Up First Prev Next Last
Knjiga proroka Jeremije, glava 2.
1. Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći:
2. Idi i viči Jerusalimu da čuje i govori: Ovako veli Gospod:
Opominjem te se po milosti u mladosti tvojoj i po ljubavi o veridbi
tvojoj, kad iđaše za mnom po pustinji, i po zemlji gde se ne seje.
<Isa. 40:6> <Jezek. 16:8> <Jezek. 16:22> <Os. 2:15> <Os. 9:10>
3. Izrailj beše svetinja Gospodu i prvina od rodova Njegovih; koji je
jeđahu svi behu krivi, zlo dolažaše na njih, veli Gospod.
<5 Moj. 7:6> <Jakov 1:18> <Otkr. 14:4>
4. Čujte reč Gospodnju, dome Jakovljev i sve porodice doma
Izrailjevog.
5. Ovako veli Gospod: Kakvu nepravdu nađoše oci vaši u mene, te
odstupiše od mene, i pristaše za ništavilom, i postaše ništavi?
<Isa. 5:4> <Isa. 44:9> <Mih. 6:3> <Rim. 1:21>
6. I ne rekoše: Gde je Gospod koji nas je izveo iz zemlje misirske,
koji nas je vodio po pustinji, po zemlji pustoj i punoj propasti, po
zemlji suvoj i gde je sen smrtni, po zemlji preko koje niko nije hodio i
u kojoj niko nije živeo?
7. I kad vas dovedoh u zemlju rodnu da jedete rod njen i dobra njena,
došavši oskvrniste zemlju moju i od nasledstva mog načiniste gad.
8. Sveštenici ne rekoše: Gde je Gospod? I koji se bave zakonom ne
poznaše me, i pastiri odustaše me, i proroci prorokovaše Valom i
idoše za stvarima zaludnim.
<Mal. 2:6> <Rim. 2:20>
9. Za to ću se još preti s vama, veli Gospod, i sa sinovima sinova
vaših preću se.
<Isa. 3:13> <Os. 2:2> <Mih. 6:2>
10. Jer prođite ostrva kitimska i vidite i pošljite u Kidar, i
razgledajte dobro, i vidite, je li bilo takvo šta:
<Jer. 18:13>
11. Je li koji narod promenio bogove, ako i nisu bogovi? A moj narod
promeni slavu svoju na stvar zaludnu.
<1 Sam. 4:22> <Psal. 106:20> <Mih. 4:5> <Rim. 1:23>
12. Čudite se tome, nebesa, i zgrozite se i upropastite se! Veli
Gospod.
13. Jer dva zla učini moj narod: ostaviše mene, izvor žive vode, i
iskopaše sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu da drže
vode.
<Psal. 36:9> <Jer. 17:13> <Otkr. 21:6>
14. Je li Izrailj rob? Je li rob u kući rođen? Zašto posta grabež?
15. Rikaše na nj lavići i dizaše glas svoj, i obratiše zemlju
njegovu u pustoš; gradovi su mu popaljeni, te nema nikoga da živi u
njima.
<Jer. 51:38> <Zah. 11:3>
16. I sinovi nofski i tafneski opasoše ti teme.
<Jezek. 30:18>
17. Nisi li to sam sebi učinio ostavivši Gospoda Boga svog kad te
vođaše putem?
18. A sada šta će ti put misirski da piješ vode siorske? Šta li će
ti put asirski da piješ vode iz reke?
<Isa. 30:1> <Jezek. 16:28> <Jezek. 17:15>
19. Tvoja će te zloća pokarati i tvoje će te odmetanje prekoriti.
Poznaj dakle i vidi da je zlo i gorko što si ostavio Gospoda Boga svog
i što nema straha mog u tebi, veli Gospod Gospod nad vojskama.
<Isa. 3:9> <Os. 5:5> <Mih. 1:5>
20. Jer davno izlomih jaram tvoj i raskidoh sveze tvoje, i ti reče:
Neću biti sluga; a na svaki visoki hum i pod svako zeleno drvo ideš da
se kurvaš.
