1. A car David ostare i bi vremenit, i koliko ga pokrivahu haljinama ne mogase se zagrejati.

<1 Car. 1:15>

2. Tada mu rekose sluge njegove: Neka potraze caru gospodaru nasem mladu devojku, pa ona neka stoji pred carem i dvori ga, i na krilu neka mu spava, da se zagreva car, gospodar nas.

<1 Sam. 16:21> <Jest. 2:2>

3. I potrazise lepu devojku po svim krajevima izrailjskim, i nadjose Avisagu Sunamku, te je dovedose caru.

<Is.N. 19:18> <1 Car. 2:17>

4. A ta devojka bese vrlo lepa, i dvorase cara i sluzase mu: ali je car ne pozna.

<1 Moj. 4:1>

5. A Adonija, sin Agitin podize se govoreci: Ja cu biti car. I nabavi sebi kola i konjike, i pedeset ljudi koji trcahu pred njim.

<5 Moj. 17:16> <2 Sam. 3:4>

6. I otac ga nikada ne nakara, niti mu rece: Zasto radis tako? A on bese vrlo lep, i mati ga rodi iza Avesaloma.

<1 Sam. 3:13> <2 Sam. 3:3>

7. I dogovarase se s Joavom sinom Serujinim i s Avijatarom svestenikom, koji pomagahu Adoniji.

<2 Sam. 20:25> <1 Car. 2:22> <1 Car. 2:28>

8. Ali Sadok svestenik i Venaja sin Jodajev i Natan prorok i Semaj i Rej i junaci Davidovi ne pristase za Adonijom.

<2 Sam. 23:8> <1 Car. 4:18>

9. Tada nakla Adonija ovaca i volova i ugojene stoke kod kamena Zoeleta, koji je kod izvora Rogila, i pozva svu bracu svoju, sinove careve, i sve ljude od Jude, sluge careve;

<1 Car. 1:19> <1 Car. 1:41>

10. Ali ne pozva Natana proroka, ni Venaje, ni ostalih junaka, ni Solomuna brata svog.

<Otkr. 13:13>

11. Tada rece Natan Vitsaveji, materi Solomunovoj govoreci: Jesi li cula da se zacario Adonija sin Agitin? A gospodar nas David ne zna.

<2 Sam. 3:4>

12. Nego sada hajde, ja cu te savetovati kako ces izbaviti dusu svoju i dusu sina svog Solomuna.

<Price 11:14>

13. Hajde, otidi k caru Davidu i reci mu: Nisi li se ti, gospodaru moj care, zakleo sluskinji svojoj govoreci: Solomun, sin tvoj, bice car posle mene i on ce sedeti na prestolu mom? Zasto se dakle zacari Adonija?

<1 Dn. 22:9>

14. I gle, dok ti jos budes onde govoreci s carem, ja cu doci za tobom, i dopunicu tvoje reci.

15. I tako udje Vitsaveja k caru u klet. A car bese vrlo star; i Avisaga Sunamka dvorase ga.

16. I savivsi se Vitsaveja pokloni se caru; a car joj rece: Sta ces?

17. A ona mu rece: Gospodaru moj, ti si se zakleo Gospodom Bogom svojim sluskinji svojoj: Solomun, sin tvoj, bice car posle mene, i on ce sedeti na prestolu mom.

<1 Moj. 18:12> <Efes. 5:33>

18. A sad evo Adonija se zacari, a ti, gospodaru moj care, i ne znas.

19. Naklao je volova i ugojene stoke i ovaca mnogo, i pozvao sve sinove careve, i Avijatara svestenika i Joava vojvodu; a Solomuna sluge tvog nije pozvao.

20. Sada, care gospodaru moj, oci su svega Izrailja uprte u tebe, da im kazes ko ce sesti na presto tvoj, gospodaru moj care, posle tebe.

21. Inace, kad gospodar moj car pocine kod otaca svojih, bicemo ja i sin moj Solomun krivi.

22. I gle, dok ona jos govorase caru, dodje prorok Natan.

23. I javise caru govoreci: Evo Natana proroka. I on stupivsi pred cara pokloni se caru licem do zemlje.

24. I rece Natan: Care, gospodaru moj, jesi li ti kazao: Adonija ce biti car posle mene, i on ce sedeti na prestolu mom?

25. Jer otide danas i nakla volova i ugojene stoke i ovaca mnogo, i pozva sve sinove careve i vojvode i Avijatara svestenika; i eno jedu i piju s njim i govore: Da zivi car Adonija.

26. Mene pak, sluge tvog, ne pozva, ni Sadoka svestenika, ni Venaje sina Jodajevog, ni Solomuna sluge tvog.

27. Je li to car gospodar moj naredio? Ne kazavsi sluzi svom ko ce sesti na presto gospodara mog cara posle njega.

28. A car David odgovori i rece: Zovite mi Vitsaveju. I ona dodje pred cara, i stade pred carem.

29. Tada se zakle car govoreci: Tako da je ziv Gospod, koji je izbavio dusu moju od svake nevolje,

<1 Moj. 48:16> <Sud. 8:19> <1 Sam. 14:39> <1 Sam. 25:34> <2 Sam. 4:9> <1 Car. 17:1> <2 Car. 4:30> <Psal. 19:14> <Psal. 31:5> <Psal. 31:7> <Psal. 34:19> <Psal. 34:22> <Psal. 71:23> <Psal. 103:1> <Psal. 103:4> <Plac 3:58>

30. Kako sam ti se zakleo Gospodom Bogom Izrailjevim rekavsi: Solomun sin tvoj bice car posle mene, i on ce sedeti na prestolu mom mesto mene, tako cu uciniti danas.

