1. A Joav sin Serujin opazi da se srce carevo obratilo k Avesalomu.

2. I posla Joav u Tekuju te dozva otuda zenu lukavu, pa joj rece: Ucini se kao da si u zalosti, i obuci zalosne haljine, i nemoj se namazati uljem, nego budi kao zena koja odavna zali za mrtvim.

<Ruta 3:3> <2 Sam. 20:16> <2 Dn. 11:6> <2 Dn. 20:20> <Nem. 3:5> <Nem. 3:27> <Jer. 6:1> <Amos 1:1>

3. I otidi k caru, i govori mu tako i tako. I nauci je Joav sta ce govoriti.

<2 Moj. 4:15>

4. I kad otide zena Tekujanka k caru da govori, pade nicice na zemlju i pokloni se, i rece: Pomagaj care!

<1 Sam. 20:41> <2 Sam. 1:2>

5. A car joj rece: Sta ti je? A ona rece: Udovica sam, umro mi je muz.

<2 Sam. 12:1>

6. A imase sluskinja tvoja dva sina, pa se svadise u polju, a ne bese nikoga da ih razvadi, te jedan udari drugog i ubi ga.

7. I gle, sav dom usta na sluskinju tvoju govoreci: Daj tog sto je ubio brata svog da ga pogubimo za dusu brata njegovog, kog je ubio, i da istrebimo naslednika; i tako hoce da ugase iskru koja mi je ostala, da ne ostave ime muzu mom ni ostatak na zemlji.

<1 Moj. 4:14> <4 Moj. 35:19> <5 Moj. 19:12>

8. A car rece zeni: Idi kuci svojoj, a ja cu narediti za te.

9. A zena Tekujanka rece caru: Care gospodaru! Neka na me i na dom oca mog padne krivica, a car i njegov presto neka je prav.

<1 Moj. 27:13> <4 Moj. 35:33> <1 Sam. 25:24> <2 Sam. 3:28> <Mat. 27:25>

10. A car rece: Ko uzgovori na te, dovedi ga k meni, i nece te se vise dotaci.

11. A ona rece: Neka se opomene car Gospoda Boga svog, da se ne umnoze osvetnici koji ubijaju, i da ne ubiju sina mog. A on rece: Tako ziv bio Gospod, nijedna dlaka s tvog sina nece pasti na zemlju.

<4 Moj. 35:19> <Is.N. 20:3> <1 Sam. 14:45> <Dela 27:34>

12. A zena rece: Da kaze sluskinja tvoja nesto caru gospodaru. A on rece: Govori.

13. A zena rece: A zasto si namislio takvu stvar narodu Bozijem? Jer car kao da je kriv govoreci tako, jer nece car da dozove natrag onog kog je odagnao.

<Sud. 20:2> <2 Sam. 13:37>

14. Jer cemo doista pomreti, i jesmo kao voda koja se prospe na zemlju i vise se ne moze skupiti; jer mu Bog nije uzeo zivot, nego je naumio da odagnani ne ostane odagnan od njega.

<4 Moj. 35:15> <Jov 30:23> <Prop. 3:19> <Jevr. 9:27>

15. I tako dodjoh da kazem ovo caru gospodaru svom, jer me narod uplasi; zato rece sluskinja tvoja: Da govorim caru, moze biti da ce uciniti car sta sluskinja njegova kaze.

16. Jer ce car uslisiti i izbaviti sluskinju svoju iz ruke onog koji hoce da istrebi mene i sina mog iz nasledstva Bozijeg.

<2 Sam. 20:19>

17. I sluskinja tvoja rece: Rec cara gospodara mog bice mi uteha, jer je car gospodar moj kao andjeo Bozji, te slusa i dobro i zlo, i Gospod ce Bog tvoj biti s tobom.

<1 Sam. 29:9> <2 Sam. 19:27>

18. A car odgovori i rece zeni: Nemoj tajiti od mene sta cu te pitati. A zena rece: Neka govori car gospodar moj.

19. Tada car rece: Da nije Joavov posao u svemu tome sto cinis? A zena odgovori i rece: Tako da je ziva dusa tvoja, care gospodaru, ne moze se ni nadesno ni nalevo od svega sto kaza car gospodar moj; jer sluga tvoj Joav zapovedio mi je i naucio sluskinju tvoju sve ovo da govorim.

<2 Sam. 14:3>

20. Sluga je tvoj Joav ucinio, te sam ovako izvila besedu svoju; ali je gospodar moj mudar kao andjeo Bozji, te zna sve sto biva na zemlji.

<2 Sam. 19:27>

21. Tada rece car Joavu: Evo, ti si ucinio to, idi, dovedi natrag dete Avesaloma.

22. Tada pade Joav licem na zemlju, i pokloni se i blagoslovi cara, i rece Joav: Danas vidi sluga tvoj da sam nasao milost pred tobom, care gospodaru, kad je car ucinio sta mu sluga njegov rece.

23. Potom se podize Joav i otide u Gesur, i dovede natrag u Jerusalim Avesaloma.

<5 Moj. 3:14> <2 Sam. 3:3>

24. I car rece: Neka ide svojoj kuci, a lice moje da ne vidi. I otide Avesalom svojoj kuci, i ne vide lice carevo.

<1 Moj. 43:3> <2 Sam. 3:13> <2 Sam. 13:20> <Otkr. 22:4>

25. A ne bese coveka tako lepa kao Avesalom u svem Izrailju, da ga tako hvale; od pete do temena ne bese na njemu mane.

<5 Moj. 28:35> <Jov 2:7> <Isa. 1:6> <Dan. 1:4>

26. I kad bi strigao glavu (a imase obicaj svake godine strici je, jer mu bese tesko), merio bi kosu s glave svoje, i bivase je dvesta sikala carskom merom.

<2 Sam. 18:9>

27. I rodise se Avesalomu tri sina i jedna kci, kojoj bese ime Tamara, i ona bese lepa.

<2 Sam. 18:18>

28. I Avesalom osta cele dve godine u Jerusalimu, a lice carevo ne vide.

29. Tada posla Avesalom po Joava da ga posalje k caru; ali on ne hte doci k njemu; i posla opet drugi put, ali on ne hte doci.

30. Tada rece slugama svojim: Vidite li njivu Joavovu pored moje? Na njoj je jecam; idite i upalite je. I upalise sluge Avesalomove onu njivu.

<2 Sam. 13:28> <Price 29:12>

31. Tada se podize Joav, i dodje k Avesalomu u kucu, i rece mu: Zasto sluge tvoje upalise moju njivu?

32. Avesalom rece Joavu: Eto slao sam k tebi govoreci: Hodi ovamo da te posaljem k caru da mu kazes: Zasto sam dosao iz Gesura? Bolje bi bilo da sam jos onde. Zato da vidim lice carevo; ako li ima kakva krivica na meni, neka me pogubi.

<1 Sam. 20:8> <Price 28:13>

33. I otide Joav k caru, i kaza mu. I dozva Avesaloma; a on dosavsi k caru pokloni se licem do zemlje pred carem, i car celiva Avesaloma.

<1 Moj. 33:4> <Luka 15:20>