|
|
Up First Prev Next Last
Naslov: "Zenidba Jova Budimlije
Napomena: Objavljena u Be"cu 1845., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c
"Zenidba Jova Budimlije (I)
Kad se "zeni Budimlija Jova,
U Janoku isprosi devojku,
Plemenitu Jano"ckinju Janu,
Pak se Jova mlogo poar"cio,
Ba"s na pero tri tovara blaga;
Al' junaku uda sre'ca bila:
U koji je danak isprosio,
U onaj se danak razboleo,
Preprosi je od Erdelja bane,
Pak se bane vi"se poar"cio,
Ba"s na pero pet tovara blaga;
Al' i banu uda sre'ca bila:
U koji je danak isprosio,
U onaj se danak razboleo;
Pak boluju oba mlado"zenje.
Boga moli Jano"ckinja Jana:
"Digni, Bo"ze, Budimliju Jovu!
"A umori od Erdelja bana!"
Bog ne slu"sa gospodje devojke,
Ve'c on "cini, "sto je njemu drago:
Di"ze bana, ne di"ze Jovana.
Skupi bane gospodu svatove,
Te Janoku ode po devojku.
Zdravo bane dodje do devojke,
I zdravo se natrag povratio,
Kad su bili pram' bela Budima,
Stala Jana, te gleda Budima,
Budim gledi, grozne suze roni:
"O Budime, velika "zalosti!
"Nisam rekla mimo tebe pro'ci,
"Ve'c sam rekla da u tebe dodjem,
"Da ja "setam po tebe, Budime,
"A da ljubim Budimliju Jovu."
Al' to niko ne "cu od svatova,
Do sam glavom od Erdelja bane,
Pa devojci tijo progovara:
"Ajde, du"so, ne "zali Budima,
"Jo"s je lep"si Erdelj od Budima,
"A krasniji od Jovana bane."
Ode bane, odvede devojku,
Po tom prodje tri godine dana,
Pridi"ze se Budimlija Jova,
Pak se Jova kune medj' trgovci:
"Bra'co moja, Budimski trgovci!
"Ja se, bra'co, ve'c "zeniti ne 'cu,
"Kad je moja odvedena Jana."
Pak sadelja tanku "sajku ladju,
Koju voze trideset vesala;
Nakupova svake trgovine,
Ponajvi"se sjajni ogledala;
Uze s' sobom trideset momaka,
Oti"ste se niz vodu Dunavo,
Ode pravo pod Erdelja grada.
U subotu sti"ze pod Erdelja,
U subotu, u o"ci nedelje;
Kad u jutru osvanu nedelja,
Rano rane sedam devojaka,
Da zaite vode na Mori"su;
Uze Jova sedam ogledala,
Te dariva sedam devojaka:
"Bogom sestre, vodono"se mlade!
"Bogom sestre, glas'te me po gradu!"
Nji je sedam, a sedam sokaka,
Ode svaka svojijem sokakom,
Pokliko"se tanko glasovito:
"O devojke sade ispro"sene!
"I neveste skoro dovedene!
"Od kako je Erdelj postanuo,
"Nije taka trgovina do"sla,
"Ni videsmo lep"sega trgovca
""Sto danaske u svetu nedelju."
A to slu"sa Jano"ckinja Jana
Ispred dvora s visoka "cardaka,
Desnom rukom zagrlila bana:
"Ao bane, zemlji gospodaru!
""Zivo mi je "cedo pod pojasom;
"Ili bude mu"sko, il' devojka,
"Tebe valja "castiti gospodu,
"A meneka darom darivati,
"Malo mi je gospodskoga dara,
"A u mene bela platna nema!"
Ban je ljubi po gospodskom licu:
"Mo"ze"s, Jano, gospodjo razumna.
"Prekupiti i svu trgovinu,
"Al' ne mo"ze"s bolja gospodara."
Usta Jana rada i vesela.
Sve je ruo ven"cano obukla,
I nasula d"zepove dukata,
Uze s' sobom tridest devojaka,
Svakoj dade po tridest dukata,
Te joj dr"ze skute i rukave,
Skute dr"ze da se ne opra"se,
A rukave da s' ne kruni zlato;
Ode Jana na vodu Mori"sa.
|
|
|