Up First Prev Next Last
Sveto Jevanđelje po Mateju, glava 9.
1. I ušavši u lađu pređe i dođe u svoj grad.
<Mat. 4:13> <Mar. 5:21>
2. I gle, donesoše Mu uzeta koji ležaše na odru. I videvši Isus veru
njihovu reče uzetom: Ne boj se, sinko, opraštaju ti se gresi tvoji.
<Psal. 32:1> <Mat. 8:10> <Mar. 2:3> <Luka 5:18> <Luka 5:20> <Luka 7:47>
<Rim. 4:6> <Rim. 5:11> <Efes. 1:7>
3. I gle, neki od književnika rekoše u sebi: Ovaj huli na Boga.
4. I videći Isus pomisli njihove reče: Zašto zlo mislite u srcima
svojim?
<Psal. 139:2> <Mat. 12:25> <Mar. 12:15> <Luka 5:22> <Luka 9:47> <Luka
11:17>
5. Jer šta je lakše reći: Opraštaju ti se gresi; ili reći: Ustani i
hodi?
<Mar. 2:9> <Luka 5:23>
6. Ali da znate da vlast ima Sin čovečiji na zemlji opraštati grehe
(tada reče uzetom): Ustani, uzmi odar svoj i idi doma.
<Mar. 2:7> <Mar. 2:10> <Luka 5:21> <Jovan 5:9> <Dela 5:31> <2 Kor. 2:10>
<Efes. 1:7>
7. I ustavši otide doma.
8. A ljudi videći čudiše se, i hvališe Boga, koji je dao vlast takvu
ljudima.
9. I odlazeći Isus odande vide čoveka gde sedi na carini, po imenu
Mateja, i reče mu: Hajde za mnom. I ustavši otide za Njim.
<Mar. 2:14> <Luka 5:27>
10. I kad jeđaše u kući, gle, mnogi carinici i grešnici dođoše i
jeđahu s Isusom i s učenicima Njegovim.
<Mar. 2:15> <Luka 5:29>
11. I videvši to fariseji govorahu učenicima Njegovim: Zašto s
carinicima i grešnicima učitelj vaš jede i pije?
<Isa. 64:5> <Mat. 18:17> <Luka 5:30> <Luka 15:2> <Luka 19:7> <Gal. 2:15>
<Efes. 2:12>
12. A Isus čuvši to reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.
13. Nego idite i naučite se šta znači: Milosti hoću, a ne priloga.
Jer ja nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje.
<Priče 21:3> <Isa. 55:6> <Os. 6:6> <Mih. 6:6> <Mat. 3:2> <Mat. 3:8>
<Mat. 4:17> <Mat. 12:7> <Luka 19:10> <1 Tim. 1:15> <1 Jov. 3:5>
14. Tada pristupiše k Njemu učenici Jovanovi govoreći: Zašto mi i
fariseji postimo mnogo, a učenici tvoji ne poste?
<Mar. 2:18> <Luka 5:33> <Luka 18:12>
15. A Isus reče im: Eda li mogu svatovi plakati dok je s njima ženik?
Nego će doći vreme kad će se oteti od njih ženik, i onda će
postiti.
<Luka 17:22> <Jovan 3:29> <Dela 13:2> <Dela 14:23> <1 Kor. 7:5>
16. Jer niko ne meće novu zakrpu na staru haljinu; jer će se zakrpa
odadreti od haljine, i gora će rupa biti.
<Luka 5:36>
17. Niti se lije vino novo u mehove stare; inače mehovi prodru se i
vino se prolije, i mehovi propadnu. Nego se lije vino novo u mehove
nove, i oboje se sačuva.
<Jov 32:19>
18. Dok On tako govoraše njima, gle, knez nekakav dođe i klanjaše Mu
se govoreći: Kći moja sad umre; nego dođi i metni na nju ruku svoju,
i oživeće.
<Mar. 5:22> <Mar. 5:23> <Luka 8:41>
19. I ustavši Isus za njim pođe i učenici Njegovi.
20. I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi
pristupi sastrag i dohvati Mu se skuta od haljine Njegove.
<3 Moj. 15:25> <Mar. 5:25> <Luka 8:43>
21. Jer govoraše u sebi: Samo ako se dotaknem haljine Njegove,
ozdraviću.
22. A Isus obazrevši se i videvši je reče: Ne boj se, kćeri; vera
tvoja pomogla ti je. I ozdravi žena od tog časa.
<Mar. 10:52> <Luka 7:50> <Luka 8:48> <Luka 17:18> <Luka 18:42>
23. I došavši Isus u dom knežev i videvši svirače i ljude zabunjene
<2 Dn. 35:25> <Mar. 5:38> <Luka 8:51>
24. Reče im: Odstupite, jer devojka nije umrla, nego spava. I
podsmevahu Mu se.
<Dela 20:10>
25. A kad istera ljude, uđe, i uhvati je za ruku, i usta devojka.
26. I otide glas ovaj po svoj zemlji onoj.
<Luka 7:17>
27. A kad je Isus odlazio odande, za Njim iđahu dva slepca vičući i
govoreći: Pomiluj nas, sine Davidov!
<Mat. 15:22> <Mat. 20:30> <Mar. 9:22> <Luka 17:13> <Luka 18:38>
28. A kad dođe u kuću, pristupiše k Njemu slepci, i reče im Isus:
Verujete li da mogu to učiniti? A oni Mu rekoše: Da Gospode.
29. Tada dohvati se očiju njihovih govoreći: Po veri vašoj neka vam
bude.
30. I otvoriše im se oči. I zapreti im Isus govoreći: Gledajte da
niko ne dozna.
<Psal. 146:8> <Luka 5:14> <Jovan 9:7> <Jovan 9:14> <Jovan 9:26>
31. A oni izišavši razglasiše Ga po svoj zemlji onoj.
<Mar. 7:36>
32. Kad oni pak iziđoše, gle, dovedoše k Njemu čoveka nemog i
besnog.
<Luka 11:14>
33. I pošto izgna đavola, progovori nemi. I divljaše se narod
govoreći: Nikada se toga nije videlo u Izrailju.
34. A fariseji govorahu: Pomoću kneza đavolskog izgoni đavole.
35. I prohođaše Isus po svim gradovima i selima učeći po zbornicama
njihovim i propovedajući jevanđelje o carstvu, i isceljujući svaku
bolest i svaku nemoć po ljudima.
<Mar. 6:6> <Luka 13:22>
36. A gledajući ljude sažali Mu se, jer behu smeteni i rasejani kao
ovce bez pastira.
<4 Moj. 27:17> <1 Car. 22:17> <2 Dn. 18:16> <Jezek. 34:5>
37. Tada reče učenicima svojim: Žetve je mnogo, a poslenika malo.
<Luka 10:2> <Jovan 4:35> <1 Kor. 3:9>
38. Molite se, dakle, Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu
svoju.
<Dela 13:2> <Dela 20:28> <Efes. 4:11> <2 Sol. 3:1>
|