|
|
|
Up
Jovan Jovanović Zmaj
TRI HAJDUKA
U po burne crne noći,
Feruz-paša iz sna skoči,
Žižak drkće, ko da čita
Stravu sanka s bleda lica.
Feruz-paša kadu pita:
,,Kamo ključi od tamnica?...
Tri godine kako trunu -
Oh, hajdučki pepo kleti!
Pa još ni sad mira nema -
U san dođe da mi preti!''
,,Nemoj, ago, nemoj noću
Silaziti u tamnice,
Sutra ćemo poslat Muja,
Da pokopa kosti njine!''
,,Hahahaha, babo moja,
Ni živih se nisam boja,
Dok su bili za užasa,
A nekmoli mrtvih pasa.
Moram ići da ih vidim
Kako leže na trulištu,
Da ih pitam, što me zovu,
Što me traže, što me ištu!'' -
Uze žižak - zraka drkće
Na pašinom bledom licu -
Zarđana brava škripnu -
On se spusti u tamnicu.
U tamnici lednoj stravi,
Gde jakrepe memla davi,
Gde se groze hladne guje,
Kad se sete nekih muka -
Onde sede tri kostura,
Tri kostura od hajduka.
Ili sede, il' se samo
Feruz-paši tako stvara.
Pred njima su na kamenu,
Ka na stolu, tri pehara.
Progovara hajduk prvi:
,,Evo, pašo, pehar krvi!
Imao sam vernu ljubu -
Kad me pokri ova tama,
Ostala je jadna sama -
Nije sama... mač u ruci.
Pa povika: Gde ste, vuci?
Tako stiže do tvog dvora,
Puče puška odozgora,
Probi srce jadne žene -
Evo pehar krvi njene!
Krasno j' vino, puna j' čaša -
Nazdravi mi, Feruz-paša!''
Sama s' ruka paši diže,
Sama noga kroči bliže.
Pehar popi, ciknu muka,
Ciknu paša - a te kosti
Smejaše se... Bog da prosti!
Progovara hajduk drugi:
,,Kad sam dopo ovog groba,
Pitala te majka moja:
Pošto ćeš mi prodat roba?
A ti reče: Tri tovara.
A sirota majka stara,
Znojila se danju, noću,
Nit' je jela, nit' je pila,
Dok krvavim nije znojem
Tri tovara izmučila.
Kad ti sinoć blago dade,
Ti se, pašo, smejat stade;
To je, bako, tek za hranu;
Tvoj je sinak junak bio,
Ako j' umo kamen gristi
Mora da se ugojio!
Svisnula je majka moja -
Ovaj pehar pun je vina,
Krvavoga njenog znoja!
Krasno j' vino, puna j' čaša -
Nazdravi mi, Feruz-paša!''
Sama s' ruka paši diže,
Sama noga kroči bliže,
Pehar popi, ciknu muka,
Ciknu paša - a te kosti
Smejaše se... Bog da prosti!
Progovara hajduk treći:
,,Kad sam dopo ovih tmina,
Imao sam u gorici
Nedorasla, slaba sina,
Htelo dete pušku dići,
Puška teška, slabe ruke -
Poče jadno suze ronit,
Što ne može u hajduke.
Plakalo je gladno, žedno,
Što mu babo ovde trune,
Plakalo je, pa je svislo -
Evo čaše suza pune! -
Krasno j' vino, puna j' čaša -
Nazdravi mi, Feruz-paša!''
Sama s' ruka paši diže,
Sama noga kroči bliže,
Pehar popi, ciknu muka,
Mrtav pade do hajduka,
Mrtav pade - a te kosti
Smejaše se... Bog da prosti!
|
|
|