,,Svaki ti je vrag u moje libro zapisan''

Jovo Markov D¾inoviæ nekad zaposlen kao radnik na gradnji Sueckog kanala

1. NEMIRI OD VIJEKA

-*-

Ima narodnih prièa koje su toliko op¹teèoveèanske da zaboravimo kad i gde smo ih èuli ili èitali, pa ¾ive u nama kao uspomena na na¹ lièni do¾ivljaj. Takva je i prièa o mladiæu koji je, lutajuæi svetom i tra¾eæi sreæu, za¹ao na opasan put za koji nije znao kuda ga vodi. Da se ne bi izgubio, mladiæ je u debla drvet^a pored puta zasecao sikiricom znake koji æe mu docnije pokazati put za povratak.

Taj mladiæ je olièenje op¹te i veène ljudske sudbine: s jedne strane opasan i neizvestan put, a s druge, velika ljudska potreba da se èovek ne izgubi i snaðe, i da ostavi za sobom traga. Znaci koje ostavljamo iza sebe neæe izbeæi sudbinu svega ¹to je ljudsko: prolaznost i zaborav. Mo¾da æe ostati uop¹te nezapa¾eni? Mo¾da ih niko neæe razumeti? Pa ipak, oni su potrebni, kao ¹to je prirodno i potrebno da se mi ljudi jedan drugom saop¹tavamo i otkrivamo. Ako nas ti kratki i nejasni znaci i ne spasu od lutanja i isku¹enja, oni nam mogu olak¹ati lutanja i isku¹enja i pomoæi nam bar time ¹to æe nas uveriti da ni u èemu ¹to nam se de¹ava nismo sami, ni prvi ni jedini.

-*-

Takav je ¾ivot da èovek èesto mora da se stidi onoga ¹to je najlep¹e u njemu i da upravo to sakriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbli¾i.

-*-

Ono ¹to je najlep¹e na iskrenoj i dubokoj ljubavi, na kojoj je sve lepo, to je da u odnosu prema onome koga volimo ni jedna na¹a mana ne dolazi do izraza. Mnogo ¹ta ¹to je zlo u nama i¹èezava a ono ¹to je dobro ustostruèi se.

-*-

Video sam otkopane grobove iz petog veka pre Hrista. U njima su bili jo¹ uvek vidljivi tragovi glavnih kostiju i nasluæivale se osnovne linije ljudskog lika.

U meni se javilo nezadovoljstvo, kao nad neuspelim delom ili nedovr¹enim poslom. Èovek treba da nestane bez traga.

-*-

Ima ¾ena koje su neugledne i opore na oèi, kao seoski hlebac, ali kriju u sebi veliku i zdravu slast za onoga ko se ne da zbuniti spolja¹njo¹æu nego gleda i oseæa dublje i stvarnije.

-*-

Èini mi se kad bi ljudi znali, koliko je za mene napor bio ¾iveti, oprostili bi mi lak¹e sve zlo ¹to sam poèinio i sve dobro ¹to sam propustio da uèinim, i jo¹ bi im ostalo malo oseæanja da me po¾ale.

-*-

Poznavao sam jednog èoveka koji je za svaku stvar koju on nema ili ne razume uspevao da naðe poneku zlu reè.

-*-

U strogosti koju pokazuju nekada¹nji razvratnici prema mlade¾i, ima neèeg naroèito ru¾nog. Oni ka¾njavaju mlade¾ i za svoje biv¹e prestupe; mo¾da se èak i svete za svoju sada¹nju nemoæ.

-*-

Bojati se ljudi, znaèi èiniti krivo Bogu. Strah od ljudi mo¾da i potièe otud ¹to smo se nekad ogre¹ili o bo¾iji princip. Èovek u kome ima ¾iva du¹a ne bi, logièki, trebalo da se boji ljudi ni ièega ljudskog.

-*-

U noæi ima uvek straha, kao vlage, nekad vi¹e nekad manje. Njegov uticaj na nas sasvim je nejednak. Ponekad imamo snage da mu se potpuno otmemo, ponekad nas samo trenutno proðe, ako jeza, a ponekad mu otvorimo sami du¹u i pu¹tamo ga da gazi i hara kako hoæe.

