5. -- U latinici nije dopusteno znak za prenosenje stavljati izmedju dva znaka kojima se pise jedan glas, nego se rastavlja: sa-njati, po-lje, ho-dza (a ne san-jati, pol-je, hod-za).

6. -- Ni u stranim se r{ij}ecima kada se pisu izvorno znak za rastavljanje ne stavlja izmedju slovnih znakova kojima se pise jedan glas, nego se one rastavljaju na ovaj nacin: Goe-the, War-szawa, Bau-delai-re, Ko-chanowski, Wa-shington.

7. -- Kada se u slozenim r{ij}ecima na sastavnim d{ij}elovima koji se lako raspoznaju nadju dva suglasnika jedan na kraju prvog a drugi na pocetku drugog d{ij}ela slozenice, rastavni znak se stavlja izmedju njih: ras-poznati, raz-rez, iz-voditi, iz-vor, pod-metnuti itd.

Ali ako se granica izmedju sastavnih d{ij}elova slozenica ne raspoznaje, onda se i one rastavljaju kao proste r{ij}eci: ra-zum{j}eti, o-buci, o-teti, u-zeti.

B{el|ilj}eska. -- Ako treba rastavljati poluslozenice na onom m{j}estu Gd{j}e su spojene crticom, crtica se stavlja i na kraju prvog i na pocetku iduceg reda:

Bilo- Sar- Smail- Ivanic- -gora -planina -aga -Grad.

III PISANJE VELIKIH SLOVA

I

8. -- a) Velikim pocetnim slovom pisu se licna imena i prezimena, kao i atributi i nadimci koji ulaze u sastav tih imena ili koji se m{j}esto njih upotrebljavaju:

Marko, Ivan, Stana, Jelica, Petrovic, Vuk Stefanovic Karadzic, Ljudevit Gaj, Djura Jaksic, Silvije Strahimir Kranjcevic, Vatroslav Jagic, Nikola Tesla, Jovan Cvijic, Antun Gustav Matos, Ljudevit Posavski, Dusan Silni, Petar Veliki, Hajduk Veljko, Josip Broz Tito, Jovan Jovanovic Zmaj, Franjo Ogulinac Seljo, Zmaj Ognjeni Vuk, Hadzi Djera, Plinije Mladji, Dumas Otac, Stari, Seljo, Zmaj.

b) Pravi atributi uz vlastita imena i prezimena, tj. prid{j}evi koji se upotrebljavaju za blize odredjivanje i imenice koje znace titulu, zvanje, zanimanje ili vrstu pisu se malim slovom:

Crnkovic mladji, Markovic otac, hadzi Toma, Smail-aga Cengic, Omer-pasa Latas, majstor Adam, major Antic, knez Danilo, kralj Tomislav, pop Mata, selo Bistrica.

c) Nazivi pojedinih izuma dobiveni prema imenima onih sto su ih izumili nisu vise vlastite, vec zajednicke imenice, pa se ne pisu velikim, vec malim pocetnim slovima:

volt (m{j}era): Volta (ime), rendgen (sprava): Rendgen (ime), amper (m{j}era): Amper (ime), skoda (top): Skoda (ime).

9. -- a) Imena bogova mnogobozackih v{j}era vlastite su imenice i zato se, dakako, pisu velikim pocetnim slovom:

Posejdon, Jupiter, Mars, Perun, Vesna, Apolon, Dijana

b) Imenice bog, boginja i bozica, alah i jehova, kao zajednicke, pisu se malim slovima. Jedino kada se neka od njih upotr{ij}ebi za oznacavanje odredjenog lica, pise se velikim pocetnim slovom, kao u prim{j}eru: Rece Bogu Mihail arhangel.

10. -- a) Velikim pocetnim slovom pisu se i posebna imena pojedinih zivotinja, gradjevina i predmeta:

Brundo (medv{j}ed), Zdralin, Sarac i Jabucilo (konji), Hektor (pas), Jablan (bik), Lastavica (camac), Galeb (ladja), Beogradska tvrdjava, Savski most, Vakufski neboder, Omladinska pruga, Sahat-kula u Sarajevu.

b) Imena pak koja se daju zivotinjama prema boji ili nekoj drugoj osobini nisu vlastite imenice, vec zajednicke. A takvi su i nazivi koji se ne odnose na jedan odredjeni, vec na bilo koji objekat, pa se svi oni pisu malim slovima: vranac, mrkalj, sivonja, sarov, blekna, most na Kupi (ma koji), u svakom njihovom gradu postoji sahat-kula.

c) Malim slovima se, dakako, pisu i sva ostala zajednicka imena zivotinja, bilja i l{ij}ekova: vuk, konj, krava, pas, ovca, bukva, hrast, jabuka, breskva, ljubicica, ivancica, l{ij}epa kata, aspirin, aspihin, kinin, penicilin. Ipak je uobicajeno da se prva r{ij}ec njihovih latinskih naziva, koji se cesto upotrebljavaju u nauci, pise velikim slovom: Lupus (vuk), Felis leo (lav), Pirus malus (jabuka), Homo sapiens, Viola odorata (ljubicica).

11. -- a) Velikim pocetnim slovom pisu se imena pripadnika pojedinih naroda, drzavljana pojedinih zemalja i stanovnika m{j}esta i pojedinih pokrajina, kako u jednini tako i u mnozini:

Srbin (i Srbi), Hrvat (i Hrvati), Rus, Francuz, Cehinja, Turcin, Jugoslaven i Jugosloven, Brazilijanka, Belgijanac, Zagrepcanka, Beogradjanin, Sarajlija, Karlovcanin, Prizrenka, Pristevac, Krusevljanka, Osjecanin, Splicanka, Novosadjanin, Istranin, Macvanin, Dalmatinka, Vojvodjanin, Kosovac, Kosovka itd.

b) Ali se poneki put te imenice upotrebljavaju i za oznacavanje nekih predmeta, zivotinja ili cega slicnog, i one se tada pisu malim slovima: francuz (kljuc), svaba (insekat), turopoljac (pasmina svinja), simentalka (krava), pesterka (ovca).