<2 Moj. 19:8>
21. Ja te posadih, lozu izabranu, sve seme istinito; pa kako mi se
promeni i izmetnu se odvoda od tuđe loze?
<Psal. 80:8> <Mat. 21:33> <Mar. 12:1>
22. Da se izmiješ salitrom i uzmeš mnogo sapuna, opet će se poznavati
bezakonje tvoje preda mnom, veli Gospod Gospod.
<5 Moj. 32:34> <Jov 9:30> <Psal. 90:8> <Priče 6:33> <Os. 13:12>
23. Kako možeš reći: Nisam se oskvrnio, nisam išao za Valima?
Pogledaj put svoj po dolu; poznaj šta si učinila, brza kamilo, koja
ostavljaš znake na svojim putevima.
<1 Moj. 3:12> <Priče 30:12> <Jer. 7:31> <Rim. 3:19>
24. Kao divlja magarica, koja je navikla na pustinju i po želji duše
svoje vuče u se vetar, kad navali, ko će je vratiti? Koji je traže
neće se umoriti, naći će je u mesecu njenom.
<Jov 39:8>
25. Čuvaj nogu svoju, da nije bosa, i grlo svoje, da ne žedni. Ali ti
veliš: Od toga nema ništa; ne, jer ljubim tuđe, i za njima ću ići.
<Isa. 57:10> <Jer. 22:20> <Plač 1:2>
26. Kao što se lupež posrami kad se uhvati, tako će se posramiti dom
Izrailjev, oni, carevi njihovi, knezovi njihovi, i sveštenici njihovi i
proroci njihovi,
<Jer. 48:27> <Jezek. 16:54>
27. Koji govore drvetu: Ti si otac moj; i kamenu: Ti si me rodio; jer mi
okrenuše leđa, a ne lice; a kad su u nevolji govore: Ustani i izbavi
nas.
<Sud. 10:10> <2 Dn. 29:6> <Jezek. 8:16>
28. A gde su bogovi tvoji koje si načinio sebi? Neka ustanu, ako te
mogu izbaviti kad si u nevolji, jer imaš, Juda, bogova koliko gradova.
<5 Moj. 32:37> <Isa. 45:20> <Jer. 11:13> <Jer. 37:19>
29. Zašto hoćete da se pravdate sa mnom? Vi ste se svi odmetnuli od
mene, veli Gospod.
30. Uzalud bih sinove vaše, ne primiše nauke; mač vaš proždre
proroke vaše kao lav koji davi.
<2 Dn. 36:16> <Jer. 26:23> <Mat. 23:29> <Luka 13:33> <Dela 7:52> <1 Sol.
2:15>
31. O rode! Vidite reč Gospodnju; bejah li pustinja Izrailju ili
mračna zemlja? Zašto govori moj narod: Gospodari smo, nećemo više
doći k tebi?
<Mih. 6:3>
32. Zaboravlja li devojka svoj nakit i nevesta ures svoj? A narod moj
zaboravi me toliko dana da im nema broja.
<Psal. 106:21> <Jer. 13:25> <Os. 8:14>
33. Zašto govoriš da je dobar tvoj put tražeći šta ljubiš? Pa si i
nevaljale žene naučio svojim putevima.
34. I još na skutovima tvojim nalazi se krv siromaha pravih; ne nalazim
kopajući, nego je na svima njima.
<Psal. 106:38> <Jer. 19:4>
35. A ti govoriš: Nisam kriv, gnev se Njegov odvratio od mene. Evo ja
ću se preti s tobom što govoriš: Nisam zgrešio.
<Priče 28:13>
36. Zašto trčkaš tako menjajući svoj put? Posramićeš se od Misirca
kako si se posramio od Asirca.
<2 Dn. 28:16> <2 Dn. 28:21> <Isa. 30:3> <Jer. 31:22> <Jer. 37:7> <Os.
5:13>
37. Otići ćeš i odatle s rukama nad glavom svojom, jer Gospod
odbacuje uzdanice tvoje, i nećeš biti srećan u njima.
<4 Moj. 14:41> <2 Sam. 13:19>
|