Napomena: U Beèu 1870., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Otac i majka imali sina, pa ovaj usnio da je postao carev zet. U jutru kad se razbudi, ka¾e ocu i majci daje ne¹to vrlo lijepo usnio. Otac i majka zapitaju ga ¹ta je usnio, a on im odgovori: "Vala neæu da vam ka¾em." Onda ga otac i majka dobro iz¹ibaju i nazovu ga inatom pa ga oteraju. Ovaj siroma ¹to æe, kud æe, te na drum. Na ovom je drumu zadugo stajao i plakao, dok evo ti carskog tatarina pa mu ka¾e: "Pomozi Bog, dijete!" A ovaj mu odgovori: "Bog ti pomogao! kako si? ¹ta radi¹?" "Fala Bogu, zdravo, kako si ti? a ¹ta ti je te plaèe¹?" a ovaj mu odgovori: "E moj brate, usnio sam jedan san pa me tera¹e otac i majka da im ka¾em, a ja ne¹æeh, zato me izbi¹e i kaza¹e mi da sam inat, pa me oæera¹e." "E dobro", reèe tatarin, "kad nisi ¹æeo njima kazati, a ti ka¾i meni, ja sam carski èovek, pa æu caru kazati, i ako bude ¹to dobro mo¾e i za tebe lijepo biti." A ovaj mu odgovori: "Makar da si i sam car, ja ti kazati neæu." Tatarin otide, no èim caru doðe, odmah mu sve ka¾e, kako je jednog deèka na putu na¹ao i ¹to je s njim razgovarao. Onda car po¹alje drugog svog èoveka, te ovog juno¹u naðe i pred cara dovede. Sad ga upita car, ¹ta je usnio, a ovaj mu odgovori: "Neæu da ti ka¾em." A car mu reèe: "Zna¹ li ti, ko sam ja, i da sam ja car, pa ako meni ne ka¾e¹, ja æu te objesiti!" A juno¹a mu odgovori: "Vala ako si ba¹ i car, ja ti opet neæu kazati." Sad ga car zatvori u jednu sobu do koje je bila jedna velika soba, gdje je bila carska kæer u kavezu. Ovaj je siroma poslije domi¹ljao se, ¹to æe i kako æe, kad u veèe, moj brate! ali negdje zveckaju vilju¹ke i ka¹ike, juno¹a usamljen razgleda¹e, gdje je duvar slab, da ga kako prokopa i vidi, ¹ta je u drugoj sobi i ¹to se u njoj èuje. Kad li, moj brate, prokopa, ali tamo carska kæer zaspala pa joj vi¹e glave gori svijeæa ¹arena a ni¾e nogu bijela, okolo nje spavaju slu¹kinje a na astalu svega dosta. Ovaj se onda polagano provuèe kroz duvar i prikrade ka astalu, pa na ovom ¹ta naðe, sve pojede i popije, pa onda onu ¹arenu svijeæu iznad glave promijeni pod noge a onu bijelu ispod nogu metne vi¹e glave, pa onda otide na svoje mjesto a onu provalu tako zazida, da se nikako nije moglo znati da je duvar kvaren. Kad se u jutru carska kæer razbudi, vidi svijeæe promijenjene a astal u svemu prazan, onda stane vikati na slu¹kinje govoreæi, da su to one uèinile. One se kle¹e, da to nijesu uèinile, ali carska kæer to ne vjerova. Sad carska kæer po¹lje ocu svom pro¹enije, da u dvoranu noæu sve neko dolazi i s astala pite i sve ostalo pojede i popije, i da slu¹kinjama zapovijedi, da se ne usude vi¹e svijeæe mijenjati. Car joj uèini po molbi, ali pri svem tom carska kæer opet podozrijeva¹e na slu¹kinje. Da bi dakle i u snu viðela i onoga, koji sve sa astala pojede i popije a poslije svijeæe joj mijenja, uvatila, nama¾e oèi nekakvom travom, koja i u snu daje vid, pa onda zaspi poslije veèere. Po¹to proðe dva tri sahata noæi, a juno¹a opet provali zid i uðe u sobu te sve sa astala pojede i popije, pa onda uzme ¹arenu svijeæu iznad glave, te je metne pod noge, a ovu bijelu ispod nogu vi¹e glave, pa poðe da ide. U tome mahu uvati ga carska kæer za ruku, no kad vidi, kakvi je prekrasan mladiæ, onda ga ispita, ko je i ¹ta je i odkuda je u ovu apsanu doveden i za¹to, pa potom mu ka¾e, nek se opet u svoju sobu vrati. U jutru kad svane, poruèi carska kæer ocu, da jo¹ toliko jela i piæa po¹alje dokazujuæi mu, kako su joj slu¹kinje gladne. Car i to uèini, i tako se od sad ranja¹e i zadovoljava¹e juno¹a sa ovom ljepotom djevojkom dotle, dok carski ferman ne izide, da je kæer njegova punoljetna i da æe je udati. Kad ovo dozna carska kæer, onda ona pi¹e svom ocu i ka¾e mu, da