Pregled Sled Poslednji
PG 1245 P7x 1964
Pravopis Srpskohrvatskog Jezika
Skolsko izdanje
trece izdanje
Matica Srpska Matica Hrvatska
1964
Pravopisna komisija: Dr Radomir Aleksic, Dr. Aleksandar Belic,
Milos Hadzic, Dr Josip Hamm, Dr Mate Hraste, Dr Ljudevit Jonke,
Radovan Lalic, Slavko Pavesic, Pavle Rogic, Dr Mihailo
Stevanovic, Dr Jovan Vukovic
Prema zakljuccima pravopisne komisije priredili:
Dr Ljudevit Jonke i Dr Mihailo Stevanovic
------------------------------------------------------------------------
PRAVOPISNA PRAVILA
~~~~~~~~~~~~~~~~~~
I PISMA SRPSKOHRVATSKOG JEZIKA
1. -- U srpskohrvatskom jeziku pisemo:
a) latinicom:
a A, b B, c C, c C, c C, d D, dz Dz,
dj Dj, e E, f F, g G, h H, i I, j J,
k K, l L, lj Lj, m M, n N, nj Nj, o O,
p P, r R, s S, s S, t T, u U, v V,
z Z, z Z,
-- i
b) cirilicom:
a A, b B, v V, g G, d D, dj Dj, e E,
z Z, z Z, i I, j J, k K, l L, lj Lj,
m M, n N, nj Nj, o O, p P, r R, s S,
t T, c C, u U, f F, h H, c C, c C,
dz Dz, s S.
Oba ova pisma imaju po 30 slova, od kojih svako oznacava po jedan
glas. Jedino se slovom r, i u latinici i u cirilici, pise glas r
ne samo kad je suglasnik vec i kad je samoglasnik, u svim polozajima
gd{j}e ima vr{ij}ednost samoglasnika:
a) u sredini r{ij}eci izmedju suglasnika (brzo, brz, drvo, krv, Hrvat,
Srbin, trn); b) u pocetku r{ij}eci ispred suglasnika (rdja, rvati se,
rt, rzati); c) na kraju r{ij}eci iza suglasnika (zatr, otr, satr);
d) ispred samoglasnika o koje je postalo od l (groce, opro, otro,
prostro, umro); e) iza samoglasnika koji se nalazi na kraju prvog
d{ij}ela slozene r{ij}eci kad drugi njen d{e|i}o pocinje glasom r
iza koga dolazi suglasnik (zardjati, porvati se, surzica).
2. -- U cirilici se svaki glas pise po jednim znakom. U latinici se
takodje po jednim znakom pisu svi glasovi osim dz, lj, nj, koji se
b{el|ilj}eze sa dva znaka: ljudi, njiva, srdzba.
Od r{ij}eci u kojima se u latinici slova dz, lj i nj citaju kao
jedan glas treba razlikovati slucajeve gd{j}e se tim slovima
oznacavaju skupovi od po dva glasa; npr. nad\ziv{j}eti, pod\zeci,
in\jekcija, kon\jugacija.
3. -- U srpskohrvatskom knjizevnom jeziku i skupovi glasova se u
pojedinim r{ij}ecima pisu onako kako se izgovaraju: potpetica,
napretka, svadba, isceznuti. I to nas pravopis cini fonetskim.
Ali se, u dodiru dv{e|i}ju sus{j}ednih r{ij}eci, svi glasovi pisu
onako kako se izgovaraju kada se svaka r{ij}ec posebno upotr{ij}ebi:
pod petom, pred kucom, s njim, bez njih, a ne: pot petom, pret kucom
itd.). Gd{j}ekad, iz odredjenih razloga, i u zasebnim r{ij}ecima
odstupamo od pisanja prema izgovoru. Svi ce takvi slucajevi
ovd{j}e biti posebno objasnjeni.
II RASTAVLJANJE R{IJ}ECI NA KRAJU REDA
4. -- Kada u pisanju (ili pri stampanju) c{ij}ela r{ij}ec ne moze
stati u redu u kome je zapoceta, onda se jedan njezin d{e|i}o prenosi
u sl{ij}edeci red, a na m{j}estu gd{j}e se r{ij}ec prelama pise se
crtica (-). Pri tome treba imati na umu:
a) Znak za rastavljanje r{ij}eci na kraju reda stavlja se izmedju
samoglasnika (kada se vise njih nadje jedan do drugog) ili iza
samoglasnika a ispred suglasnika: d{e|i}-onica ili d{e|i}o-nica,
moli-oci ili molio-ci, ja-ukati ili jau-kati, li-va-da, ma-li-na,
v{j}e-tar, ci-ta-ti, dr-za-ti.
b) Jedan glas, i kad je to samoglasnik, ne treba prenositi; nema
potrebe rastavljati r{ij}eci: da-o, ka-o, izgor{e|i}-o. Pogotovo
nije dopusteno prenositi ni pojedine suglasnike ni skupove
suglasnika; ne moze se rastavljati npr.: duznos-t, ili duzno-st,
pris-t, perfek-t ili perfe-kt.
c) Ako se u sredini r{ij}eci nalaze suglasnicki skupovi, u pisanju
se znak za prenosenje moze slobodno stavljati ili ispred c{ij}elog
suglasnickog skupa ili izmedju pojedinih suglasnika: ze-mlja ili
zem-lja, sta-klo ili stak-lo, pti-cji ili ptic-ji, se-stra ili
ses-tra ili sest-ra, va-tra ili vat-ra, kompa-ktno ili kompak-tno ili
kompakt-no.
Ipak se ne preporucuje da se i suglasnicki skupovi koji su teski za
izgovor c{ij}eli prenose na pocetak novog reda, nego je bolje
rastavljati: bor-ba, tram-vaj, brat-stvo, skol-ski, ljud-ski,
srod-stvo.
|
|