31. Tada Vitsaveja savi se licem do zemlje i pokloni se caru, pa rece: Da zivi gospodar moj car David doveka!

<Nem. 2:3> <Dan. 2:4>

32. Potom rece car David: Zovite mi Sadoka svestenika i Natana proroka i Venaju, sina Jodajevog. I oni dodjose pred cara.

33. A car im rece: Uzmite sa sobom sluge gospodara svog, i posadite Solomuna, sina mog, na moju mazgu i i odvedite ga do Giona;

<2 Sam. 20:6> <1 Dn. 23:1> <2 Dn. 32:30> <Jest. 6:8>

34. I neka ga onde Sadok svestenik i Natan prorok pomazu za cara nad Izrailjem, i zatrubite u trubu i recite: Da zivi car Solomun!

<1 Sam. 10:1> <1 Sam. 16:3> <1 Sam. 16:12> <2 Sam. 2:4> <2 Sam. 5:3> <2 Sam. 15:10> <1 Car. 1:44> <1 Car. 19:16> <2 Car. 9:3> <2 Car. 9:13> <Mar. 11:9>

35. Potom se vratite za njim, i on neka dodje i sedne na presto moj i caruje mesto mene; jer sam njega odredio da bude vodj Izrailju i Judi.

36. A Venaja, sin Jodajev, odgovori caru i rece: Amin! Neka tako kaze Gospod Bog gospodara mog cara.

<5 Moj. 27:15> <Jer. 11:5> <Mat. 6:13>

37. Kako je Gospod bio s gospodarem mojim carem tako neka bude i sa Solomunom, i neka podigne presto njegov jos vise nego presto gospodara mog, cara Davida.

<5 Moj. 2:7> <Is.N. 1:5> <Is.N. 1:17> <1 Sam. 20:13> <1 Car. 8:57> <2 Car. 2:9> <1 Dn. 28:20>

38. I tako otide Sadok svestenik i Natan prorok i Venaja sin Jodajev i Hereteji i Feleteji, i posadise Solomuna na mazgu cara Davida i odvedose ga do Giona.

<2 Sam. 8:18>

39. I Sadok svestenik uze rog s uljem iz satora, i pomaza Solomuna. Potom zatrubise u trubu i sav narod rece: Da zivi car Solomun!

<2 Moj. 30:23> <2 Moj. 30:25> <2 Moj. 30:32> <1 Sam. 10:1> <1 Sam. 10:24> <1 Car. 1:34> <1 Dn. 29:22> <Psal. 89:20>

40. I sav narod podje za njim, i narod svirase u svirale i veseljase se veoma da se zemlja razlegase od vike njihove.

41. I zacu Adonija i sve zvanice koje behu s njim, posto jedose; zacu i Joav glas trubni, pa rece: Kakva je to vika i vreva u gradu?

42. I dokle on jos govorase, gle, dodje Jonatan sin Avijatara svestenika; i Adonija mu rece: Hodi, jer si junak i nosis dobre glase.

<2 Sam. 18:27>

43. A Jonatan odgovori i rece Adoniji: Ta, gospodar nas, car David, postavi Solomuna carem.

44. Jer car posla s njim Sadoka svestenika i Natana proroka i Venaju, sina Jodajevog, i Hereteje i Feleteje, i posadise ga na carevu mazgu.

45. I pomazase ga Sadok svestenik i Natan prorok kod Giona za cara, i otidose odande veseleci se tako da je grad uzavreo; to je vika koju custe.

46. I Solomun je vec seo na carski presto.

<1 Dn. 29:23>

47. I dosle su sluge careve, i blagoslovise gospodara naseg, cara Davida govoreci: Da Bog proslavi ime Solomunovo jos vecma nego tvoje, i presto njegov da podigne jos vise nego tvoj. I pokloni se car na postelji svojoj.

<1 Moj. 47:31>

48. Jos ovako rece car: Da je blagosloven Gospod Bog Izrailjev, koji dade danas ko ce sedeti na prestolu mom, da vide moje oci.

<1 Car. 3:6> <Psal. 132:11>

49. Tada se prepadose, i ustase sve zvanice Adonijine, i otidose svak svojim putem.

50. A Adonija bojeci se Solomuna usta i otide, i uhvati se za rogove oltaru.

<2 Moj. 21:14>

51. I javise Solomunu govoreci: Eno, Adonija se uplasio od cara Solomuna, i eno ga, uhvatio se za rogove oltaru, i veli: Neka mu se zakune car Solomun da nece ubiti slugu svog macem.

52. A Solomun rece: Ako bude posten covek, ni dlaka s glave njegove nece pasti na zemlju; ali ako se nadje zlo na njemu, poginuce.

<5 Moj. 1:17> <1 Sam. 14:45> <2 Sam. 14:11> <Dela 27:44>

53. I tako posla car Solomun, te ga dovedose od oltara; i kad dodje, pokloni se caru Solomunu; a Solomun mu rece: Idi kuci svojoj.