Up First Prev Next Last
Sveto Jevanđelje po Mateju, glava 18.
1. U taj čas pristupiše k Isusu učenici govoreći: Ko je dakle
najveći u carstvu nebeskom?
<Mar. 9:33> <Luka 9:46> <Luka 22:24>
2. I dozva Isus dete, i postavi ga među njih,
<Mar. 9:36>
3. I reče im: Zaista vam kažem, ako se ne povratite i ne budete kao
deca, nećete ući u carstvo nebesko.
<Psal. 131:2> <Mar. 10:14> <1 Pet. 2:2>
4. Koji se dakle ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u carstvu
nebeskom.
<Mat. 11:29> <Mat. 20:27> <1 Pet. 5:5> <1 Jov. 2:6>
5. I koji primi takvo dete u ime moje, mene prima.
<Mat. 10:42> <Luka 9:48>
6. A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu
bilo da se obesi kamen vodenični o vratu njegovom, i da potone u dubinu
morsku.
<Rim. 14:20>
7. Teško svetu od sablazni! Jer je potrebno da dođu sablazni; ali
teško onom čoveku kroz koga dolazi sablazan.
<Mat. 26:24> <Mar. 9:42> <Luka 17:1> <1 Kor. 11:19>
8. Ako li te ruka tvoja ili noga tvoja sablažnjava, odseci je i baci od
sebe: bolje ti je ući u život hrom ili kljast, nego li s dve ruke i
dve noge da te bace u oganj večni.
<Mat. 5:29> <Mar. 9:43>
9. I ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe: bolje ti
je s jednim okom u život ući, nego s dva oka da te bace u pakao
ognjeni.
10. Gledajte da ne prezrete jednog od malih ovih; jer vam kažem da
anđeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca mog nebeskog.
<2 Car. 19:35> <Jest. 1:14> <Psal. 34:7> <Jer. 52:25> <Dan. 6:22> <Zah.
13:7> <Luka 1:19> <Luka 16:22> <Jevr. 1:4> <Jevr. 1:7> <Otkr. 5:11>
11. Jer Sin čovečiji dođe da iznađe i spase izgubljeno.
12. Šta vam se čini? Kad ima jedan čovek sto ovaca pa zađe jedna od
njih, ne ostavi li on devedeset i devet u planini, i ide da traži onu
što je zašla?
<Luka 15:4>
13. I ako se dogodi da je nađe, zaista vam kažem da se njoj više
raduje nego onima devedeset i devet što nisu zašle.
14. Tako nije volja Oca vašeg nebeskog da pogine jedan od ovih malih.
15. Ako li ti sagreši brat tvoj, idi i pokaraj ga među sobom i njim
samim; ako te posluša, dobio si brata svog.
<3 Moj. 19:17> <Priče 25:9> <Luka 17:3> <Jakov 5:20> <1 Pet. 3:1>
16. Ako li te ne posluša, uzmi sa sobom još jednog ili dvojicu da sve
reči ostanu na ustima dva ili tri svedoka.
<4 Moj. 35:30> <5 Moj. 17:6> <Jovan 8:17> <2 Kor. 13:1> <Jevr. 10:28> <1
Jov. 5:7> <Otkr. 11:3>
17. Ako li njih ne posluša, kaži crkvi; a ako li ne posluša ni crkvu,
da ti bude kao neznabožac i carinik.
<Rim. 16:17> <1 Kor. 5:9> <1 Tim. 5:20> <2 Jov. 1:10>
18. Jer vam kažem zaista: šta god svežete na zemlji biće svezano na
nebu, i šta god razrešite na zemlji biće razrešeno na nebu.
<Jovan 20:23>
19. Još vam kažem zaista: ako se dva od vas slože na zemlji u čemu
mu drago, zašto se uzmole, daće im Otac moj koji je na nebesima.
<Mat. 5:24> <Jakov 5:16> <1 Jov. 3:22>
20. Jer gde su dva ili tri sabrani u ime moje onde sam ja među njima.
<Jezek. 48:35> <Mat. 28:20>
21. Tada pristupi k Njemu Petar i reče: Gospode! Koliko puta ako mi
sagreši brat moj da mu oprostim? Do sedam puta?
<Luka 17:4>
22. Reče njemu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta
sedamdeset.
<Kol. 3:13>
23. Zato je carstvo nebesko kao čovek car koji namisli da se proračuna
sa svojim slugama.
24. I kad se poče računati, dovedoše mu jednog dužnika od deset
hiljada talanata.
25. I budući da nemaše čim platiti, zapovedi gospodar njegov da ga
prodadu, i ženu njegovu i decu, i sve što ima; i da mu se plati.
<3 Moj. 25:39> <2 Car. 4:1> <Nem. 5:8>
26. No sluga taj pade i klanjaše mu se govoreći: Gospodaru! Pričekaj
me, i sve ću ti platiti.
27. A gospodaru se sažali za tim slugom, pusti ga i dug oprosti mu.
28. A kad iziđe sluga taj, nađe jednog od svojih drugara koji mu je
dužan sto groša, i uhvativši ga davljaše ga govoreći: Daj mi šta
si dužan.
<Priče 28:3> <Luka 20:24>
29. Pade drugar njegov pred noge njegove i moljaše ga govoreći:
Pričekaj me, i sve ću ti platiti.
30. A on ne hte, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne plati duga.
31. Videvši pak drugari njegovi taj događaj žao im bi vrlo, i
otišavši kazaše gospodaru svom sav događaj.
32. Tada ga dozva gospodar njegov, i reče mu: Zli slugo! Sav dug ovaj
oprostih tebi, jer si me molio.
33. Nije li trebalo da se i ti smiluješ na svog drugara, kao i ja na te
što se smilovah?
<Efes. 4:32> <Efes. 5:2> <Kol. 3:13>
34. I razgnevi se gospodar njegov, i predade ga mučiteljima dok ne
plati sav dug svoj.
35. Tako će i Otac moj nebeski učiniti vama, ako ne oprostite svaki
bratu svom od srca svojih.
<Priče 21:13> <Mat. 7:1> <Mar. 11:26> <Luka 6:37> <Jakov 2:13>
|