-*-

Dok je èovek plen svojih strasti, rob èula i igraèka ma¹te, dotle su i svaka tajna muka i gorèina razumljive i lak¹e, jer zaslu¾ene, kao prirodno nalièje nedostojna ¾ivota. Ali kad se i docnije, kao gospodar svoje sebiènosti, sav predan radu, ¾iveæi za druge, uvidi da je ta ista gorèina na kraju svakog puta, onda zaista èovek ne zna ¹ta da misli i nema èemu da se nada. Ostaje, ponekad, svetla nada, ne trajnija od bleska munje, da sve ovo nije prava stvarnost. Misao -- da æemo se _probuditi_, jecajuæi.

-*-

Saèuvaj nas, Bo¾e, od ostvarenja snova. Udalji od nas ono ¹to je predmet na¹ih ¾elja, jer telo na¹e ¾eli svoju sopstvenu smrt.

-*-

Ponekad èovek pre¾ivljuje takve stvari, da sama èinjenica da ih je pre¾iveo znaèi ne samo pobedu i izbavljenje nego i èudo; jedno ponovno, radosno roðenje po naroèitoj milosti vi¹ih sila.

-*-

Kod unutarnjih borba koje èovek vodi sa samim sobom i sa nepoznatim silama u sebi, va¾i vi¹e nego igde pravilo: ne predaj se nikad! -- Ni predaje, ni ustupanja! A pre svega, ¹to ka¾u u Bosni: ne ve¾i tugu za srce!

Biti uvreðen nepravdom ljudi manje je nego biti u bedi, a biti u bedi manje je nego biti bolestan, biti bolestan jo¹ nije: umreti. Ali i kad je èovek uvreðen nepravdom, te¹ko bolestan, pa i na samrti, ne treba, tek tada ne treba da ,,da pusti rði na se''. Tada treba napregnuti sve sile i ne priznati tugu i malodu¹nost. Izdr¾ati trenutak, a veæ iduæeg èasa èovek je ili na putu da prezdravi ili mrtav. A smrt je najveæi i najsigurniji osvetnik.

-*-

Bo¾ija pravda se retko javlja. I to je sreæa za ovaj svet, jer ona dolazi kao eksplozija i raznese sve zajedno: krivca i njegovu ¾rtvu i sve ¾ivo ¹to se sluèajno na¹lo u njihovoj blizini. Ostvarenje apsolutne pravde na zemlji moralo bi biti odjednom, potpuno i posvuda¹nje. Onda bi se pod silnim, ravnomernim i istovremenim pritiskom sve èestice dr¾ale u ravnote¾i. Ovako, javljajuæi se retko, mestimièno i na mahove, ona je isto ¹to i orkan, kataklizma i tragedija.

-*-

U ovom dru¹tvu podjednako patimo svi, i ¾ene i mu¹karci, samo u uloge podeljene, i to otprilike ovako: Kad mi patimo zbog ¾ena, to je gotovo redovno zbog toga ¹to ¾ene nisu onakve kakve bismo mi ¾eleli da su. Kad ¾ene pate zbog nas, to je uvek stoga ¹to smo ovakvi kakvi jesmo. Ali, ¹to je glavno, patimo svi i muèimo se èesto, dugo, svirepo i besmisleno.

-*-

Samo aktivni ljudi i njihova borbenost i bezobzirnost pokreæu ¾ivot napred, ali ga samo pasivni ljudi i njihova strpljivost i dobrota odr¾avaju i èine moguænim i podno¹ljivim.

-*-

Zavist ljudi, to je gnev bogova.

-*-

Gledajuæi jedno ljudsko naselje na nekoj vla¾noj strmini, ograðeno posrnulom ogradom, doðe mi misao o pravoj nameni ovoga sveta.

U stvari, ova planeta je mo¾da jedan obor u koji je saterano i zatvoreno sve ¹to je u vasioni ¾ivelo i gamizalo, sa jedinom svrhom da tu pomre.

U velikim bolnicama ima po jedna soba u koju prenose one bolesnike za koje se vidi da æe ¾iveti jo¹ nekoliko sati. U vasioni, ova na¹a zemlja je takva soba za umiranje. A to ¹to se plodimo, to je samo iluzija, jer sve se to de¹ava u granicama smrti na koju smo osuðeni i zbog koje smo na zemlju baèeni. U stvari, mereno vasionskom merom a kazano na¹im ljudskim reèima: juèe smo dovedeni a sutra nas neæe vi¹e biti. Mo¾da æe jo¹ trava rasti i minerali sazrevati, ali samo za sebe.

