1. Bese jedan covek iz Ramatajim-Sofima, iz gore Jefremove, kome ime bese Elkana sin Jeroama, sina Eliva, sina Tova, sina Sufovog, Efracanin.

<Ruta 1:2> <1 Sam. 7:17> <1 Sam. 9:5> <1 Dn. 6:27>

2. I imase dve zene, jednoj bese ime Ana a drugoj Fenina; i Fenina imase dece, a Ana nemase dece.

3. I idjase taj covek svake godine iz svog grada da se pokloni i prinese zrtvu Gospodu nad vojskama u Silom; a onde behu dva sina Ilijeva, Ofnije i Fines, svestenici Gospodnji.

<5 Moj. 12:5> <Is.N. 18:1> <Sud. 18:31>

4. I jedan dan kad Elkana prinese zrtvu, dade Fenini zeni svojoj i svim sinovima njenim i kcerima njenim po deo;

5. Ani pak dade dva dela, jer ljubljase Anu, a njoj Gospod bese zatvorio matericu.

<1 Moj. 30:2>

6. I protivnica je njena vrlo cveljase prkoseci joj sto joj Gospod bese zatvorio matericu.

<Luka 1:25>

7. Tako cinjase Elkana svake godine, i Ana hodjase u dom Gospodnji, a ona je cveljase, te plakase i ne jedjase.

<2 Moj. 23:14> <5 Moj. 16:16>

8. A Elkana muz njen rece joj jednom: Ana, zasto places? I zasto ne jedes? I zasto je srce tvoje neveselo? Nisam li ti ja bolji nego deset sinova?

<Ruta 4:15>

9. A Ana usta, posto jedose i pise u Silomu; a Ilije svestenik sedjase na stolici, na pragu doma Gospodnjeg.

<1 Sam. 3:3> <1 Sam. 4:13>

10. I ona, tuzna u srcu pomoli se Gospodu placuci mnogo.

<Jov 7:11>

11. I zavetova se govoreci: Gospode nad vojskama! Ako pogledas na muku sluskinje svoje, i opomenes me se, i ne zaboravis sluskinje svoje, nego das sluskinji svojoj musko cedo, ja cu ga dati Gospodu dokle je god ziv, i britva nece preci preko glave njegove.

<1 Moj. 8:1> <1 Moj. 28:20> <1 Moj. 29:32> <2 Moj. 4:31> <4 Moj. 6:5> <4 Moj. 21:2> <1 Sam. 1:22> <1 Sam. 1:27> <2 Sam. 16:12> <Psal. 132:1>

12. I kad se ona dugo moljase pred Gospodom, Ilije motrase na usta njena.

13. Ali Ana govorase u srcu svom, usta joj se samo micahu a glas joj se ne cujase; stoga Ilije pomisli da je pijana.

14. Pa joj rece Ilije: Dokle ces biti pijana? Otrezni se od vina svog.

15. Ali Ana odgovori i rece: Nisam pijana, gospodaru, nego sam zena tuzna u srcu; nisam pila vina ni silovitog pica; nego izlivam dusu svoju pred Gospodom.

<Psal. 62:8>

16. Nemoj jednaciti sluskinje svoje s nevaljalom zenom; jer sam od velike tuge i zalosti svoje govorila dosad.

<2 Kor. 6:15>

17. Tada odgovori Ilije i rece: Idi s mirom; a Bog Izrailjev da ti ispuni molbu, za sta si Ga molila.

<Sud. 18:6> <1 Sam. 25:35> <Psal. 20:4>

18. A ona rece: Neka nadje sluskinja tvoja milost pred tobom! Tada otide zena svojim putem, i jede, i lice joj ne bese vise kao pre.

<1 Moj. 33:15> <Prop. 9:7> <Jovan 16:24>

19. I sutradan uranise, i poklonise se Gospodu, i vratise se i dodjose kuci svojoj u Ramat. I Elkana pozna Anu zenu svoju, i Gospod se opomenu nje.

<1 Moj. 30:22> <1 Sam. 7:17>

20. I kad bi vreme, posto Ana zatrudne, rodi sina i nade mu ime Samuilo, jer, rece, isprosih ga u Gospoda.

21. Potom podje onaj covek Elkana sa svim domom svojim da prinese Gospodu godisnju zrtvu i zavet svoj.

22. Ali Ana ne podje, jer rece muzu svom: Dokle odojim dete, onda cu ga odvesti da izadje pred Gospoda i ostane onde do veka.

<1 Sam. 2:11> <Luka 2:22>

23. I rece joj Elkana, muz njen: Cini kako ti drago; ostani dokle god ne odojis; samo da hoce Gospod ispuniti rec svoju. I tako zena osta; i dojase sina svog dokle ga ne odoji.

<4 Moj. 30:8> <2 Sam. 7:25>

24. A kad ga odoji, odvede ga sa sobom uzevsi tri teleta i efu brasna i meh vina, i uvede ga u dom Gospodnji u Silomu; a dete bese jos malo.

<5 Moj. 12:5>

25. I zaklase tele i dovedose dete k Iliju.

26. I ona rece: Cuj gospodaru, kako je ziva dusa tvoja, gospodaru, ja sam ona zena koja je stajala ovde kod tebe moleci se Gospodu.

27. Molih se za ovo dete, i ispuni mi Gospod molbu moju, za sta sam Ga molila.

<Mat. 7:7>

28. Zato i ja dajem njega Gospodu, dokle je god ziv, da je dat Gospodu. I poklonise se onde Gospodu.

<1 Moj. 24:26> <1 Moj. 24:52> <4 Moj. 3:45> <1 Sam. 1:22>