ona ni za koga drugog veæe poæi no za onog junaka, koji d¾ilitom bedeme njinog grada prebaci. Razumjev¹i ovo car pozove sve svoje velika¹e, vezire i pa¹e i zapovjedi im, da svaki svog sina povede u prvi petak. Kad ovi doðu i svoje sinove dovedu, onda car izvede svoju kæer i sa njom iznese d¾ilit, pa onda po ¾elji svoje kæeri zapovjedi, da koji misli i ¾eli biti carev zet, baca d¾ilit i bedeme grada prebacuje. U ovom juna¹tvu svi su se nadmetali, ali badava ni jedan ne mo¾e ni na pola dobaciti. Kad to vidi carska kæer, onda zamoli svog oca, da onog roba, kojeg je prije tri godina dao zatvoriti i kojega ona kroz duvar opa¾a kako di¹e i duvarove kreæe, izvede, i da ogleda njegovo juna¹tvo. Èuv¹i ovo car mnogo se udivi i ka¾e, da je taj rob jo¹t prije tri godine tu zatvoren i da je on za njega i zaboravio, i misli, da je on davno istrunuo. Potom dade istog roba izvesti i zaèudi se vrlo, kad ga ugleda, kako je krasan mladiæ, te mu se odmah vrlo dopadne i omili. Sad mu daje d¾ilit i zapovjedi, da ogleda, mo¾e li bedeme prebaciti. Ostala pak velika gospoda i njini sinovi smijahu se i potprdivahu govoreæi: "Ho! ho! jadan ti je, da on prebaci bedeme gradske, kad sinovi Muhamedovi ne mogu." No ovo njino smijanje preokrene se u ¾alost, kad viðe¹e, da ovaj juno¹a trideset ar¹ina preko svih bedema dalje prebaci d¾ilit i do polovine ga zaæera u jedan veliki kamen. Sad car videæi ovakovog dobrog junaka i nemareæi, ¹to je on rob bio i od niskog roda, pozdravi ga linom mu¹irom i potom dade mu svoju ljubaznu i prekrasnu kæer za ¾enu a uz nju mnogo dara i blaga mu pokloni. Kad vide ovo vezirski sinovi, jako im bude krivo i vrlo mu pozavide, i da bi na koji naèin od ovog juno¹e carsku kæer oduzeti mogli, naume ¹njime se opkladiti, da vezirski sinovi u prvi iduæi petak spreme veèeru za hiljadu ljudi a da carski zet povede svoju ¾enu i hiljadu ljudi na zijafet, pa ako sve ovo ¹to vezirski sinovi budu spremili, ljudi ne pojedu, da carski zet njima ustupi svoju ¾enu i svu pratnju. Na ovo obje strane pristanu i jo¹ se pismeno obve¾u. Kad prispije vrijeme, u koje je trebalo poæi, onda carski zet pozove dru¾inu, no ne doðe mu vi¹e nego devet stotina devedeset i pet ljudi. Sad carski zet uzme ovijeh devet stotina i devedeset i pet ljudi i svoju ¾enu, pa se krene na put. Iduæi tako naðe jednog èoeka koji se bija¹e sagnuo uvom k zemlji, i tako staja¹e. Sad mu carski zet reèe: "Pomozi Bog, brate!" a on mu odgovori: "Bog ti pomogao!" "A ¹ta tu radi¹?""Vala ni¹ta ,tek besposlen, pa slu¹am kako trava raste." Kad ovo èu carski zet a on mu reèe: "Bi li ti, brate, po¹ao sa mnom u dru¾inu? mene zovu vezirski sinovi na zijafet, pa bi i tebi bilo lijepo." A ovaj mu odgovori, da hoæe, i tako carski zet dobije devet stotina i devedeset i ¹est ljudi. Iduæi dalje naðe drugog èoeka, koji ukoèen na putu stoja¹e i na sve se strane obzira¹e. Upita ga carski zet, ¹ta on ovdje radi i ¹ta i¹èekuje, i ovaj mu odgovori, da se je opkladio sa ticom da ona leti a on da trèi "pa evo" reèe, "tri sahata kako sam ovdje zai¹ao, a tice jo¹t nema." Zaèudi se carski zet ovakovoj brzini, pa ga upita: "A bi li ti, brate, po¹ao sa linom u dru¾inu? mene vezirski sinovi zovu na zijafet, pa æe i tebi biti lijepo "Ovaj se obeæa i poðe, i tako carski zet dobi devet stotina devedeset i sedam ljudi. Iduæi jo¹ dalje opazi treæeg èoeka, koji u nebo gleda¹e, i upita ga, ¹to u nebo gleda i ¹ta od tuda izgleda, a ovaj mu ka¾e, da je bacio d¾ilit u nebo, "i evo" reèe, "tri sahata ga èekam da pane, pa ga ne ima." Carski zet pozove i ovog, te i taj ¹njim poðe, i tako dobije devet stotina i devedeset i osam druga. Iduæi sa dru¹tvom dalje jedan sahat, opazi opet jednog èoeka na putu, koji bija¹e zakuvao kazan od trista oka kaèamaka, i za