Napomena: U Be"cu 1870., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c

Djavolska slanina

Nekakav kradljivac zamotri danju u "coveka slaninu na tavanu, pa podje u ve"ce, po"sto ljudi pospe, te se sastrag popne na somi'c, i uvu"ce se na tavan. Po"sto skine slaninu i uprti na ledja, podje gredom da se vrati natrag, pa se nekako omakne, te padne na sred ku'ce, dje je spavao "covek sa "zenom i s djecom. Kad ovaj bubne sa slaninom medju njih a "covek sko"ci onako u mraku, pa stane vikati: "Ko je to?" A kradljivac odgovori: "Ja sam djavo." A "covek krste'ci se povi"ce: "Pa "sta 'ce"s ovdje, anate te mate bilo?" A kradljivac odgovori: "'Cuti, evo sam ti donio jednu slaninu." A "covek, jo"s ve'cma upla"sen, povi"ce: "Idi bez traga, anate mate i tebe i tvoje slanine!" A kradljivac onda re"ce: "E dobro, kad ne 'ce"s, a ti mi pridigni slaninu da idem." "Covek mu dragovoljno pridigne slaninu, samo da mu se djavo kine iz ku'ce; i on uprti slaninu na ledja, i odnese kao svoju. Kad u jutru svane, onda "covek vidi, da je djavolu pridigao svoju slaninu.