe sveti Sava; a ovaj mu odgovori: "Radio bi ba¹tovanluk, kad bi imao mr¹ave zemlje i takog ortaka." Onda sveta Sava ka¾e ðavolu: "Èuje¹, pobratime, ba¹ ako hoæe¹ da radi¹ ba¹tovanluk, evo sam ti ja ortak, no da se dogovorimo, kako æemo i ¹ta najprije raditi i sijati i ko æe sjeme nabavljati." A ðavo mu odgovori: "Vala, ako me i mrzi s tobom raditi i opet ti se pokoriti neæu, ali samo hoæu da naèinim ugovor pa da otpoènemo raditi." Sad se dogovore da posade najprije mrki luk; ovo i uèine. Kad luk poène da raste, do¹ao bi ðavo pa gledao kako su lijepa i dobra perja u luka, a ne gleda¹e ¹ta je u zemlji. Kad luk u najveæoj snazi bude, onda sveti Sava pozove ðavola, te doðo¹e. E reèe sad sveti Sava ðavolu: "Pola je moje a pola tvoje, pa biraj sam koje voli¹." Videæi ðavo silna pera u luka prevari se i uzme ono ¹to je na zemlji, a sveti Sava uzme ono ¹to je u zemlji. Kad luk stane zreti, dola¾a¹e ðavo poèesto da ga obiðe, ali mu ne bija¹e milo kad vidi da pera trunu i su¹e se. Luk sazri, pera sva uvenu, a sveti Sava povadi luk i odnese ga. Ovo ðavola vrlo o¾alosti pa se rije¹i te jo¹t jedan ugovor sa svetijem Savom uèini, da posiju i posade kupus, pa ðavo reèe: "Ja æu ono ¹to je u zemlji, a ti ono ¹to je na zemlji" i tako bude. Kupus, moj brate, posade i ovaj sve rastija¹e vi¹e i razvija¹e svoj list, dok se i glavice uka¾u. Videæi ovo ðavo mi¹lja¹e: kad je ovolika èvonta na zemlji, to kolika mora biti u zemlji, pa se vrlo radova¹e. Kad u jesen bude, sveti Sava doðe te kupus posijeèe a ðavolu ostavi korenje. Malo za tijem evo ti i ðavola! Tu su gajde, tu su svirale, huka, buka, pjesma i arata velika. Pa èim jedan koren izvadi i vidi, da nema ni¹ta, prenemogne se od muke pa onda umoli svetoga Savu, te jo¹t jedan ugovor naèine, da posiju krompire, pa onda ¹to je u zemlji to neka bude svetoga Save, a ¹to je na zemlji to da njemu ostane. Ovako i uèine. Posiju krompire. Krompiri izniknu, uka¾e se najprije cimina, pa onda cvijet a za ovijem bobe. Videæi ovo ðavo stane se smijati i svetom Savi prkositi. No kad bude u jesen, onda cimina opadne i istrune, a sveti Sava povadi krompire pa u trap. Nadima¹e se ðavo da pukne od zla videæi ovako sebe prevarena, kaja¹e se ¹to je sa popom imao posla, pa opet umoli svetoga Savu, te posiju ¹enicu i ugovore: ¹to je na zemlji neka bude svetog Save, a ¹to je u zemlji to da bude ðavolu. Kad ¹enica poraste i uklasa, a ðavo doðe nad ogradu pa gleda¹e koliko je izrasla, i govora¹e: "Iz malog zrna naraste ovolika stabljika." Kad bude u jesen, onda sveti Sava pozove ¾eteoce, te ¹enicu po¾nje, a ðavolu strn. Sad ðavo stane plakati pa od ljutine reèe: "Vala, pope, ba¹ hoæu jo¹ s tobom da posadim vinograd, pa ¹ta bude, i ako me jo¹ i ovðe prevari¹, onda od na¹ega ortakluka nema ni¹ta. I tako posade vinograd. Kad vinograd treæe godine rodi i poka¾e se vrlo lijepo gro¾ðe, onda se sastanu da opet biraju ¹ta koji voli. Sad sveti Sava upita ðavola: "©to voli¹, ortaèe, ili èorbu ili gusti¾u?" a ðavo odgovori: "Vala ja æu gusti¾u, a tebi d¾aba èorba." Kad vinograd sazri, onda sveti Sava obere gro¾ðe, metne u kacu pa posle istoèi vino, a ðavolu ostane d¾ibra. Sad se, moj brate, domisli ðavo te u d¾ibru naspe vodu, naèini kazan i prepeèe rakiju, a sveti Sava tek njemu, pa mu reèe: "©ta je to, ortaèe?" a ovaj mu odgovori: "Peèem rakiju, pobratime!" Onda sveti Sava rekne: "Dajde, ortaèe, da vidim, valja li." A ovaj mu natoèi u èa¹u. Sad sveti Sava srkne jednom, drugom, pa treæi put blagoslovi i prekrsti se, a ðavo pobegne i reèe: "Vala, ba¹ to je staru lijek a mladome bijes!" pa tako i¹èezne, i vi¹e ga nikako nema tamo gdje èuje da je pop.