-*-

Kad naiðu te¹ka, mutna vremena i uèestaju sukobi i uzbune meðu ljudima, otvori se odjednom Biblija na njenim najtamnijim stranicama i na¹ u¾as ili na¹e nerazumevanje naðu drevne i poznate reèi kao jedini izraz.

Gledajuæi vojnike i ¾andarme koji su do malopre bili i ubijali, video sam im u oèima, duboko ispod spoljnjeg besa i drskosti, jedva primetno kolebanje u kom je bilo i ¾ivotinjskog straha i neke ¾elje da se ne bude na tom mestu ni u tom obliku. U tom drhtanju u dnu zenica proèitao sam odjednom jasan i nesumnjiv jadni, stra¹ni i detinjski Kainov odgovor: -- Zar sam ja èuvar brata svoga?

-*-

Ne smrt, zaborav re¹ava sve. Zaborav, i to ne samo pojmova, reèi i lica, nego svega ¹to postoji i ¾ivi. Zaborav tela i zaborav vremena. Zaborav, da bi se moglo predahnuti i ¾iveti dalje u telu bez seæanja, sa duhom bez imena. Zaborav, smrt sa pravom na nadu.

-*-

Odavno mi je postalo jasno da ne bi imalo smisla, da ne bi bilo moguæno ¾iveti kad bi ¾ivot bio onakav kakav na mahove izgleda, kad bi sve stvari u ¾ivotu bile samo ono ¹to njihovo ime kazuje i ni¹ta vi¹e. Ovako, znam da koliko god je prostranstvo ¾ivota na povr¹ini, u ¹irini, toliko ga ima u dubini, tako da su nevidljive i skrivene moguænosti ¾ivota bezbroj miliona puta veæe od onih koje vidimo na povr¹ini.

Jedino tako je moguæno podneti ¾ivot i misao o smrti.

-*-

Èim neko ne¹to voli i za ne¹to se ve¾e -- misao neku, predmet ili ¾ivo ljudsko biæe -- on daje ne¹to od sebe i spreman je da daje i gubi jo¹ vi¹e, bez mere i raèuna, sa istom onom nagonskom bezobzirno¹æu i stihijskom ¾estinom sa kojom se ljudi bacaju na sticanje i grabe¾. I to je do sada jedini poznati naèin kako jedan èovek mo¾e da daje drugim ljudima ili stvarima oko sebe i ono ¹to ne mora i onda kad ne mora. Tako to ¹to se zove ljubav stvara jedno nepregledno i nerazumljivo knjigovodstvo meðusobnih davanja i primanja, sa potpuno antipodnom, astronomskom raèunicom u kojoj je sve nejasno, ali èiji je krajnji zbir kratak, jasan i razumljiv.

-*-

S godinama poèinju i u najburnijem èoveèjem ¾ivotu da se ustaljuju i primeæuju izvesne pojave koje se simetrièno i ravnomerno ponavljaju. I duh koji ¾ivi veoma malo svesno i voljno ne mo¾e da ih ne primeti. Tako èovek gleda svoj ¾ivot unapred. Zna se ¹ta nosi oktobar: sluti se mart i predoseæaju letnji meseci. I tu ne poma¾e nikakva higijena duha ni profilaksa (i na to se s godinama dolazi!), niti ima be¾anja niti mo¾e biti zaborava. Najveæi napori volje uzaludni su ili poma¾u vrlo malo. Najopreènija duhovna stanja: strah ili opasna radost ili plodan mir, smenjuju se u èoveku gotovo kalendarskom stalno¹æu i javljaju se neminovno, uporedo sa promenama na zemlji.

-*-

Da starimo, da umiremo, to smo oduvek znali, iako smo se sporo navikavali na tu misao i te¹ko mirlili sa njom. Ali sa godinama, evo se javljaju u nama, i to pre smrti i pre samog starenja, nove misli sa kojima se èovek ne mo¾e da pomiri i koje nas guraju u starost pre vremena i u pravu smrt pre umiranja. To je: jasno i neumoljivo saznanje da u onom ¹to je plodno, radosno i napredno u svetu mi sve manje i sve reðe uèestvujemo, da je sve vi¹e zanosa koje ne oseæamo i podviga u kojima nemamo udela, da u stvari, za nas svet vene i umire pred na¹im oèima, a mi, jo¹ ¾ivi ali izvan ¾ivota, posmatramo ga nemoæni, bez reèi i pokreta.

-*-