doruèak mu ne bilo dosta, te uzeo kuplaèu pa po kazanu loit struguæe, nazove mu pomozi Bog, a ovaj mu odgovori: "Bog ti pomogao!" "A ¹ta tu radi¹?" "Vala," reèe "ni¹ta, bijah napravio malo za doruèak, pa da bija¹e jo¹t, moga¹e te poarèiti." Ponudi i ovog da ¹njim poðe, a ovaj rado pristane, i tako carski zet dobije devet stotina i devedeset i devet druga. Sa ovom dru¾inom iduæi dalje naðe petog èoeka, ovaj bija¹e popio jedno veliko jezero vode, pa stao na sredini te seiri, kako se ribe praæakaju. Nazove mu pomozi Bog, a ovaj mu odgovori: "Bog ti pomogao!""A ¹ta tu radi¹?" reèe mu carski zet: "Vala ni¹ta, jutros malo podoruèkovah, pa se ovdje svratih na ovu vodicu, te malo pijnuh i gledam kako se ovi crviæi sickaju bez vode. "Ponudi i ovog, da s njim poðe, a ovaj jedva doèeka, i tako carski zet dobije hiljadu drugara, pa ¹njima u mjesto. Kad tamo doðu, onda odsjednu konje, pa se malo odmore, a vezirski sinovi spremili veèeru i svega dosta jela i piæa, da i èetiri hiljade ljudi pojelo i popilo ne bi. Sad carski zet po¹alje onog ¹to je trista oka kaèamaka pojeo za doruèak pa mu ne bilo dosta, i ka¾e mu da ogleda jelo i piæe i vidi kako je. Ovaj otide tamo pa uzme kuplaèu te od oranije do kazana, od kazana do oranije, ondale kusni, ondale srkni, dok sve ostavi prazno, pa poslije i sve piæe popije i doðe carskom zetu pa mu ka¾e, da je on sam veèeru svu pojeo i da mu jo¹ nije dosta. Kad ovo vidi carski zet, onda pozove vezirske sinove i poi¹te njine ¾ene da mu dadu. Ovi ga stanu moliti, da im po ugovoru prvom ne uzima ¾ene, veæ da jo¹t njemu opkladu uèine, pa ako carski zet i ovu dobije, onda da mu dadu svoje tri ¾ene i sve imanje. Na ovo carski zet pristane i tako se opklade, da oni u¾are peæ ¹to bolje mogu, a carski zet da naðe jednog èoeka od svoje pratnje i u onako za¾arenu peæ bace, pa ako ne izgori, da mu dadu svoje tri ¾ene i sve imanje: ako li sagori, onda da carski zet njima dade svoju ¾enu i svu pratnju. Kad ovi za¾are peæ, onda carski zet reèe ovome ¹to je popio jezero vode, da ide i skoèi u peæ, a ovaj odmah uskoèi u peæ pa bljune iz sebe silnu vodu i ¾ar pogasi, pa onda stane pevati: "U careva zeta sad æe da bude èetiri ¾ene: na¹a je opklada! na¹a je pobjeda!" Videæi vezirski sinovi da i ovom opkladom ne mogo¹e ni¹ta dobiti, upla¹e se ¾estoko pa umole carskog zeta, te im odobri jo¹ jednu opkladu, pa mu onda reko¹e da oni imaju krilatu babu, a carski zet nek naðe u svojoj dru¾ini jednog brzog èoeka, pa neka on trèi nogama, a baba neka leti, i koje prije sa izvorca ispod te i te planine vode donese, onoga da je opklada. Onda carski zet povièe: "Dajte mi iz dru¾ine onog èoeka koji se bio sa ticom opkladio, da on trèi, a tica da leti, pa tri sahata prije tice doðe." Kad ovaj èoek doðe, onda mu vezirski sinovi dadu jednu testiju a krilatoj babi tikvicu. Baba poleti, a ova poteci, dok pre babe doðe te vodu natoèi. Taman natoèi testiju, a baba doleti pa ga prevari te mu uzme punu testiju a uklepa u ruke praznu tikvicu, pa poleti ¹to br¾e mo¾e natrag, dok ovaj tikvicu natoèi, baba daleko izmakla: ali onaj ¹to èuje kako trava raste, odmah opazi ¹um babinijeh krila pa dotrèi i ka¾e carskom zetu: "Baba prevarila na¹eg èoeka, uzela mu punu testiju a uklepala praznu tikvicu, i dok ovaj natoèio tikvicu, evo baba ðe je izmakla i sad æe biti tu: ja èujem veæ kako leti." Onda carski zet pozove onog ¹to je bacio d¾ilit u nebo i tri sahata èekao da padne pa ga jo¹ nema, te ovaj ugleda babu pa potegne d¾ilitom u oblake te babu u prsi, baba mrtva na zemlju padne, a èoek sti¾e i donese vodu. Sad carski zet uzme tri ¾ene vezirskijeh sinova i sve njino blago, pa sa svojom ¾enom vezirskim snahama i pratnjom doðe zdravo i veselo svom dvoru, gdje po¾ivi zadovoljno do svoga vijeka.