1. O da bi razdro nebesa i si¹ao, da se rastope gore od Tebe,

<2 Sam. 22:10> <Psal. 144:5> <Mih. 1:4>

2. Kao ¹to se na ognju razgori granje i voda uzavri od ognja, da ime Tvoje poznaju neprijatelji Tvoji i da narodi drhæu od Tebe.

<Mih. 1:4>

3. Kad si èinio strahote kojima se ne nadasmo, Ti si silazio, i gore se rastapahu od Tebe.

4. Otkako je veka ne èu se, niti se u¹ima dozna, niti oko vide Boga osim Tebe da bi tako uèinio onima koji Ga èekaju.

<Psal. 31:19> <1 Kor. 2:9> <Kol. 1:26> <1 Tim. 3:16> <Otkr. 21:1>

5. Sretao si onog koji se raduje tvoreæi pravdu; pominju Te na putevima Tvojim; gle, Ti si se razgnevio ¹to gre¹ismo; da na njima jednako ostasmo, bismo se spasli.

<Mal. 3:6> <Dela 10:35>

6. Ali svi bejasmo kao neèisto ¹ta, i sva na¹a pravda kao neèista haljina; zato opadosmo svi kao list, i bezakonja na¹a kao vetar odneso¹e nas.

<3 Moj. 13:47> <Filib. 3:9>

7. Nikoga ne bi da priziva ime Tvoje, da ustane da se Tebe dr¾i, jer si sakrio lice svoje od nas i rastopio si nas bezakonjem na¹im.

<Os. 7:7>

8. Ali sada, Gospode, Ti si na¹ Otac; mi smo kao, a Ti si na¹ lonèar, i svi smo delo ruku Tvojih.

<Jer. 18:6> <Jer. 32:27> <Efes. 2:10>

9. Gospode, ne gnevi se veoma, i ne pominji doveka bezakonje; evo, pogledaj; mi smo svi Tvoj narod.

<Jezek. 29:16>

10. Gradovi svetosti Tvoje opuste¹e; Sion opuste, Jerusalim posta pusto¹.

11. Dom na¹e svetinje i na¹e krasote, u kome Te slavi¹e oci na¹i, izgore ognjem, i sve ¹to nam be¹e drago potrveno je.

<2 Car. 25:9> <Psal. 74:7> <Jezek. 24:21>

12. Hoæe¹ li se na to uzdr¾ati, Gospode, i æutati, i jednako nas muèiti?